Sažetak ▼

Problem korupcije danas predstavlja jedan od ključnih krivičnopravnih problema. Iako u Evropskoj uniji (EU) postoje stroga pravila i propisi koji promovišu borbu protiv korupcije, korupcija je prema zvaničnim statistikama još uvek prisutna. Taj društveni fenomen zaokuplja naročitu pažnju u zemljama koje se još uvek nisu integrisale u EU. Stoga je problem suzbijanja korupcije u zemljama kandidatima za pristupanje EU veoma važno. Posebno se to odnosi na inkorporaciju međunarodnih i evropskih antikorupcijskih standarda u nacionalno zakonodavstvo, kako bi se izbegle situacije nejednakog tretmana korupcije na nacionalnom i internacionalnom nivou. U predmetnom radu autor kroz uporedno-pravnu analizu, razmatra sadržaj zakonodavnih rešenja o borbi protiv korupcije u EU i zemljama kandidatima za pristupanje EU

Sažetak ▼

U radu se analizira regulatorni okvir Evropske unije (EU) za kriptovalute i mere za suzbijanje sajber kriminala povezanog sa digitalnim valutama. Sa sve većom upotrebom kriptovaluta kao finansijskog sredstva i njihovom privlačnošću za kriminalne aktivnosti, poput pranja novca i napada ucenjivačkim softverima (tzv. „ransomver napada“), EU se suočava sa izazovom uspostavljanja efikasne regulative koja štiti potrošače i održava stabilnost tržišta. Rad obuhvata analizu ključnih regulatornih akata u oblasti „Tržišta kriptoaktive“ (Markets in Crypto-Assets – MiCA), provera bankarskih klijenata (Know Your Customer – KYC) i borbe protiv pranja novca (Anti-Money Laundering – AML), kao i standarda koji su usmereni na poboljšanje transparentnosti u finansijskom sektoru. Takođe, analizirani su mehanizmi kao što su digitalna forenzika i analitika digitalno povezanih baza podataka (tzv. „blokčejn analitika), koje se koriste za praćenje transakcija i identifikaciju kriminalnih obrazaca. Pored analize postojećih mera, rad ističe glavne izazove, uključujući anonimnost i decentralizaciju kriptovaluta, i predlaže pravce za budući razvoj regulative koji bi omogućili EU efikasnije sprečavanje sajber kriminala uz podsticanje inovacija. Iz predmetne analize autori zaključuju da kontinuirano unapređenje regulative i globalna saradnja predstavljaju ključne elemente u borbi protiv sajber kriminala u kriptovalutnom sektoru.

Sažetak ▼

Porez na dodatu vrednost (PDV) predstavlja najizdašniji poreski oblik, kako u EUtako i u Srbiji. Direktiva o zajedničkom sistemu poreza na dodatu vrednost propisuje pravilo o tržišnim cenama kao antievazionu meru u slučaju manipulacije cenama između povezanih lica. Srbija je implementirala deo takve antievazione odredbe u svoje nacionalno zakonodavstvo. Predmetno istraživanje obuhvata analizu implementirane mere i njene samostalnosti u odnosu na već postojeća pravila o transfernim cenama u domenu poreza na dobit, kao i uticaj delimične implementacije na fiskalni nacionalni sistem. Polazeći od pretpostavke da je potpuna implementacija neophodna kako bi se poreskim vlastima omogućilo da se suprotstave evaziji u punom kapacitetu, kao i da je samostalnost ovog antievazionog pravila neophodna u odnosu na isto pravilo koje propisuju propisi koji regulišu porez na dobit, autor rada je kroz primenu dogmatsko-pravnog metoda i metoda analize sadržaja izneo osvrt na praksu Suda pravde EU. Konačno, u radu se predlažu određene preporuke nacionalnom zakonodavcu u cilju unapređenja domaćeg sistema PDV-a.

Sažetak ▼

U ovom radu prikazana je funkcija kontrole usklađenosti bankarskog poslovanja u Srbiji i pružen je prikaz osnovnih standarda u ovoj oblasti koji se primenjuju u Evropskoj uniji (EU). Nakon uvodnog dela rada, autor iznosi analizu regulatornog okvira domaćeg bankarskog poslovanja koji, između ostalog, obuhvata kontrolu bankarskog poslovanja, poslovne rizike i upravljanja ovim rizicima, rizik od sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, i vršenje nadzora od strane supervizora i regulatora. Treći i četvrti deo rada sadrže kratak opis relevantnih principa iz smernica o unutrašnjem upravljanju koji se primenjuju u EU, principa Bazelskog komiteta za bankarsku superviziju o usklađenosti poslovanja, kao i opis međunarodnog standarda ISO 37301 (sistema upravljanja usklađenošću poslovanja). U petom delu rada razmatraju se brojne poslovne aktivnosti funkcije kontrole usklađenosti poslovanja u poslovnoj praksi banaka u Srbiji. Završni deo rada sadrži zaključke u vezi sa značajem primena međunarodnih bankarskih standarda o kontroli bankarskog poslovanja u Republici Srbiji.

