Sažetak ▼

Da li je Francuska „ekonomski bolesnik“ Evropske unije? Javni dug kumuliran godinama unazad, najviše za vreme Makronove (Emmanuel Macron) vlasti, naročito u kontekstu epidemije koronavirusa, dostigao je 3.305 milijardi evra ili 113% od BDP‐a. Politička kriza u Francuskoj došla je do ključanja. Predsednik države pogođen je jednim od najnižih stopa poverenja biračkog tela u istoriji V Republike (oko 17% zadovoljnih građana). Predsednici vlada menjaju se „kao na traci“. Sebastijan Lekorni (Sébastien Lecornu), biće četvrti predsednik vlade u proteklih 20 meseci, a sedmi od kada je Emanuel Makron 2017. godine izabran za predsednika Francuske. Postojeća situacija sve više liči na nekadašnju nestabilnu, parlamentarnu IV Republiku, a ne na De Golovu stabilnu i jaku, predsedničku V Republiku. Da li je reč o krizi režima? Da li je De Golov ustavni koncept prevaziđen? Da li Emanuel Makron treba da podnese ostavku? Na sva navedena pitanja, autor će u radu pružiti odgovarajuća racionalizovana objašnjenja.

Sažetak ▼

Vladavina prava u Evropskoj uniji (EU) danas predstavlja jednu od temeljnih vrednosti na kojima, saglasno članu 2. Ugovora o Evropskoj uniji, počiva ova nadnacionala organizacija. Istovremeno, vladavina prava predstavlja i ključni kriterijum i instrument spoljne politike EU, što je posebno izraženo u sklopu njene nove metodologije procesa proširenja. U predmetnoj analizi ispituje se evolucija vladavine prava, prati se normativni i institucionalni razvoj ovog koncepta kroz različite faze evropskih integracija i pružaju se objašnjenja u vezi sa mehanizmima koje je EU razvila radi praćenja, unapređenja i zaštite vladavine prava u unutrašnjoj i spoljnoj politici. U fokusu analize nalazi se proces proširenja EU, pri čemu se poseban akcenat stavlja na novu metodologiju proširenja koja uvodi strukturalniji i dinamičniji pristup pregovorima, sa naglašenim značajem vladavine prava kao centralnim stubom ovog procesa. Kroz komparativnu analizu ova dva procesa, u radu se dolazi do saznanja da vladavina prava nije samo preduslov za članstvo, već i kontinuirani mehanizam nadzora primenjiv i nakon pristupanja država u EU. Sam proces proširenja EU nosi sa sobom mnoštvo izazova vezanih za implementaciju vladavine prava, a što se naročito reflektuje kroz primenu revidirane metodologije proširenja EU.

Sažetak ▼

Osnovni problem koji se u ovom radu razmatra jeste ekološki kriminalitet, koji je u poslednje vreme u porastu kako u Evropskoj uniji (EU), tako i u Republici Srbiji. Na domaćem terenu poseban problem ekološkog kriminaliteta ogleda se u delima šumske krađe, koja se dešavaju u graničnom pojasu sa Kosovom i Metohijom. Ovakvo nekorektno postupanje prema životnoj sredini dovodilo je i do obračuna između izvršilaca ovih krivičnih dela i lokalnog stanovništva, što je proizvodilo kvalifikovane posledice. Suprotstavljanje ekološkom kriminalu stoga pretpostavlja preduzimanje strožijih mera prevencije i sankcionisanja izvršilaca, što je demonstrirano na analizi krivičnog dela šumske krađe, kod kojeg se uočava daleko veći bezbednosno‐pravni rizik nego nastupanje materijalne štete. Sa ekološkog stanovišta, ova vrsta krivičnih dela povlači značajne posledice na planu životne sredine, zbog čega je važno na vreme obratiti pažnju na predupređenje ovakvih štetnih delatnosti.

Sažetak ▼

Zloupotreba dominantnog položaja, u najopštijem smislu, predstavlja nedozvoljenu praksu antikonkurentskog delovanja na slobodnom tržištu. Evropska unija (EU), kao međunarodna organizacija sa nadnacionalnim obeležjima, dosegla je značajne domete kada je u pitanju normativno regulisanje i primena u praksi prava konkurencije, kao jednog od nosećih stubova evropskog zajedničkog tržišta. Članom 102. Ugovora o funkcionisanju EU zabranjuje se zloupotreba dominantnog položaja. Jedan od njenih pojavnih oblika jeste i vezana trgovina, koja se javlja kada prodavac zahteva od kupca da uz prvi proizvod kupi i drugi, povezani proizvod. Pred Sudom pravde EU vođeno je više slučajeva zbog nedozvoljene poslovne prakse vezane trgovine na zajedničkom tržištu Unije. Slučaj Microsoft nesumnjivo je jedan od najznačajnijih i najdalekosežnijih u ovom domenu. U osnovi ovog slučaja bilo je uslovljavanje kupaca istovremenom kupovinom operativnog sistema i povezanog programa za reprodukciju audio i video sadržaja. Odluka Evropske komisije iz 2004. godine, kojom se postupak čuvene kompanije deklariše kao nedozvoljena poslovna praksa, kao i potonja presuda Prvostepenog suda iz 2007. godine, kojom se predmetna odluka potvrđuje – značajne su iz više razloga. Najpre zato što je krivim proglašen tehnološki gigant poput Majkrosofta, a potom i zbog činjenice da je izrečena finansijska kazna bila do tada najviša u istoriji. Konačno, posle dve decenije – čini se da je pravno rezonovanje u slučaju Microsoft i dalje i te kako „na ceni“. U eri tehnološke ekspanzije, buđenja starih i prodora novih (svetskih) ekonomskih sila, te trzavica u međunarodnom trgovinskom sistemu, zloupotreba dominantnog položaja u svim svojim pojavnim oblicima (p)ostaje jedno od važnijih pravnih pitanja savremene međunarodne politike.

