Sažetak ▼

Osnivanje Evropskih zajednica i Evropske unije uklopilo se u vladajuću multilateralnu koncepciju međunarodnih odnosa koje su nametale Sjedinjene Američke Države u godinama posle Drugog svetskog rata. Evropska unija imala je zadatak da spoji više nacionalnih tržišta u jedno, odnosno da liberalizuje trgovinsku razmenu, obezbedi slobodnu konkurenciju na unutrašnjem evropskom tržištu i da donese evropsko zakonodavstvo koje bi ujednačilo ekonomske norme njenih država članica. Viđena kao multilateralni proizvod neoliberalnog ideološkog koncepta, Evropska unija našla se na udaru neokonzervativne ideologije i američke kontrarevolucije koju predvodi američki „poslovni čovek“, političar i predsednik – Donald Tramp (Donald Trump). Ova supranacionalna organizacija više nije američki miljenik, niti disciplinovani i podređeni saveznik, već se sve više shvata kao „parazit“ koji živi na račun Sjedinjenih Američkih Država i koji potčinjava svoje građane, potirući njihovu nacionalnu i državnu samosvojnost, identitet kao i osnovne demokratske vrednosti. Stoga, 21. vek označava istorijski period u kojem se Evropska unija suoačava sa unutrašnjom institucionalnom krizom i spoljnim egzistencijalnim izazovima.

Sažetak ▼

Autor u radu daje pregled razvitka ideje Evropske političke zajednice od Drugog svetskog rata do današnjih dana, uz teorijski model „diferencirane evropske integracije“ kao paradigmatični model. U radu je pokazano da ideja Evropske političke zajednice u federalističkom kontekstu nikada nije mogla zaživeti, ali da bi u današnje vreme kao model „diferencirane evropske integracije“ mogla postojati i na određeni način supstituisati Evropsku uniju (EU) kakvu danas poznajemo.

Sažetak ▼

Pokretanje misije EULEKS na Kosovu 2008. godine deo je proklamovane namere EU za postizanjem šire društvene normalizacije između Beograda i Prištine, koja se ticala potrebe prevazlaženja tzv. nasleđa prošlosti, uključujući krivično gonjenje počinioca međuetničkih ratnih zločina, identifikaciju nestalih osoba i podršku povratku izbeglica. Ključni zadaci misije EULEKS odnosili su se na potrebu uspostavljanja vladavine prava na teritoriji KiM i stvaranja bezbednog okruženja za međuetničku dinamiku. Složenost misije ogleda se u dinamičnom karakteru njenog mandata, koji evoluira u kontinuitetu i integriše nove izazove, na koje adekvatan odgovor često izostaje. Uprkos prisustvu i radu misije više od 16 godina, vladavina prava na teritoriji KiM i dalje je otežana, čime se dodatno usložnjava proces društvene normalizacije odnosa između kosovskih Srba i kosovskih Albanaca. Dodatno, delovanje misije otkrilo je strukturnu asimetriju između strateških ciljeva EU i realnih kapaciteta delovanja u specifičnom lokalnom kontekstu. Ovo je problematizovalo pitanje njenih stvarnih mogućnosti da doprinese transformaciji postkonfliktnog društva, u skladu sa proklamovanim ciljevima. U radu se ispituju učinci i ključna ograničenja delovanja EULEKS-a na temelju normativnog pristupa EU. U radu će biti ukazano na dublju institucionalnu i političku neusklađenost između normativnih očekivanja Evropske unije i kompleksne društveno-političke stvarnosti na terenu. Istraživanje se oslanja na metodu analize sadržaja relevantnih zvaničnih dokumenata i analizu diskursa.

