Evropsko zakonodavstvo

Evropsko zakonodavstvo je specijalizovani naučni časopis koji se bavi proučavanjem prava i pravne prakse Evropske unije. S obzirom na značaj časopisa za harmonizaciju domaćeg prava sa pravom Evropske unije, odnosno za usaglašavanje pravnog sistema Republike Srbije sa evropskim pravnim tekovinama (acquis communautaire), časopis ima poseban značaj za ostvarivanje strateških državnih ciljeva. U časopisu se objavljuju neobjavljeni originalni i pregledni naučni radovi, kao i stručne analize u kojima se nude nova iskustva iz empirijskog proučavanja pojedinih pravnih i politikoloških oblasti evropskih integracija. Časopis izlazi u kontinuitetu preko dve decenije, četiri puta godišnje u četiri odvojen sveske ili u formi dvobroja.

 

Poslednji broj: Evropsko zakonodavstvo Vol. 23 No. 85/2024

Opšta pitanja

Političke posledice prepoznavanja perpsketive članstva u Evropskoj uniji za tri istočna partnera
Miloš Petrović
Evropsko zakonodavstvo, 2024 23(85):13-33
Sažetak ▼
Kao posledica invazije na Ukrajinu Evropska unija načinila je niz koraka u nastojanju da se prikaže kao regionalni geopolitički lider. Sveobuhvatna podrška Kijevu usledila je u segmentu vojno-bezbednosne, političke, humanitarne i druge saradnje; potom, u opsežnom distanciranju od Rusije (kroz veliki broj restriktivnih mera), kao i u vidu priznavanja perspektive članstva, kako Ukrajini tako i Moldaviji i Gruziji. Ovaj rad usmeren je na istraživanje ambivalentnosti i posledica povezanih s priznavanjem pristupne perspektive istočnoevropskim partnerima. S jedne strane, autor taj čin tumači kao deo kriznog odgovora Evropske unije u nastojanju da se održi normativna i druga moć u geografskom susedstvu. S druge strane, faktičkim pripajanjem tih zemalja politici proširenja sudbina Istočnog partnerstva, kao susedske političke inicijative, dovedena je u pitanje, budući da njegov fokus sada ostaje samo na Jermeniji i Azerbejdzanu, što dovodi u pitanje njegovu opravdanost. Hipoteza je da promene u evropskim politikama, koliko god opravdane ili iznuđene, predstavljaju izazov za oba domena, s obzirom na to da je proširenje godinama u krizi, a da je svrha i identitet Istočnog partnerstva pod znakom pitanja. Autor dodatno prikazuje i kako se istočni susedi porede sa Srbijom u pripremljenosti za članstvo. Autor zaključuje da geopolitički trendovi, ma koliko bili važni, ne mogu da zamene ni domaće reforme kod kandidata za članstvo, niti institucionalne izmene koje su neophodne unutar Unije za planiranje i realizaciju pristupanja novih zemalja.
Kreću li se Zapad i Kina ka ekonomski uzajamno osiguranom uništenju?
Goran Nikolić, Jelena Zvezdanović Lobanova, Petar Ćurčić
Evropsko zakonodavstvo, 2024 23(85):34-51
Sažetak ▼
Od početka rata u Ukrajini SAD i njeni saveznici (najpre Evropska unija), intenzivno razrađuju scenariji o mogućim odgovorima na eventualno produbljivanje krize u Tajvanskom moreuzu. Jedno od ključnih pitanja je da li bi sveobuhvatne sankcije Kini, u slučaju eskalacije oko Tajvana, imale efekta, imajući u vidu relativnu neefikasnost ekonomskog embarga prema Rusiji? Budući da je kineska privreda desetostruko veća od ruske, da se u region Pacifika preselio centar globalne trgovine i finansija, te da je Kina ubedljivo najvažnija globalna industrijska sila (čija je industrijska proizvodnja tri puta veća od američke), zapadno obuzdavanje Pekinga putem sankcija izvesno bi imalo snažne efekte i po same sprovodioce. Analitičari sve češće koriste hladnoratovsku terminologiju, između ostalog i koncept „uzajamno osiguranog uništenja“, kojem su pojedini autori dodali i ekonomsku odrednicu. Ono što se već nazire kao realan scenario u slučaju izbijanja Tajvanske krize jeste sprovođenje sankcija G7 na tri nivoa: prema kineskom finansijskom sektoru, pojedincima, preduzećima i drugim subjektima koji su povezani sa kineskim vlastima. Otud, realna mogućnost da dođe do dramatičnog narušavanja globalne ekonomske bezbednosti za sada se u potpunosti ne isključuje.

