Sažetak ▼

Vodeće ekonomske sile sve više koriste ekonomsku međuzavisnost kao strateško oruđe u politici moći. Glavne ekonomske poluge moći, kao instrumenta za ostvarenje geopolitičkih ciljeva u savremenim uslovima, su ekonomske sankcije i trgovinska i tehnološka ograničenja nametnuta konkurentskim zemljama. SAD, Kina i Evropska unija praktikuju „manje-više” ove ekonomske poluge kako bi se optimalnije pozicionirale u globalnim geoekonomskim odnosima. Njihove geoekonomske taktike podržane su opsežnim istraživanjima pomoću kojih ove sile vrše predikcije i usklađivanja sopstvenih ekonomskih interesa sa ekonomskim interesima drugih zemalja. Najnovije procene, u tom smislu, govore da će rast ekonomske moći globalnih ekonomskih sila u perspektivi najverovatnije dovesti do ubrzanog razdvajanja globalne ekonomije na dva glavna bloka – američki i kineski. Time bi usledila određena kriza koja bi se odrazila na ekonomsko blagostanje, ne samo ovih država već i pretežnog dela sveta. Da bi se ovaj trend zaustavio, odnosno da bi se izbegli mogući negativni efekti, neophodni su koordinisani napori tri najveće svetske ekonomije: SAD, Evropske unije i Kine. To bi konkretno značilo i konvencionalno regulisanje svetske ekonomije, poput konvencionalnog regulisanja drugih značajnih društvenih pitanja kao što su međunarodni oružani sukobi. Pored toga, to bi značilo dalju promociju procesa globalizacije, uz liberalizaciju međunarodne trgovine i stranih investicija. Time bi se donekle obuzdao i rastući trend geoekonomske prinude, a ekonomska konkurencija bi ostala poželjan metod za upravljanje divergentnim interesima vodećih ekonomskih sila.

Sažetak ▼

Na nacionalnim parlamentarnim izborima u Francuskoj, održanim po dvokružnom većinskom izbornom sistemu, predsednička koalicija Zajedno izgubila je relativnu većinu. Bilo je jasno da u Skupštini postoje tri suprotstavljena bloka, da niko nema apsolutnu većinu da bi mogao samostalnodaformira vladu, da su neprincipijelne koalicije karakteristične za parlamentarne režime, inače suprotne duhu degolističke Pete Republike, potrebne da bi se izašlo iz političke krize. U Francuskoj je prisutna rasprava o prevaziđenosti Ustavnog koncepta degolističke Pete Republike. Od njenog osnivanja 1958. godine proizilazi da je Peta Republika zapravo bila humanistički eksperiment. Njen osnivač general Šarl De Gol polazio je od pretpostavke da su samo nacije večne i da stoga treba stvoriti jaku i nezavisnu državu francuskog naroda,koja bi imala izuzetne ambicije u pogledu ekonomskog razvoja, socijalne i zdravstvene zaštite, odbrane, prosvete, nauke i umetnosti.

Sažetak ▼

Evropska komisija objavila je Saopštenje o boljoj regulativi 29. aprila 2021. godine, u cilju unapređenja zakonodavnog postupka i kreiranja politika na nivou Evropske unije (EU). Saopštenjem je nastojala da unapredi ranije formulisanu Agendu za bolju regulativu tako što bi se u što većoj meri uskladila saciljevima održivog razvoja, zelene i digitalne tranzicije i kako bi se na efikasniji način uključila u strateško predviđenje. Takođe, Saopštenjem se nastoji poboljšati transparentnost, efikasnost i koherentnost sistema bolje regulative. U radu se nakon kratkog istorijskog osvrta prikazuje u kojoj meri su se očekivanja ostvarila, kao i na koji način je potrebno dalje unapređivatisistem bolje regulative.