Sažetak ▼

Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo Kosova osnovana su 2015. godine, zakonom koji je usvojila Skupština Kosova, a kao odgovor na izveštaj Saveta Evrope o nečovečnom postupanju i trgovini organima na Kosovu i izveštaj Specijalnog istražnog tima. Ipak, inicijativa za osnivanje specijalnog suda nije došla sa Kosova, već od strane Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država i to uz veliki pritisak i pretnje kosovskim vlastima. Od samog početka ovaj sud se suočava sa odsustvom političke podrške i legitimiteta. U radu autor razmatra razloge za osnivanje specijalnog suda, kao i rezultate rada u poslednjih deset godina, uz poseban osvrt na neke od ključnih problema s kojima se sud susreće.

Sažetak ▼

U ovom radu autori primenom dogmatičkog i normativnog metoda analiziraju Direktivu (EU) 2016/343 Evropskog parlamenta i Saveta, od 9. marta 2016. godine, o jačanju određenih vidova pretpostavke nevinosti i prava na prisustvo suđenju u krivičnom postupku. Na kraju rada autori razmatraju značaj proučavane Direktive za Republiku Srbiju i njen put ka članstvu u Evropskoj uniji. Oni zaključujuda, pre svega, Zakonik o krivičnom postupku može da bude predmet usklađivanja sa Direktivom, ali da to mogu da budu i drugi zakoni (na primer, o medijima) i propisi. Prilikom usklađivanja unutrašnjeg prava sa Direktivom korisno je raspolagati podacima o normativnom i stvarnom stanju po pitanju sprovođenja Direktive u pojedinim državama članicama Evropske unije, a u tu svrhu ostvariti uvid i u Izveštaj Komisije Evropskom parlamentu i Savetu o sprovođenju Direktive. Konačno, autori ukazuju i da način prenošenja Direktive u unutrašnje pravoRepublike Srbije treba da bude u skladu sa Direktivom.

Sažetak ▼

U ovom radu predstavljeni su glavni elementi Direktive o sprečavanju i borbi protiv trgovine ljudima i zaštiti njenih žrtava, čije su poslednje izmene i dopune usvojene 2024. godine. Ovom Direktivom uspostavlja se okvir za utvrđivanje minimalnih pravila kojim se definišu krivična dela i kazne za trgovinu ljudima. Ona sadrži zajedničke odredbe u okviru kojih se uzima u obzir pitanje polova, a sve u cilju sprečavanja ovog krivičnog dela i zaštite žrtava trgovine ljudima. Takođe, u njoj su predviđene mere koje bi države članice trebalo da preduzmu radi uspostavljanja nacionalnih koordinatora ili sličnih mehanizama koji bi bili zaduženi za praćenje i izveštavanje o stanju u oblasti borbe protiv trgovine ljudima.

Sažetak ▼

U članku autor analizira institucionalni i tehnološki okvir digitalizacije matičnih evidencija u Republici Srbiji, s posebnim fokusom na Predlog zakona o Matičnom registru. Uvodno se daje kratak pregled istorijskog razvoja matičnih knjiga, važeće pravne regulative i izazova postojećeg hibridnog sistema u kome se evidencije vode paralelno u papirnom i elektronskom obliku. Potom se detaljno razmatra novi koncept vođenja matičnih evidencija koji donosi uvođenje jedinstvenog Matičnog registra – rešenja koje podrazumeva potpuno napuštanje papirnih knjiga i prelazak na centralizovani elektronski statusni profil građana. Posebna pažnja posvećena je uporedno-pravnoj analizi, sa akcentom na prakse Estonije– države prepoznate kao lidera u oblasti digitalne uprave u Evropi – i Austrije, dugogodišnje članice Evropske unije sa pravnim sistemom sličnim onom u Srbiji, koja je uspešno sprovela digitalizaciju matičnih evidencija. Cilj rada je da ukaže na značaj ove reforme, ne samo za efikasnost i transparentnost javne upraveveć i za jačanje pravne sigurnosti, unapređenje zaštite ličnih podataka, kao i očuvanje istorijsko-kulturnog nasleđa u digitalnom okruženju.