Institucije

Francusko-nemački ekspertski predlog o proširenju i institucionalnoj reformi Evropske unije
Slobodan Zečević
Evropsko zakonodavstvo, 2024 23(85):53-62
Sažetak ▼
U januaru 2023. godine francuska državna sekretarka za Evropu Lorans Bon (Laurence Boone) i nemačka ministarka za evropske integracije Ana Lurman (Anna Luhrmann) naručile su od grupe, koja je sastavljena od dvanaest nacionalnih eksperata, predlog za institucionalnu reformu koja bi odgovorila potrebama proširenja Evropske unije. Iz predloga francusko-nemačkih eksperata proizilazi da su pomaci u proširenju Evropske unije do 2030. godine neophodni, kao i da je prijem velikog broja država gotovo isključen. Predlog je važan za Srbiju s obzirom na to da je uz Crnu Goru najviše odmakla u pretpristupnom pregovaračkom procesu. Istovremeno, predlog je važan i zbog toga što bi se njime vršila institucionalna adaptacija u radu Evropskog parlamenta, Komisije i Saveta, a koja bi omogućila da se uključe nove članice u Evropsku uniju.

Zakonodavstvo

Tretman krivičnih dela protiv zdravlja ljudi u evropskom zakonodavstvu
Ratomir Antonović
Evropsko zakonodavstvo, 2024 23(85):63-76
Sažetak ▼
Krivična dela protiv zdravlja ljudi u značajnom su porastu u evropskom zakonodavstvu. Broj ovih krivičnih dela u Evropskoj uniji je na vrlo visokom nivou, što ukazuje na činjenicu da postoji veliki broj izvršilaca ovih dela, kao što postoji i veliki broj lica uživaoca opojnih droga. U krivična dela protiv zdravlja ljudi ubrajaju se krivična dela proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga, neovlašćeno držanje opojnih droga, omogućavanje uživanja u opojnim drogama, nepostupanje po zdravstvenim uputstvima za vreme trajanja pandemije, prenošenje zaraznih bolesti, prenošenje infekcije HIV virusom, nesavesno pružanje lekarske pomoći, protivpravno vršenje medicinskih eksperimenata i ispitivanja lekova, neukazivanje lekarske pomoći, nadrilekarstvo i nadriapotekarstvo, nepropisno postupanje pri spravljanju i izdavanju lekova, proizvodnja i stavljanje u promet škodljivih proizvoda, nesavestan pregled životnih namirnica i zagađenje pijaće vode i životnih namirnica.

Ekonomija, konkurencija, preduzetništvo

Unapređenje evropske ekonomske bezbednosti: uvod u pet novih inicijativa
Duško Dimitrijević
Evropsko zakonodavstvo, 2024 23(85):77-92
Sažetak ▼
Usvajanje Evropske strategije o ekonomskoj bezbednosti poteklo je iz spoznaje Evropske unije da se određene ekonomske veze u trenutnom geopolitičkom okruženju veoma brzo razvijaju, te da se sve više stapaju sa bezbednosnim rizicima. Kroz formulisanje novog koncepta evropske ekonomske bezbednosti, Evropska unija je smatrala da može očuvati većinu svojih ekonomskih veza sa inostranstvom, ali i da preduzme efikasnije mere na otklanjanju postojećih bezbednosnih pretnji. Implementacija Evropske strategije ekonomske bezbednosti pretpostavlja usvajanje niza instrumenata kojima bi bilo moguće izvršiti procenu bezbednosnih rizika. Tako je, početkom 2024. godine, Komisija Evropske unije donela Saopštenje kojim je predstavila pet novih inicijativa za unapređenje Evropske strategije ekonomske bezbednosti. Ovim sveobuhvatnim paketom Evropska unija predvidela je mere za ublažavanje rizika povezanih sa lancima snabdevanja, tehnologijama, infrastrukturom i ekonomskom prinudom trećih zemalja. Njihovo sprovođenje trebalo bi da dovede do optimalnije zaštite Evropske unije od ekonomskih pretnji i rizika, kao i do solidnijeg pozicioniranja u savremenim međunarodnim ekonomskim odnosima.