Sažetak ▼

Informacione tehnologije (IT) vladaju svetskim tržištem još od osnivanja prvog automatskog buking sistema u Sjedinjenim Američkim Državama 1946. godine. Ovaj sistem pokazao se izuzetno uspešnim u radu avio‐kompanija, da bi u kasnije bio uveden u praksu lanca hotela „Šeraton“. Danas se informacione tehnologije koriste u svrhu obezbeđenja slobodnog vremena, a potom i novčanih koristi. Putnicima je omogućeno da iz udobnosti sopstvenog doma kreiraju rezervacije u hotelima širom sveta, koriste usluge svih svetskih tour operatera i bukiraju aerodromske ili druge karte svetskih prevoznikaza. Ono što je omogućilo funkcionisanje današnjih sistema e‑turizma pokrenulo je kreiranje prvog centralnog rezervacionog sistema (Computer Reservation System – CRS) i kasnijeg globalnog distributivnog sistema (Global Distribution System –GDS), koji je omogućio centralizovanje rezervacija od strane putnika širom sveta u različite jedinice modernog turističkog poslovanja. Razgraničavanjem rada CRS i GDS sistema turističkih agencija, tour operatera i avio‐kompanija omogućena su i kompjuterska rešenja za hotelsko poslovanje. Hotelska preduzeća razvojem informacionih sistema (Information system – IS), posluju u okviru svojih sistema rezervacija CRS i menadzment sistema objekta (Property Management System – PMS). U međuvremenu su kreirana operativna rešenja za rukovođenje turističkim destinacijama kroz razvoj marketinških strategija i operativnih sistema poslovanja, tj. kroz upotrebu menadzment sistem destinacije (Destinaton Management System – DMS) i turističkog menadzment sistem destinacije (Tourism Destination Management System TDMS). Svi ti sistemi doprineli su smanjenju troškova i povećanoj efikasnosti obavljanja turističkih, hotelijerskih i drugih povezanih usluga.

Sažetak ▼

Iako su Evropska unija (EU) i Sjedinjene Američke Države (SAD) istorijski bile međusobno usklađene, ta skladnost se više ne može uzimati „zdravo za gotovo“. Tim pre, jer je došlo do promene spoljne politike SAD, a sa ekonomskim jačanjem Kine i Evropska unija sve više teži za većom autonomijom, što nameće preispitivanje njene geoekonomske pozicije u odnosima sa svetom. Za sada, EU veštim manevrisanjem pokušava da zadrži SAD kao ključnog partnera i sačuva ekonomske odnose sa Kinom. S tim su povezani povećani napori ka trgovinskoj diverzifikaciji, odnosno sklapanju što većeg broja trgovinskih sporazuma sa zemljama koje su od strane EU percipirane kao savezničke, čime bi trebalo da dođe do osnaženja njene uloge u sistemu globalnog upravljanja. Na tom putu EU nastoji da osnaži i svoj položaj u globalnom sistemu bezbednosti, što dalje implicira limitirani nivo saradnje sa Kinom. Naime, većina evropskih političara veruje da je Trampova vlada prolazna, te da SAD imaju strateški interes da nastave saradnju sa evropskim saveznicima. Međutim, u tom „trianglu“ nedostaju bliski odnosi sa Kinom.

Sažetak ▼

Rizici u poslovanju osiguravajućih društava su brojni, što često dovodi do problema u izvršavanju obaveza u delatnosti osiguranja, koje nisu vezane samo za isplatu po polisama osiguranja. Zbog toga se postavlja pitanje rešavanja finansijskih problema osiguravajućeg društva, kako bi se izbegla insolventnost i omogućio dalji rad. Pravo Evropske unije (EU) je i ranije predviđalo postupke koji se odnose na rešavanje finansijskih teškoća osiguravajućih društava, što je, pre svega, činila Direktiva Solventnost II, koja predstavlja sveobuhvatan akt u delatnosti osiguranja. Međutim, akt koji detaljnije reguliše navedena pitanja je Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta 1/2025 od 27. novembra 2024. godine, o uspostavljanju okvira za oporavak i sanaciju društava za osiguranje i društava za reosiguranje. Ovaj akt posvećuje pažnju oporavku osiguravajućeg društva kad ono donosi plan oporavka koji se primenjuje u određenom vremenskom periodu i kojim se želi izbeći postupak sanacije, ali i drugi postupci koji se primenjuju u slučaju finansijskih problema društva. Plan oporavka primenjuje se u okviru samog osiguravajućeg društva, dok se sanacija sprovodi uz učešće i kontrolu spoljnih tela. U radu se navode osnovne karakteristike plana oporavka, a posvećuje se i pažnja osnovnim rizicima koji prate poslovanje osiguravajućeg društva. Navode se i ovlašćenja nadzornih organa u postupku sprovođenja plana oporavka. Takođe, kritikuje se zakonodavstvo Republike Srbije koje ne reguliše navedenu materiju.