Sažetak ▼

Na nivou Evropske unije (EU) postoji tek neznatan broj pravila koja se odnose na imovinske odnose supružnika i to, pre svega, u oblasti ugovornog imovinskog režima. Bračni ugovor se posmatra kao faktor približavanja i potencijalne harmonizacije porodičnog prava u zakonodavstvima zemalja članica, jer je harmonizacija u ovoj oblasti lakše zamisliva na području ugovornog nego zakonskog imovinskog režima. U pravnoj literaturi ne postoji opšta saglasnost o potrebi približavanja porodičnopravnih sistema, koja je uslovljena prirodom porodičnog prava kao grane prava na koju veliki uticaj imaju kultura i tradicija određenog naroda. Iz tih razloga porodičnopravna pitanja i dalje nisu neposredno regulisana evropskim zakonodavstvom. S obzirom na to da je naša zemlja u pregovorima za pristupanje EU, a da je bračni ugovor pravni institut koji je uređen u domaćem porodičnom zakonodavstvu, u radu će biti analizirana različita gledišta o bračnom ugovoru kao elementu u porodičnopravnoj materiji koji je nužan i koristan. Autorka je sprovela istraživanje primenom dogmatskopravnog, uporednopravnog i istorijskopravnog metoda. U zaključku rada ona potvrđuje polaznu hipotezu prema kojoj za sada još ne postoje odgovarajući uslovi za unifikaciju bračnog ugovora kao formalnog izvora materijalnog prava u EU.

Sažetak ▼

Savremeno liberalnije poimanje porodice uz napredak reproduktivnih tehnologija u praksi dovodi do negativnih posledica po nesmetano uživanje roditeljskih prava. Unutar Evropske unije (EU) često se dešava da se identitetska, imovinska, obrazovna i druga prava dece nađu na udaru zbog različitosti u pravnim sistemima država članica u pogledu osnova za utvrđivanje roditeljstva. Težeći da smanje negativne posledice različitih materijalnih pravila država članica u području roditeljstva, a vodeći se pritom primarnim interesom zaštite prava deteta, Evropska komisija uputila je krajem 2022. godine Predlog Uredbe o nadležnosti, merodavnom pravu, priznavanju odluka i prihvatanju javnih isprava u pitanjima roditeljstva i uspostavljanju Evropske potvrde o roditeljstvu. Predloženim instrumentom Komisija je nastojala da ojača pravosudnu saradnju država članica u građanskim stvarima, što je preduslov za ostvarenje pravne sigurnosti i zaštite dece od diskriminacije po osnovu porekla. Za konačno usvajanje ovog akta biće neophodna jednoglasnost država članica u Savetu. Glasovi pobune pojedinih država članica, uplašenih od prekomernog zadiranja EU u osetljivo područje porodičnog prava, budi sumnju u konačni uspeh inicijative. Ipak, i pored strukturalnih, sadržinskih i teritorijalnih ograničenja novopredloženog akta, nesumnjiv je njegov širi društveni i politički značaj. Inicijativa Komisije bi, nezavisno od njene konačne pravne sudbine, trebalo da bude važan uzor za odlučnije reagovanje država u pitanjima roditeljstva sa prekograničnim implikacijama.

Sažetak ▼

Pristup kritičnim sirovinama od ključnog je značaja za ekonomiju Evropske unije (EU), funkcionisanje njenog unutrašnjeg tržišta i za postizanje ciljeva zelene i digitalne tranzicije. Rizik od poremećaja u snabdevanju ovim sirovinama neprestano raste zbog rastućih geopolitičkih tenzija i konkurencije u oblasti resursa. Stoga, ako se pitanje povećane potražnje ne reši na optimalan način, povećana potražnja za kritičnim sirovinama mogla bi imati negativne posledice po životnu sredinu i društvo. S obzirom na složenost i transnacionalni karakter lanaca vrednosti kritičnih sirovina, nekoordinisane nacionalne mere za obezbeđenjem bezbednog i održivog snabdevanja kritičnim sirovinama sadrže rizik od narušavanja funkcionisanja unutrašnjeg tržišta. Da bi se ove situacije prevazišle i da bi se zaštitilo funkcionisanje unutrašnjeg tržišta EU, Evropski parlament i Savet 11. aprila 2024. godine usvojili su Uredbu 2024/1252 o uspostavljanju okvira za obezbeđenje bezbednog i održivog snabdevanja kritičnim sirovinama, čime su stvorene pretpostavke za zaštitu ekonomske otpornosti EU i njenu stratešku autonomiju.