Poljoprivreda

Uredba o strateškim planovima država članica u okviru zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije
Dušan Dabović
Evropsko zakonodavstvo, 2024 23(85):93-110
Sažetak ▼
U radu se analizira sadržaj Uredbe 2021/2115 koja se odnosi na strateške planove država članica u okviru zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije. Istovremeno se daje i pregled agrarne politike Republike Srbije kao predikcija uticaja ove Uredbe na naše zakonodavstvo. Kroz analizu teksta Uredbe autor pruža bliža objašnjenja vezana za predmet i oblast njene primene, kao i njene ciljeve. Autor posebno analizira podsticaje sadržane u Uredbi koji se odnose na različite poljoprivredne sektore i ruralni razvoj. U delu koji se odnosi na sadržaj i postupak donošenja strateškog plana, autor analizira odredbe Uredbe koje uređuju koordinaciju i upravljanje, praćenje, izveštavanje i evaluaciju strateških planova država članica Evropske unije, kao i internu evaluaciju strateškog plana i ocenu uspešnosti Komisije. Osvrćući se na opšte i završne odredbe ove Uredbe autor zaključuje da je predmetna Uredba doneta zajedno sa Uredbama 2021/2116 i 2021/2117 u decembru 2021. godine, i da je stupila na snagu 1. januara 2023. godine, te da se njome uspostavlja novi pravni osnov Zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije. Uredbom se utvrđuju opšti i posebni ciljevi koje treba postići uz pomoć finansijskih podsticaja koji potiču iz fondova Evropske unije, što može imati poseban značaj i za Republiku Srbiju koja se nalazi u fazi pristupnih pregovora oko članstva u ovoj organizaciji.

Bezbednosna politika

Pitanje predsedavanja Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju — izazovi i perspektive
Jovana Tijanić
Evropsko zakonodavstvo, 2024 23(85):111-124
Sažetak ▼
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), kao panevropska međunarodna organizaciju, ima razgranatu organizacionu strukturu. Na njenom čelu nalazi se ministar spoljnih poslova države koja predsedava OEBS-om na godišnjem nivou. On predstavlja OEBS u saradnji sa generalnim sekretarom organizacije. Takođe, on predsedava Samitima, Ministarskim savetom, Stalnim savetom i drugim podređenim telima OEBS-a i vrši koordinaciju i konsultacije radi realizacije aktivnosti organizacije. Drugim rečima, predsedavajući upravlja donošenjem odluka OEBS-a. U 2023. godini došlo je do presedana budući da nije izabran predsedavajući za 2024. godinu. To je, zajedno sa drugim faktorima poput rata u Ukrajini i na Bliskom istoku, uticalo na pojedine autore da predvide kraj ovoj organizaciji. U radu se bliže razmatra ovaj problem sa kojim se OEBS trenutno suočava. Istovremeno se daju i predikcije o mogućim izazovima i perspektivama sa kojima će se ova organizacija suočiti u budućnosti. Takođe se iznosi i osvrt o njenoj istorijskoj transformaciji od KEBS-a do OEBS-a. Na kraju se zaključuje da trenutna politička kriza OEBS-a ne utiče na njegov opstanak kao regionalne međunarodne organizacije, čije se delovanje izvesno nastavlja kroz reafirmaciju njegove prvobitne uloge – svojevrsnog foruma za dijalog i konsultacije.
Evropska mreža za prevenciju kriminala — uloga i perspektive
Filip Mirić
Evropsko zakonodavstvo, 2024 23(85):125-134
Sažetak ▼
Prevencija kriminaliteta složena je društvena aktivnost koja zahteva međusobnu saradnju država na planu očuvanja uzajamne bezbednosti. Potreba za čvršćom međudržavnom saradnjom prepoznata je i u Evropskoj uniji, a to je rezultiralo osnivanjem Evropske mreže za prevenciju kriminala (European Crime Prevention Network – ECPN). Iako je od osnivanja Mreže za prevenciju kriminala prošlo skoro petnaest godina, njeno funkcionisanje, ciljevi i zadaci predstavljaju validan dokaz o važnosti međudržavne saradnje u suzbijanju svih oblika kriminaliteta. U radu koji sledi daje se prikaz Odluke Saveta Evropske unije iz 2009. godine. Uporedo se analiziraju njeni ciljevi i sadržaj kroz primenu odgovarajućih naučnih metoda. Na kraju se daje i osvrt na istorijski razvoj politike suzbijanja kriminaliteta, te se u oceni značaja predmetne Odluke Saveta za Republiku Srbiju zaključuje da bi stvaranje mreže, čiji bi članice bile države kandidati za članstvo EU, imalo višestruki kriminalnopolitički značaj i doprinelo bi bržoj i efikasnijoj harmonizaciji prava ovih država s pravnim tekovinama Evropske unije.