Sažetak ▼

Ovaj rad ima za cilj da utvrdi osnovne elemente sistema organske proizvodnje EU (EU). Autor u radu analizira mere koje EU donosi, uzimajući u obzir i nezavisne izveštaje koji su doneti o toj oblasti i odgovarajuće relevantne statističke podatke: On nastoji da utvrdi značaj sistema organske proizvodnje za Republiku Srbiju. Pri tome, autor koristi naučne metode analize teksta, formalno-pravni metod, uporedno-pravni metod i statističke metode. U uvodu rada daje se uvid o osnovnim važećim propisima EU iz ove oblasti. U sadržaju su predstavljena pitanja strukturi osnovne Uredbe u ovoj oblasti. Pritom, zbog obimnosti teksta analizirane su samo metode proizvodnje posebnih grupa organskih proizvoda (biljni proizvodi, stočarstvo, akva kultura, prerađena hrana i prerađena hrana za životinje). Autor je izneo i određeni sadržaj drugih Uredbi EU kojima se uređuje posmatrana oblast, a dao je i odgovarajuću analizu važećeg Akcionog plana za period 2021–2027. godine. Takođe, u radu je predstavljen veoma značajan nezavisni revizorski izveštaj o finansijskoj pomoći EU u ovoj oblasti za period od 2014–2022. godine, sa nekim podacima do 2024. godine. Osim toga, dati su najznačajniji relevantni statistički podaci za prethodni period. Autor rada pruža i odgovarajuću analizu sadržaja Zakona o organskoj proizvodnji Republike Srbije, kao osnovnog pravnog akta u ovoj oblasti u našoj zemlji.

Sažetak ▼

:Proces digitalizacije, koji je u središtu Četvrte industrijske revolucije, suštinski menja način proizvodnje dobara, usluga i redefiniše ekonomske postulate svake države. Strategija upravljanja kvalitetom u privređivanju podrazumeva sadržajnu primenu odgovarajućih međunarodnih standarda, što je od prvorazrednog značaja za poljoprivrednu proizvodnju i projekte bezbedne hrane. U aktuelnom globalnom okruženju, opterećenom brojnim izazovima i surovim nadmetanjem ekonomskih suparnika, kvalitetni proizvodi ostvaruju konkurentsku prednost kompanija i država. Implementacijom razmatranih paradigmi rekonceptalizuju se sveukupni odnosi između subjekata egzistencijalnog ambijenta poslovnih sfera društva, kao i pozicija poljoprivrednih porodičnih gazdinstava. Strateški koncepti digitalne transformacije i upravljanja kvalitetom u kontekstu unapređenja konkurentnosti porodičnih poljoprivrednih gazdinstava impliciraju esencijalnu ulogu nauke i permanentnog obrazovanja menadzmenta i zaposlenih u cilju realizacije doktrine održivog razvoja. Republika Srbija ulaže značajne finansijske resurse u digitalizaciju poljoprivrednih gazdinstava i implementaciju evropskih postulata upravljanja kvalitetom, što manifestuje afirmativnu konkurentsku poziciju na domaćem i međunarodnom tržištu.

Sažetak ▼

Iako se to u međunarodnim dokumentima ne navodi izričito, pravo na zdravu životnu sredinu može se smatrati pravom treće generacije. Njemu se pruža zaštita na nivou Evropske unije (EU)od strane Evropskog suda za ljudska prava putem zaštite prava na život, prava na imovinu, prava na informisanje i sl. Osim toga, na nivou EUprisutan je konsenzus da je pravo na zdravu životnu sredinu neophodno zaštiti i krivičnopravnim odredbama, a koje bi trebalo da predstavljaju ultimaratio. Iako su na nivou zemalja članica prva krivična dela kojima se štiti životna sredina počela da se propisuju u nacionalnom zakonodavstvu već sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka, nije postojao jedinstven pristup u suzbijanju ekološkog kriminaliteta na nivou EU. Definisanje radnje izvršenja krivičnih dela na različit način, te različit pristup u njihovom suzbijanju nije doprineo međunarodnoj saradnji, a što se posebno odrazilo u oblasti suzbijanja ekološkog kriminaliteta koji ima prekogranični karakter. Kako su krivična dela koja se mogu svrstati u ekološki kriminalitet lukrativnog karaktera i često su povezana sa krivičnim delima koja se mogu svrstati u organizovani kriminal, efikasnost u njihovom suzbijanju zahteva posebnu pažnju, kao i multidisciplinaran pristup uz adekvatnu saradnju nadležnih organa i institucija kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou. U ovom radu autorka posvećuje pažnju analizi razvoja krivičnopravne zaštite životne sredine na nivou EU, s obzirom na to da potreba za njenim unapređenjem još uvek postoji, a o čemu svedoči i činjenica da je tokom 2024. godine, usvojena nova Direktiva EU o zaštiti životne sredine putem krivičnog prava.