Sažetak ▼

Proces postsocijalističke tržišne transformacije u Srbiji počeo je sticajem objektivnih okolnosti kasnije nego u drugim evropskim zemljama. U drugoj etapi tranzicije, nakon oktobra 2000. godine, trebalo je u Srbiji rešavati probleme koje su druge zemlje u tranziciji razrešile u toku prve tranzicione etape u periodu od 1989. do 1994. godine. Razmatrajući različita značenja pojma „tranzicija” autori u tekstu pružaju suvisla objašnjenja o njegovim protivurečnostima koja proizilaze iz teorijskih tumačenja ovog procesa. S tim u vezi, autori ukazuju na moguće puteve razrešavanja tranzicionih problema u Srbiji, ne samo kroz kreiranje efikasnijih tržišnih mehanizama već i kroz uspostavljanje društva koje svoje postojanje treba da zasniva na evropskim principima i vrednostima. Ovi principi i vrednosti trebalo bi da budu harmonizovani ne samo sa pravnog već i sa ekonomskog, etičkog i socijalnog aspekta. Evropski principi i vrednosti, prema mišljenju autora, trebalo bi da budu inkorporirani u osnovne obrasce ekonomskih reformi koje se sprovode u Srbiji, pa otud i u njihove ekonomske rezultate. Sledstveno, autori smatraju da bi bilo racionalno obrazložiti nužnost usmeravanja ekonomske tranzicije Srbije u pravcu pristupanja Evropskoj uniji, kroz unapređenje određenih privrednih oblasti poput poljoprivrede, turizma, hotelijerstva i dr.

Sažetak ▼

Direktiva Solventnost II reguliše obavljanje delatnosti osiguranja i reosiguranja, nadzor nad radom društava za osiguranje i društava za reosiguranje, kao i druga pitanja u oblasti osiguranja. Primena Direktive više puta je odlagana, da bi 2016. godine Direktiva postala efektivna na teritoriji Evropske unije (EU). Direktiva Solventnost II pokriva materiju osiguranja i reosiguranja. Ona definiše reosiguranje kao delatnost koja se sastoji od rizika koji je ustupljen od strane društava za osiguranje, bilo da su ona iz država članica EU ili iz trećih zemalja. Njome se određuje reosiguranje kao jedan od načina ublažavanja rizika, očuvanja stabilnosti osiguravajućih društava i tržišta osiguranja. Reosiguranje se posmatra kroz solventnost kapitala i minimalno potrebnog kapitala, čije izračunavanje zavisi i od prihvaćenog obračunskog metoda. Prema Direktivi Solventnost II osiguravač je dužan da reosigura višak koji ne može da pokrije svojim sredstvima kod svakog ugovora o osiguranju. U radu koji sledi, autor posebnu pažnju posvećuje uticaju Direktive na tržište osiguranja u Republici Srbiji, kao i na zakonodavna rešenja o reosiguranju prisutna u domaćem zakonodavstvu.

Sažetak ▼

Direktivama Evropske unije (EU) propisano je na koja lica i u kojem obimu se primenjuju njihove odredbe. Međutim, Sud pravde EU doneo je 2021. godine presudu kojom je obim Direktive o zajedničkom sistemu poreza na dodatu vrednost, u slučaju primene zajedničke i solidarne poreske obaveze kao antievazione mere, proširio i na lica koja nisu obveznici plaćanja PDV-a, a što nije u skladu sa odredbama navedene Direktive. Kao razlog za donošenje takve odluke Sud je naveo potrebu prevencije poreske evazije i zaštitu fiskalnih interesa pozivajući se na član 273. Direktive o zajedničkom sistemu poreza na dodatu vrednost. Cilj ovog istraživanja jeste analiza usklađenosti pomenute presude sa osnovnim karakteristikama PDV-a na nivou EU, kao i analiza njenog uticaja na buduće slučajeve u kontekstu pravne sigurnosti i izvesnosti. Autori u radu koriste pravno-dogmatski i metod analize sadržaja sa posebnim osvrtom na analizu presuda Suda pravde EU.