Regionalna politika

Uloga Radne zajednice/Saveza Alpe-Jadran na postjugoslovenskom prostoru
Mitko Arnaudov, Nikola Hadžić
Evropsko zakonodavstvo, 2024 23(85):135-150
Sažetak ▼
Kroz studiju slučaja Saveza Alpe-Jadran autori su u predmetnom radu nastojali da predstave jedan od modela regionalizacije koji utiče na prosperitet i blagostanje stanovništva koje živi u regionima-članicama regionalnih okvira saradnje. U konkretnom slučaju, reč je o modelu regionalne saradnje koji je pokrenut sa nivoa lokalnih vlasti, a koji je doprineo socijalnom boljitku, kao i promenama regionalnih ekonomskih, ali i političkih okolnosti u širem evropskom okruženju. U tom smislu, u radu se apostrofira razvoj odnosa između bivše Jugoslavije, Austrije i Italije koji je bio učvršćen činom pristupanja tadašnjih jugoslovenskih republika u radnu zajednicu Alpe-Jadran. Polazeći od pretpostavke da je u savremenim okolnostima ova inicijativa u velikoj meri marginalizovana, autori su nastojali da razotkriju mogućnosti njene ponovne afirmacije u kontekstu pružanja doprinosa intenziviranju evropskih integracija i „relaksiranju” političkih odnosa i između država nastalih na postjugoslovenskom prostoru.

Energetika

Energetski resursi i upravljanje ekonomskim razvojem država Balkana
Azra Ćatović, Janko Todorov
Evropsko zakonodavstvo, 2024 23(85):151-164
Sažetak ▼
Balkanske države u celini egzistiraju sa brojnim energetskim resursima koji predstavljaju značajan segment njihovog društvenog ambijenta. Energenti svake države u aktuelnom globalnom kontekstu predstavljaju prvorazrednu osnovu njihovog međunarodnog položaja. Prostor tzv. Zapadnog Balkana, u kojem je permanentno prisustvo i nadmetanje velikih sila, objektivno raspolaže malim kapacitetima nafte i gasa kao esencijalnim pokretačima ekonomskog razvoja. Budući da u uslovima svetske krize (ekonomske i političke) zemlje regiona ulažu respektabilna finansijska sredstva u svrhu poboljšanja svoje energetske infrastrukture, za njih je važno i da učestvuju u aktuelnim projektima Evropske unije, kako bi pospešile svoj privredni rast. Takođe, za njih je od značaja i da proaktivnim merama svoje ekonomske politike privlače direktne strane investicije kojima mogu postići viši stepen ekonomskog razvoja i socijalnog prosperiteta.