Sažetak ▼

U cilju dalje harmonizacije kompanijskog prava Srbije sa kompanijskim pravom Evropske unije u junu i decembru 2018. godine izvršene su opsežne promene Zakona o privrednim društvima iz 2011. godine usvajanjem novela Zakona o privrednim društvima iz 2018. godine.U skladu sa trećom revidiranom verzijom Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU od 1. marta 2018. godine, te sveukupnim nastojanjem da se što efikasnije izvrši preuzimanje komunitarnih instituta u domaći pravni sistem, novelama Zakona o privrednim društvima iz 2021. godine predviđeno je stupanje na snagu 1. januara 2025. godine normi kojima se u Srbiji (pored postojećih opcija osnivanja ortačkog društva, komanditnog društva, društva sa ograničenom odgovornošću i akcionarskog društva) prvi put stvara i mogućnost osnivanja komunitarnih pravnih formi privrednih društava. Imajući u vidu značaj navedenih novela u ovom radu autor analizira specifičnosti i pravni položaj Evropskog akcionarskog društva (Societas Europea), prevashodno iz aspekta implementiranja nadnacionalnih oblika privrednog organizovanja u domaći Zakon o privrednim društvima.

Sažetak ▼

Analiza najvažnijih makroekonomskih indikatora pokazuje hegemoniju dolara i poziciju evra kao ubedljivo druge po važnosti valute u međunarodnom finansijskom sistemu. Kao rezervna valuta za centralne banke, kao sredstvo akumulacije i kao transakcijska valuta (koji su glavni faktori koji određuju stepen internacionalizacije date monete) dolar dominira, dok evro zauzima drugo mesto. Iako je učešće evra značajno u mnogim tržišnim segmentima, posebno u platnim transakcijama preko SWIFT-a, on je i dalje u mnogim aspektima regionalna valuta. Čini se izvesnim da će dolar nastaviti da drži ključno mesto u globalnoj ekonomiji. SAD i dalje poseduju likvidna i duboka finansijska tržišta, konvertibilnost valute je neupitna, postoji još uvek, i pored sankcionisanja brojnih zemalja, značajan nivo pravne predvidivosti i, možda najvažnije – američka vojna supremacija se uspešno održava, uprkos određenim izazovima. Imajući u vidu da Evropska unija (EU) nije država u klasičnom značenju te reči, potpuno ostvarivanje planova za povećanje međunarodne uloge monete evrozone eventualno bi omogućilo ograničen porast udela evra u zvaničnim rezervama, trgovinskim i finansijskim transakcijama. Posledično, optimalan način za održavanje dugoročne uloge evra, kao jedne od vodećih svetskih rezervnih valuta, moguć je kroz status tzv. „hegemona u senci“, gde bi dominacija dolara bila neupitna. Alternativni put za održavanje trenutne pozicije evra moguć je kroz nastajanje multipolarnog valutnog sistema, koji podrazumeva snažno jačanje značaja kineske monete. Ono što u oba scenarija zemlje evrozone moraju da urade pored neizostavnog uspostavljanja bankarske unije – jestekreiranje kritično velike ponude zajedničkih evroobveznica, čime bi se pospešio razvoj likvidnih i dubokih finansijskih tržišta koja su neophodna podrška evru u vremenu krize.

Sažetak ▼

U ekonomskoj teoriji ustaljen je izraz bilans, koji najčešće koristimo umesto izraza finansijski izveštaji. Sastavljanje konsolidovanog bilansa na osnovu sopstvenog knjigovodstva grupe, odnosno matičnog preduzeća i zavisnih preduzeća ili holdinga, je komplikovaniji i stoga teži put i njegov eventualni izbor protivrečio bi principu efikasnosti. Zbog toga je opšteprihvaćeno da se bilans povezanih preduzeća izvodi iz pojedinačnih bilansa pravno samostalnih podsistema kroz postupak spajanja, eliminisanja i dopune pozicije stanja i uspeha koji se naziva konsolidacija. Informacije za praćenje realnih tokova i nominalnih dobara, izraženih kroz prikazivanje celokupne i istinite slike imovine i rezultata, neophodne su ne samo za zakonom propisane entitete i njihove podsisteme u pomenutom smislu, nego i za čisto ekonomske entitete, kakve su takozvane grupe nastale objedinjavanjem pomoću finansijskih ili ugovornih veza pravno samostalnih ciljeva. Ovakav oblik povezivanja preduzeća poznat je pod imenom matično i zavisno preduzeće, a bilans koji se sastavlja za ove grupe naziva se konsolidovani bilans.