Sažetak ▼

U radu se analizira sadržaj Uredbe EU br. 1069/2009 o utvrđivanju zdravstvenih pravila u pogledu sporednih proizvoda životinjskog porekla i dobijenih proizvoda koji nisu namenjeni za ljudsku ishranu. Autor komparativnopravnom metodom analizira odnos ove regulative sa odgovarajućim rešenjima prisutnim u zakonodavstvu Republike Srbije. Korišćeni metodi u ovom radu su formalno pravni, analiza teksta i komparativni metod. U radu su posebno obrađena pitanja koja se odnose na obaveze subjekata, opšta ograničenja zdravlja životinja, kategorizaciju sporednih proizvoda životinjskog porekla, ograničenja upotrebe ovih proizvoda i dr. Autor na kraju teksta dolazi do zaključka da naša zemlja samo sporadično uređuje predmetnu materiju, te osim jednog pravilnika, Srbija nije donela neki opšti pravni akt kojim se reguliše materija sporedih proizvoda životinjskog porekla i propratnih proizvoda koji nisu namenjeni za humanu upotrebu. Otud postoji potreba harmonizacije domaćeg zakonodavnog okvira sa pravom EU, što je i jedna od obaveza naše zemlje u postupku evropskih integracija.

Sažetak ▼

Sporazum o saradnji između Republike Srbije i Evrodzasta (EUROJUST) predstavlja pokušaj pravnog uobličenja zajedničkog organa pravosudne saradnje na nivou zemalja članica Evropske unije (EU). Ova aktivnost je neophodna jer kriminalitet na izvestan način ima transnacionalni karakter. Zajedničkom delovanju kriminalaca treba suprotstaviti zajedničko delovanje svih onih koji se protiv njih bore i tek se onda mogu očekivati dugoročni rezultati u oblasti suzbijanja kriminaliteta. U ovom procesu pravosuđe ima veoma važnu ulogu. U predmetnom radu autor posvećuje posebnu pažnju analizi odredaba Sporazuma o saradnji između Republike Srbije i Evrodzasta, kroz prizmu saradnje država članica EU u oblasti krivičnog pravosuđa i trećih država, s ciljem suzbijanja različitih oblika kriminaliteta. S obzirom na to da je to jedan od stubova na kojima pročiva EU, značaj proučavanja ove teme sasvim je očigledan.

Sažetak ▼

Planiranje i preduzimanje kriminalističko- operativnih mera i radnji na suzbijanju imovinskih krivičnih dela pretpostavlja pravovremeno dolaženje do saznanja o pripremanju ili izvršenju krivičnih dela. Kao jedan od izvora saznanja, operativni radnici u našoj zemlji, kao i u državama članicama Evropske unije (EU), i dalje koriste tradicionalne metode prikupljanja informacija od saradnika i informatora iz kriminogene sredine. Uz savremene sisteme fizičko-tehničkog obezbeđenja i video-nadzora, kao i ubrzani razvoj sektora privatne bezbednosti čije je delovanje normativno regulisano u našoj zemljipo uzoru na EU, operativci koji se bave otkrivanjem imovinskih krivičnih dela u mogućnosti su da brže dođu do saznanja o njihovim učiniocima, što utiče i na njihovo efikasnije procesuiranje. S obzirom na to da otkrivanje učinilaca i dokazivanje imovinskih krivičnih dela zahteva određenu sposobnost i znanje, potrebno je uložiti više napora od strane nadležnih državnih organa, kako bi se stvorili uslovi za specijalizaciju i osposobljavanje operativnih radnika. U tom smislu potrebno je i određeno upoznavanje operativnih radnika sa merama prevencije koje se široko koriste u zemljama EU, poput pojačanog nadzora, provere, osmatranja, pravljenja zaseda, praćenja, blokiranja i dr. Takođe, potrebna je i njihova određena edukacija u pogledu upoznavanja sa domaćim zakonodavnim okvirom, kao i sa pravnim tekovinama EU u ovoj oblasti, a što bi sasvim sigurno dalo pozitivne učinke u pogledu efikasnijeg vođenja krivičnog postupka i bržeg procesuiranja učinilaca krivičnih dela.