Ekologija

Pravo na čistu vodu prema zakonodavstvu Evropske unije
Iris Bjelica Vlajić
Evropsko zakonodavstvo, 2024 23(85):165-187
Sažetak ▼
Zalihe čiste, slatke vode predstavljaju važan resurs značajan za opstanak svih živih bića. Opstanak zahteva sveobuhvatno i racionalno upravljanje resursima i prepoznavanje međusobne povezanosti elemenata koji se odnose na pitku vodu. Zbog kompleksnosti materije, zajednički stav o pravu na pristup vodi mnogo je teže postići od konsenzusa o političkim pravima. U zakonodavstvu Evropske unije ovaj problem je prepoznat kroz pružanje garancija ostvarivanja prava na vodu, kroz zaštitu svih vodnih resursa kojima bi se zadovoljile sve veće potrebe ljudi za vodom u svim njihovim delatnostima, uz istovremenu zaštitu ekosistema. U tom smislu, nadležni organi Evropske unije doneli su Direktivu (EU) 2020/2184, 16. decembra 2020. godine, o kvalitetu vode namenjene za ljudsku upotrebu. Obaveza transponovanja ove Direktive u nacionalno zakonodavstvo trebalo bi da bude ograničena na odredbe koje predstavljaju suštinske izmene i dopune dosadašnjeg zakonodavstva Unije. U radu se kroz primenu komparativnog i istorijskog metoda, i metoda analize sadržaja, razmatraju usvojeni standardi vezani za čistoću vode namenjene ljudskoj upotrebi. Posebno se apostrofiraju mere koje bi države članice trebalo da preduzmu na planu obezbeđenja čiste i kvalitetne vode. Na kraju rada pružaju se odgovarajući zaključci u vezi sa međunarodnim obavezama Republike Srbije, koja je pozvana da kroz usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije odgovornije upravlja vodnim resursima i unapredi čistoću i zaštitu svojih reka.
Razvoj prava klimatskih promena
Dragana Barjaktarević
Evropsko zakonodavstvo, 2024 23(85):188-207
Sažetak ▼
Polazeći od brojnih konferencija koje su održane pod okriljem Ujedinjenih nacija i konvencija koje se bave promenom klime, nesumnjivo je da svet ide u pravcu razvoja prava klimatskih promena. Uređenje ove pravne oblasti zahteva definisanje pojma, predmeta, načela, kao i mesta prava klimatskih promena u pravnim sistemima država. Da bi se navedeni pojmovi što potpunije definisali potrebna je podrobnija analiza smisla skupa pravnih pravila koja bi mogla potpasti pod ovu granu prava. U tu svrhu, u radu se najpre analizira pojam prava klimatskih promena, a potom se daje osvrt na razvoj prava klimatskih promena sagledavanjem i analizom međunarodnih ugovora kojima se nastoji da se, na globalnom nivou, ide u pravcu smanjenja koncentracije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Potom se, kroz analizu razvoja prava klimatskih promena u Evropskoj uniji, kao i na nacionalnom nivou, sagledava pravo klimatskih promena kao međunarodno, ali i kao unutrašnje pravo. U vezi sa pravom klimatskih promena od velike važnosti jeste pitanje ekološke odgovornosti, odnosno odgovornosti za zaštitu od posledica klimatskih promena u vezi koje je autorka dala prikaz aktuelne sudske prakse. Na kraju analize iznosi se pregled aktivnosti i nivoa pripremljenosti i usklađenosti naše zemlje u oblasti klimatskih promena, sa pravnim tekovinama Evropske unije. Autorka zaključuje da bez obzira na postojeće nedostatke u državnoj praksi, države ostaju odgovorne da se pridržavaju preuzetih međunarodnih obaveza i da neprekidno podižu svesti o neophodnosti očuvanja zdrave životne sredine.

Obrazovna politika

Reorganizacija visokog obrazovanja na Zapadnom Balkanu u funkciji unapređenja saobraćaja, ekologije i održivog razvoja
Slobodan Nešković
Evropsko zakonodavstvo, 2024 23(85):209-224
Sažetak ▼
Države subregiona Zapadnog Balkana nalaze se u procesima tranzicije, pri čemu sprovođenje projekta vezanih za proces pristupanja Evropskoj uniji (EU) predstavlja njihovu prioritetnu orijentaciju. Koncept evropskih integracija podrazumeva korenitu transformaciju u svim sferama društvenog života, gde vrhunski osposobljeni ljudski resursi predstavljaju osnovnu pokretačku snagu pozitivnih promena. Pritom, humani kapital i znanje odlučujuće doprinosi i revolucionarnim inovacijama. Visoko obrazovanje usklađeno sa postmodernim tendencijama predstavlja esencijalni temelj državnog razvoja sa relevantnim implikacijama za budućnost naroda. Saobraćaj i životna sredina označavaju područja sa drastično narušenim parametrima u svim kompetentnim dimenzijama održivog razvoja. Sledstveno, reforma visokog obrazovanja mora biti u funkciji unapređenja saobraćaja, ekologije i implementacije strategije održivog razvoja.
Primena evropskog modela otvorenog učenja u projektu transformacije sistema obrazovanja
Enisa Alivodić, Aleksandar Gajić
Evropsko zakonodavstvo, 2024 23(85):225-237
Sažetak ▼
Rad ima za cilj da ukaže na neophodnost implementacije koncepta evropskog modela otvorenog učenja, koji može doprineti važnim promenama ne samo u obrazovanju već i u privrednom i kulturnom životu uopšte. Učenje na daljinu daje šansu studentima da steknu nove veštine i kvalifikacije i da se razvijaju u novim pravcima. Današnje vreme inicira primenu modernih informaciono-komunikacionih tehnologija u svim sferama društvenog života, a što je potvrđeno i u strateškim politikama i programima Evropske unije (EU) poput Evropskog modela učenja (European Learning Model – ELM). Vođeni idejom o prednostima uvođenja otvorenog učenja i učenja na daljinu, autori predmetnog rada polaze od pretpostavke da isti mogu postati deo projekta reorganizacije sistema obrazovanja u Republici Srbiji. Rezultati uvođenja navedenog modela ogledaju se u racionalizaciji nastavnog procesa, kvalitetnijim sadržajima i značaju uloge novih znanja u unapređenju ljudskih delatnosti.