Sažetak ▼

Zelena ekonomija predstavlja postmoderni koncept sveobuhvatnog uključivanja životne sredine u projekte održivog razvoja. Pojavljuje se kao nova paradigma za poboljšanje privrednog rasta, uz istovremeno smanjenje potrošnje prirodnih resursa i sprečavanje devastacije ekosistema. Ekonomski prosperitet ima odgovarajuće socijalne konotacije koje suoličene u unapređenju zdravstvenog stanja stanovništva, socijalne pravde, zaposlenosti i zaštiti životnog ambijenta. On je od posebnog značaja za države Zapadnog Balkana koje su siromašne, ali sa ogromnim potencijalima za implementaciju zelene ekonomije, ciljeva održivog razvoja i ekološkog preduzetništva. Aktuelni poduhvat zasniva se na Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, koji je usklađen sa Evropskim zelenim dogovorom, koja obuhvata pet primarnih oblasti: dekarbonizaciju, cirkularnu ekonomiju, smanjenje zagađenja, održivu poljoprivredu i biodiverzitet. Rad ima za cilj da prikaže moguće modalitete ravnoteže između ekonomskog progresa i socijalne inkluzije u kontekstu zaštite životne okoline. Navedeni segmenti utiču na privrednu, političku i društvenu stabilnost. Rezultati istraživanja upućuju na nove pravce ostvarivanja društvenog prosperiteta sa većim brojem mogućih rešenja za prevazilaženje kontroverzi, gde je potrebno sadržajno i kompetentno angažovanje državnih institucija. Značaj aktuelnog razmatranja ogleda se u neophodnosti koncipiranja dugoročne strategije održivog razvoja na platformi zelene ekonomije u državama subregiona Zapadnog Balkana, utemeljenoj na Zelenoj agendi Evropske unije.

Sažetak ▼

U Rezoluciji o vanrednoj situaciji u vezi sa klimom i životnom sredinom, Evropski parlament od Komisije traži hitnu akciju i preduzimanje konkretnih mera da bi svi relevantni budući zakonodavni i budzetski predlozi u potpunosti doprinosili doslednosti politika Evropske unije (EU) o klimatskim i ekološkim vanrednim situacijama, posebno kroz reformu njene politike ulaganja u poljoprivredu, trgovinu, transport, energiju i infrastrukturu u cilju ograničavanja globalnog zagrevanja ispod 1,5°S. Plan oporavka EU sledeće generacije promoviše ulaganja u sektore ključne za zelenu i digitalnu tranziciju, kako bi se izgradila otpornost i stvorio rast i radna mesta u pravednom i inkluzivnom društvu, ali i zaštitila vodna tela na teritoriji EU. Osmi evropski akcioni plan (EAP), kao ukupni akcioni program EU za životnu sredinu do 2030. godine zajedno sa budzetom EU za 2021–2027, uključuje novi mehanizam praćenja kako bi se osiguralo da EU podržava ciljeve Evropskog zelenog dogovora vezane za životnu sredinu i klimu, definisane Agendom UN 2030, Konvencijom iz Rija i drugim relevantnim međunarodnim sporazumima. Postizanje ciljeva održivog razvoja (SDG) i njena podrška trećim zemljama da učine isto od suštinskog su značaja da bi EU postala globalni lider u postizanju održivog razvoja. Akcije za postizanje ekoloških i klimatskih ciljeva EU treba da se sprovedu u skladu sa sprovođenjem Evropskog stuba socijalnih prava, među kojim je, pre svega, pravo na čistu vodu. Zbog toga je zaštita voda jedan od neizbežnihelemenata ovog akcionog plana.Poseban deo rada bavi se mogućnostima za Republiku Srbiju, koje proizlaze iz ideja i mera sadržanih u ovimdokumentima.