Sažetak ▼

Energetska bezbednost predstavlja koncept od esencijalnog značaja za ukupnu stabilnost svake države, pri čemu je energija jedan od glavnih pokretača održivog razvoja. Energetska zajednica označava strateški projekat saradnje Evropske unije i zemalja regiona Jugoistočne Evrope u oblasti energetike, promovisan početkom ovog veka. Projekat definiše komponente procesa koji imaju za cilj stabilnost u snabdevanju i funkcionisanju tržišta energije. Energetska unija je kompatibilan plan Evropske komisije u obezbeđivanju optimalnih uslova za svoje članice. U radu se razmatraju implikacije ovih koncepata na geobezbednosni položaj i perspektive zemalja regiona. Rat u Ukrajini implicirao je ogromne egzistencijalne kontroverze u međunarodnoj zajednici. Njime je drastično ugrožena energetska bezbednost, što proizvodi mnogobrojne retrogradne reperkusije u svim sferama javnog života.

Sažetak ▼

Otpad sa brodova čine odbačeni materijali i bilo šta povučeno iz upotrebe, bilo da je nastalo na plovilu ili od tereta, bez obzira na veličinu i obim. Međunarodna konvencija za sprečavanje zagađivanja sa brodova (MARPOL) sadrži opšte zabrane zagrađivanja mora sa brodova, ali i reguliše uslove pod kojima se određene vrste otpada mogu ispuštati u morsku sredinu, te zahteva od strana ugovornica da obezbede adekvatne prihvatne objekte za otpad u lukama. Evropska unija (EU) nastavila je sa implementacijom delova MARPOL konvencije kroz Direktivu 2000/59/EZ. Uprkos ovim regulatornim razvojima, ispuštanja otpada u more i reke se nastavlja i uzrokuje značajne ekološke, društvene i ekonomske probleme. Nisu uvek dostupni adekvatni lučki prihvatni objekti, sprovođenje je često nedovoljno i nedostaju podsticaji za isporuku otpada na kopno. Nova Direktiva EU/2019/883 usmerena je ka zaštiti vodnog okruženja od negativnih efekata ispuštanja otpada sa brodova koji koriste luke koje se nalaze u EU, uz obezbeđivanje nesmetanog odvijanja vodnog saobraćaja, poboljšanjem dostupnosti i korišćenja adekvatnih lučkih prihvatnih objekata i isporukom otpada do tih objekata. Rad ima za cilj da predstavi obaveze koje države članice imaju u ovoj oblasti, kao i uslove koje brodarske kompanije treba da ispunjavaju kako bi korišćenjem lučkih objekata smanjile zagađenja mora i reka. Istraživanje pokazuje da se Republika Srbija sa osam međunarodnih luka ubrzano uključuje u evropski vodni saobraćaj, pa je potrebna izgradnja imodernizacija lučke infrastrukture, posebno u pogledu postrojenja za prihvat i tretman otpada, ali i posvećenost u provođenju te obaveze.

Sažetak ▼

U radu su predstavljeni glavni elementi Uredbe kojom se uspostavlja zajednički okvir za medijske usluge na unutrašnjem tržištu i kojom se menja Direktiva 2010/13 (Evropski zakon o slobodi medija). Uredba ima za cilj pružanje zaštite slobode medija, medijskog pluralizma i uređivačke nezavisnosti u Evropskoj uniji (EU). Evropski zakon o slobodi medija uspostavlja zajednički okvir za medijske usluge na unutrašnjem tržištu EUi uvodimere koje imaju za cilj zaštitu novinara i pružalaca medijskih usluga od političkog mešanja, a istovremeno olakšava rad preko unutrašnjih granica EU. Nova pravila garantuju pravo građana na pristup besplatnim i raznovrsnim informacijama i definišu odgovornost država članica u pogledu obezbeđenja odgovarajućih uslovai okvira za njihovu zaštitu.