Sažetak ▼

EU je identifikovala svemirski prostor za svoj strateški domen. U aktuelnom geopolitičkom kontekstu sve veće konkurencije moći iintenziviranjahibridnih pretnji, EUpreduzimaakcijedazaštitisvoja svemirska sredstva, odbrani svoje interese, odvrati neprijateljske aktivnosti u svemiru i ojača svoju stratešku održivost i autonomiju. Komisija i Visoki predstavnik su u martu 2023. godine, po prvi put, predstavili Zajedničko saopštenje o Evropskoj svemirskoj strategiji za bezbednost i odbranu. Strategija je direktna implementacija prethodno usvojenog Strateškog kompasa EU koji je definisao svemirski prostor za sporni strateški domen, zajednosapomorskim i sajberprostorima, ačija bi bezbednost morala biti obezbeđena preduzimanjem niza akcija. Ove akcije pokrivaju mere protiv različitih svemirskih pretnji koje bi trebalo da doprinesu ojačavanju otpornosti i unapređenju sistema Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike.

Sažetak ▼

U savremenom digitalnom dobu, bezbednost informacionih sistema i mreža predstavlja osnovu za funkcionisanje ekonomskih, društvenih i institucionalnih struktura. Evropska unija(EU)prepoznala je značaj ove oblasti i razvila sveobuhvatan pravni okvir koji obuhvata niz direktiva i uredbi s ciljem jačanja informacione bezbednosti i otpornosti. Ovaj okvir uključuje ključne akte poput NIS2 Direktive, koja unapređuje bezbednosne standarde i podstiče saradnju između država članica, DORA Uredbe, koja se bavi upravljanjem digitalnim rizicima u finansijskom sektoru, CER Direktive za zaštitu kritičnih infrastruktura, kao i CSA i CRA Uredbe koje definišu bezbednosne standarde za digitalne proizvode i usluge. U radu se analizira postojeći pravni okvir EU, razmatra se njegova uloga u jačanju digitalne otpornosti i ispituju se izazovi u njegovoj primeni. Posebna pažnja posvećuje se značaju ovih regulatornih mera za Republiku Srbiju, koja bi kao kandidat za članstvo u EU trebalo da usaglasi svoje propise sa evropskim standardima. Implementacija pomenutih direktiva i uredbi predstavlja ne samo regulatorni izazov, već i priliku za unapređenje nacionalnih kapaciteta u oblasti informacione bezbednosti.

Sažetak ▼

U avgustu 2024. godine stupilaje na snagu Uredba Evropske unije o utvrđivanju usklađenih pravila o veštačkoj inteligenciji (poznatija kao Akt ili Zakon o veštačkoj inteligenciji). Ovaj pravno obavezujući instrument postavlja pravila za razvoj, stavljanje u promet, puštanje u rad i upotrebu sistema veštačke inteligencije u Evropskoj uniji(EU). Kao prvi opsežni pravni okvir na svetu o ovoj naprednoj tehnologijiima za cilj da podstakne inovacije, uz istovremenu zaštitu pojedinca od potencijalne štete vezane sa primenomsistema veštačke inteligencije. Uredbatakođe uključuje još uvek nedovoljno razrađene mehanizme upravljanja koji su orijentisani ka postizanju njene delotvorne primene na teritoriji država članica. U tom smislu, osnovana je i Evropska kancelarija za veštačku inteligenciju koja bi trebalo da postane stožer stručnog znanja na nivou Unijei temeljjedinstvenog evropskog sistema upravljanja ovom naprednom tehnologijom. U radu se istražuje njena uloga kao centra ekspertize ivažne institucije zaoblikovanjepolitike i praksi veštačke inteligencije na nivou EU. Takođe se razmatraju i njeni osnivački principi, operativni status, misija i zadaci, kao i saradnjasa relevantnim akterima. Kritičko ispitivanje otkriva potencijalne izazove kao što su preklapanja nadležnosti, rizik od gušenja inovacija prekomernom regulativom i birokratska inercija. Autorka zaključuje da se uspeh najnovije evropske inicijative neće meriti isključivo po stopi usklađenosti pravila koja vežu dobavljače veštačke inteligencije, što je formalni mandat Kancelarije, već i po opipljivim društvenim koristima koje proizilaze iz odgovorne primene sistema i modela veštačke inteligencije.