Sažetak ▼

Prostitucija je odraz društvene nejednakosti polova, što je posebno uočljivo kada je reč o prostituciji žena. Seksualno iskorišćavanje je jedna od najtežih posledica nejednakosti polova u društvu. Rezolucija Evropskog parlamenta o seksualnom iskorišćavanju i prostituciji i njenom uticaju na jednakost polova, od od 26. februara 2014. godine, predstavlja dokaz da je Evropski parlament prepoznao društvenu opasnost ove pojave i dao osnovne smernice za njeno suzbijanje. U radu će biti prikazane najvažnije mere za suzbijanje seksualnog iskorišćavanja sadržane u ovom pravnom aktu, s ciljem da se još jednom istakne značaj zajedničkog delovanja čitave međunarodne zajednice u oblasti suzbijanja ove negativne društvene pojave.

Sažetak ▼

Opasne rute migracionih kretanja gde su životi ljudi ugroženi, posebno na otvorenom moru u oblasti izvan nacionalnih jurisdikcija, pokreću pitanje zajedničke odgovornosti država. Međutim, čini se da mnoge države nastoje da tu odgovornost izbegnu, ostavljajući najteže posledice na najranjivije grupe lica. Rad istražuje koncept vanteritorijalne nadležnosti Evropskog suda za ljudska prava kroz prizmu savremenih migracionih izazova. Iako međunarodnopravni izvori postavljaju okvir za adekvatnu zaštitu, različite strategije vanteritorijalne kontrole migracija na otvorenom moru ostavljaju prazninu između pravnih obaveza i njihove praktične implementacije. Iz tog razloga, nužno je preispitati postojeći koncept nadležnosti i prilagoditi ga složenim realnostima u kojima postupanje ili propuštanje država ima negativne posledice izvan nacionalnih granica. Kroz funkcionalni pristup vanteritorijalne nadležnosti ukazuje se na mogućnost izgradnje pravičnijeg sistema zaštite ljudskih prava pred Evropskim sudom.

Sažetak ▼

U predmetnom radu analizira se odnos prava na poslovni ugled pravnih lica i slobode izražavanja. Autor polazi od teze da je pravo na poslovni ugled zajemčeno evropskim, kao i pravnim propisima Republike Srbije, ali da su njegovo definisanje, obim i pravna zaštita nedovoljno precizni. U kvalitativnoj analizi korišćen je deskriptivni metod za prikazivanje normativnog okvira kojeg je postavila Evropska konvencija o ljudskim pravima i praksa Evropskog suda za ljudska prava. Isti metod poslužio je i kod iznošenja prikaza zakonodavnih i praktičnih rešenja u Republici Srbiji, s ciljem ukazivanja na pravne nedostatke postojećeg sistema i iznalaženja konkretnih rešenja. U radu se zaključuje da je pravo na poslovni ugled pravnih lica direktno determinisano i definisano slobodom izražavanja i da postojeći evropski sistem i sistem Republike Srbije ne odgovaraju trenutnim prilikama u kojima pravna lica raspolažu sve snažnijim kapacitetom ekonomske moći, oličenom u njihovom poslovnom ugledu. Istovremeno se izvodi i zaključak da se ovim subjektima ne omogućava da poslovni ugled adekvatno zaštite. Zaokret u doskorašnjem pristupu u evropskom sistemu predstavlja posmatranje prava na poslovni ugled kao imovine koju subjekt poseduje, što je inovativno, ali nedovoljno razvijeno rešenje. Autor rada podržava rešenje koje podrazumeva da pravna lica pored naknade materijalne štete, čije dokazivanje u praksi često postaje probatio diabolica, imaju pravo na naknadu i nematerijalne štete, po uzoru na čast i ugled fizičkih lica i njihovu zaštitu od leziono sposobnih informacija, jer smatra da ovakvo rešenje odgovara savremenim izazovima i suprotstavlja se praktičnim problemima postojećeg sistema.