Sažetak ▼

Iako postoji veliki broj inicijativa, kako na nivou nacionalnih jurisdikcija tako i na globalnom nivou (predlozi o međunarodnim sporazumima ili osnivanju međunarodnog tela za nadzor), do sada je samo Evropska unija (EU) učinila iole ozbiljan pokušaj da građane zaštiti od rizika povezanog sa korišćenjem sistema veštačke inteligencije. Evropski akt o veštačkoj inteligenciji stupio je na snagu 1. avgusta 2024. godine. U diskusijama koje su se vodile o njegovoj sadržini, jedna od glavnih kritika bila je usmerena na nedostatak individualnih pravnih lekova. U međuvremenu, Evropska komisija je sačinila nacrt Direktive o odgovornosti za veštačku inteligenciju, čije su odredbe predmet ovog rada.Predlog Direktive se razmatra u celosti, kako bi se ukazalo na značaj predmetne materije i pružila osnova za dalja istraživanja. Iz analize proizlazi da, ukoliko sadašnji tekst Predloga Direktive ne bude izmenjen, oštećeni bi se mogao suočiti sa preprekama u dokazivanju postojanja uzročno-posledične veze u pričinjenoj šteti, naročito kada su u pitanju sistemi veštačke inteligencije koje Akt o veštačkoj inteligenciji ne klasifkuje kao visokorizične. Pravila o vanugovornoj građanskopravnoj odgovornosti u vezi sa veštačkom inteligencijom ostaju na pozicijama subjektivne odgovornosti (odgovornosti po osnovu krivice) kako bi se olakšala pozicija oštećenih lica. Takav pristup je potvrđen i kroz fazni postupak implementacije Predloga Direktive, jer je tek u drugoj fazi projektovana mogućnost da se pređe sa subjektivne na objektivnu odgovornost za štetu.

Sažetak ▼

Savremeni tokovi globalizacije proizveli su korenite promene sa brojnim protivrečnostima u svim sferama javnog života Evropske unije. Procesi koji traju punih pet decenija u potpunosti su izmenili nekadašnju sliku sveta, naročito u politici, ekonomiji i sferi komunikacija. Prisutna je velika ekspanzija informaciono- komunikacionih tehnologija koje su inkorporirale nove paradigme poslovanja i preduzetničke kulture. Ekonomija se direktno povezuje sa spoljnom politikom Evropske unije, pomerajući granice od industrijskog prema digitalnom i virtuelnom tržištu. Otud je nastao i koncept digitalne diplomatije koji podrazumeva implementaciju medijskih sadržaja, postmodernih tehnologija i platformi društvenih mreža u realizaciji projektovanih ciljeva evropskih integracija. Značaj informaciono-komunikacionih tehnologija i medija u Evropskoj uniji je toliki, da tehnologije i mediji postaju sve više esencijalno sredstvo u ostvarivanju poslovnih strategija primenom metoda adekvatnog redukovanja prostorno vremenskih dimenzija događaja.

Sažetak ▼

U radu se istražuje rodno zasnovano nasilje u smislu prava na azil kroz zakonodavstvo ipraksu Suda pravdeEvropske unije, nacionalnih sudova država članica te nadležnih organa u Republici Srbiji. Konvencija o statusu izbeglica iz 1951. godine, kao temeljni akt izbegličkog prava, ne definiše pol kao jedan od osnova proganjanja na temelju kojih se može odobriti izbeglički status. Takođe, relevantna Direktiva 2011/95/EU preuzima definicije izbeglice iz Konvencije, iako propisuje da se aspekti povezani sa polom, uključujući polni identitet, uzimaju u obzir prilikom odlučivanja o pravu na azil. S tim u vezi, u radu će biti prikazane dve aktuelne odluke Suda pravde Evropske unije koje donose važne novitete u ovoj oblasti, te uspostavljaju standarde za odlučivanje o pravu na azil u odnosu na žene žrtve nasilja. Analizirajući ove odluke zaključuje se da se žene žrtve nasilja mogu okarakterisati kao pripadnice posebne društvene grupe, koje na tom temelju polažu pravo na azil. Takođe, analiza zakonodavstva i prakse u Republici Srbiji pokazala je da je zakonodavni okvir adekvatan te propisuje pol kao jedan od osnova proganjanja za odobravanje izbegličkog statusa. Međutim, praksa nadležnih organa u Republici Srbiji pokazala je manjkavost u uspostavljanju jasnih standarda odlučivanja i ispitivanja okolnosti u zemlji porekla, kao i preterani teret dokazivanja u odnosu na podnositeljke zahteva za azil koje trebaju dokazati da su zaista žrtve rodno zasnovanog nasilja.