Sažetak ▼

Promene u međunarodnim odnosima utiču i na bezbednost i odbranu svih zemalja. Evropskaunija(EU)uočila je neophodnostreformiu sektorimakojiomogućavaju njenustrateškusamostalnosti nezavisnost od trećih zemalja. Na konkurentnost industrije EU negativno su uticali visoka inflacija, manjak radne snage, poremećaji u lancima snabdevanja nakon pandemije COVID-19, povećanje kamatnih stopa, te porast troškova energije. Odlukom (EU) 2022/2481 Evropskog parlamenta i Saveta o uspostavljanju programa politike digitalne decenije 2030, dat je podsticaj za rast i modernizaciju privrede EU putem digitalne i zelene transformacije. Digitalna transformacija trebalo bi da bude izvršena usvajanjem digitalnih i inovativnih tehnologija, a čista i resursno efikasna tehnologija i biotehnologija su ključne za harmonizaciju strateških ciljeva EU s ciljem osiguravanja tehnološkog suvereniteta i strateške autonomije i promovisanja konkurentnosti i otpornosti njene industrije. U tom pogledu, očekuje se pozitivan uticaj na funkcionisanje unutrašnjeg tržišta, javnih usluga i razmenu informacija, povećanje obrazovnih projekata, osnaživanja nauke i kvalitetan pristup javnosti. Rezultat prelaska na ove tehnologije je stvaranje novih poslovnih mogućnosti isticanje konkurentske prednosti EU na globalnom tržištu. Rad predstavlja rezultat istraživanja zakonodavstva EU koje je usmereno na postizanje strategijske autonomije EU, te onih aktivnosti i obaveza koje su preuzele države članice. Poseban deo rada bavi se mogućnostima koje proizlaze iz ideja i mera sadržanih u ovom dokumentu za Republiku Srbiju.

Sažetak ▼

U radu se detaljno analizira Direktiva 2019/1152 EU o transparentnim i predvidivim uslovima rada, koja predstavlja važan instrument u borbi protiv socijalnog dampinga jer pruža zaposlenima minimum garantija u vezi sa uslovima rada. Prvo se obrađuje personalni domen primene Direktive sciljemda se ukaže na prošireni krug lica koji uživaju pravnu zaštitu i u odnosu na koje poslodavac mora obezbediti određene informacije, a zatim se prikazuje način na koji se obaveza informisanja izvršava, kao i rok u kojem se to čini. S tim u vezi, kritički se preispituje neodgovorajuća dužina roka budući da ne vodi transparentnosti, a podstiče neprijavljen rad. Pored toga, razmatra se pravna priroda pisane izjave poslodavca kao jedan od mogućih dokumenata u kojem su sadržane informacije o uslovima rada, a koja se naročito koristi u zemljama u kojima ugovor o radu nije formalni akt ili pisani dokument.

Sažetak ▼

Sticanje punopravnog članstva u Evropskoj uniji je strateško opredeljenje Republike Srbije. Poglavlje 23– „Pravosuđe i osnovna prava“ ključno je na evropskom putu naše države. Jedno od pedeset prelaznih merila u Poglavlju 23, zadatih od strane Evropske komisije, posvećeno je pravima deteta. Među indikatorima ispunjenosti ovog merila posebno se ističu zaključna zapažanja Komiteta za prava deteta Ujedinjenih nacija. Preporuke iz zaključnih zapažanja koje je Komitet uputio Republici Srbiji 2017. godine, autorka grupiše u četiri celine, i to: razvijanje zakonodavnog, strateškog i institucionalnog okvira, poštovanje opštih principa, uživanje najvišeg mogućeg standarda zdravlja i obrazovanja i zaštita posebno osetljivih kategorija dece. Iz prikaza trenutnog činjeničnog stanja, ona utvrđuje u kojoj meri je Srbija postupila po preporukama Komiteta. Autorka identifikuju kritične praznine u nacionalnom sistemu prava deteta i formuliše preporuke za buduće korake, kako bi istakla značaj koji postupanje po zaključnim zapažanjima Komiteta za prava deteta Ujedinjenih nacija ima na proces pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.