Sažetak ▼

Klimatske promene predstavljaju jedan od najsloženijih globalnih izazova našeg vremena koji se postavlja pred međunarodnu zajednicu. Negativni uticaji klimatskih promena na ljudska prava sadašnjih i budućih generacija su sve očigledniji i ne smeju se zanemariti. Cilj rada je da ukaže na poseban značaj ljudskih prava u borbi protiv klimatskih promena i ispita u kojoj meri mehanizmi za zaštitu ljudskih prava imaju kapacitet da odgovore na izazove klimatskih promena. Ljudska prava državama nameću obaveze u kontekstu klimatskih promena koje moraju da poštuju, utičući na kreiranje propisa i politike i ujednačavanje prakse, dok načelo zajedničke ali diferencirane odgovornosti omogućava razlikovanje njihove odgovornosti. U tom kontekstu, pruža se osvrt na pravni sistem Republike Srbije, relevantan za zaštitu ljudskih prava od klimatskih promena.

Sažetak ▼

U radu se u kratkim crtama analizira odnos Evropskog suda za ljudska prava prema institucijama istopolnog braka i registrovanog partnerstva. Iako je istopolni brak pravno prihvaćen u relativno malom broju država u poslednjih par decenija, vidna je tencencija njegovog zakonskog priznanja, naročito u zemljama Evropske unije (EU). Evropska konvencija o ljudskim pravima (posebno njene odredbe iz članova 8, 12. i 14) odigrala je ključnu ulogu u unapređenju prava i priznavanju istopolnih brakova u Evropi. Kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava evoluirala su pravna tumačenja privatnog i porodičnog života, kao i nediskriminacije i priznavanja veza među istopolnim partnerima. Autor predmetnog rada istražuje evoluciju jurisprudencije Evropskog suda za ljudska prava kroz analizu najvažnijih slučajeva o istopolnim brakovima.

Sažetak ▼

Skoro pedeset godina je prošlo otkako je Evropski sud za ljudska prava (Evropski sud, ESLjP), doneo presudu u predmetu Golder protiv Ujedinjenog Kraljevstva. Presuda u ovom predmetu smatra se jednom od prekretnica u praksi Evropskog suda: predmet spora je bilo pravo koje nije izričito normirano članom 6. stav 1. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i sloboda (Evropska konvencija, EKLjP), pa su metode tumačenja EKLjPbile ekstenzivno angažovane u obrazloženju presude.Međutim, počev od ove presude Evropski sud je proširio spisak procesnih garancija koje nisu izričito obuhvaćene pravom na pravično suđenje podvodeći ih pod pravo na pristup sudu. Ustav Srbije ne normira pravo na pristup sudu, pa i sudska praksa luta u konačnom određenju pojma prava na pristup sudu, mada i pored tog nedostatka u biti pruža odgovarajuću zaštitu licima kojima je povređeno ovo pravo. Razmatrajući razvoj prakse od slučaja Golder, autorka smatra da pravo na pristup sudu valja tumačiti u užem i u širem smislu, uzimajući u obzir da ograničenja i povrede ovog pravamogu poteći iz materijalnog i procesnog prava i da mogu rezultirati u arbitrarnosti rada domaćih sudija, zbog čega bi relevantne zakonodavne odredbe domaćeg prava kojima se garantuje pravo na pristup sudu trebalo da uvaže sve navedene aspekte.