Sažetak ▼

Istraživanje se bavi analizom primene bail‑in mehanizma, u skladu sa Direktivom o oporavku i restrukturiranju banaka (BRRD) kao alternativom tradicionalnom bail‑out pristupu. Cilj rada je procena efekata ovog regulatornog okvira na finansijsku stabilnost, tržišnu disciplinu i javne finansije. Poređenjem mehanizma pokazuje se da bail in smanjuje fiskalni teret za državu i podstiče odgovornije upravljanje rizikom, ali u praksi otvara pitanja pravne sigurnosti, jednake zaštite akcionara i poverioca i mogućeg gubitka poverenja u bankarski sektor. Kroz studije slučaja Kipra, Italije i Španije prikazani su institucionalni i pravni izazovi primene bail‑in u realnim uslovima, uključujući nesrazmerne efekte po pojedine kategorije deponenata, kao i kompleksnost sudske kontrole nad odlukama organa za restrukturiranje. Posebna pažnja posvećena je transpoziciji BRRD u srpsko zakonodavstvo i ulozi Narodne banke Srbije u implementaciji novih instrumenata. Zaključak ukazuje da bail‑in nije univerzalno primenljiv model i da njegova efikasnost zavisi od institucionalne zrelosti, pravne transparentnosti i nadzorne kompetencije. U Srbiji je neophodno daljnje jačanje kapaciteta i usaglašavanje sa evropskim standardima kako bi se obezbedilo efikasno i pravično restrukturiranje banaka u kriznim situacijama.

Sažetak ▼

U radu se analiziraju glavni normativni elementi i aspekti Uredbe o uspostavljanju Instrumenta za bezbednosne mere za Evropu (SAFE) putem jačanja evropske odbrambene industrije, uključujući pravni osnov njenog donošenja, ciljeve, mehanizme njenog sprovođenja, poseban režim za javne nabavke, komplementarnost sa drugim aktuelnim nadnacionalnim instrumentima u ovom domenu, kao i ulogu institucija Evropske unije u njenom sprovođenju. Posebna pažnja posvećena je potencijalnim efektima po odnose sa trećim državama, u prvom redu zemljama kandidatima za članstvo, a podvučene su i implikacije uključivanja Ukrajine u evropski mehanizam finansiranja nabavki odbrambenih proizvoda. Stupanje na snagu predmetne Uredbe 29. maja 2025. godine označava prelomni trenutak u razvoju strateške dimenzije delovanja Evropske unije. Nastala kao odgovor na aktuelnu bezbednosnu i geopolitičku situaciju, ona proizvodi dalekosežne posledice po evropski konstitucionalni poredak. Zaključuje se da najznačajniju tekovinu Uredbe – tzv. SAFE finansijski instrument – ne treba posmatrati kao još jedan u nizu sektorskih instrumenata EU, već kao izraz šire transformacije evropskog poretka i evropske strateške kulture.

Sažetak ▼

U cilju pružanja podrške Ukrajini tokom oružanog sukoba sa Rusijom, Evropska unija osnovala je Instrument za Ukrajinu, čime je obezbeđeno da se pomoć EU Ukrajini pruža na organizovan, sistematičan i planski način. Izdvojena finansijska i druga sredstva, koja su deo Instrumenta za Ukrajinu, obuhvataju sve faze pomoći. Konkretno, to podrazumeva pomoć tokom ratnih sukoba i pomoć koju bi Ukrajina trebalo da dobije nakon završetka ratnih sukoba. Jedan deo pomoći koja se pruža Ukrajini omogućava održavanje stabilnosti u ovoj državi. Drugi deo pomoći koji je sastavni deo Instrumenta za Ukrajinu predviđen je za obnovu Ukrajine nakon završetka ratnih sukoba. Pored toga, Instrument za Ukrajinu omogućava uključivanje trećih subjekata u pružanje pomoći Ukrajini. Republika Srbija nije ugrožena na način na koji je Ukrajina ugrožena, ali je u prethodnim periodima bila ugrožena vanrednim situacijama. U tim vanrednim situacijama pomoć Evropske unije nije izostala. Na osnovu iznete analize Instrumenta za Ukrajinu, može se pretpostaviti da bi u slučaju duže vanredne situacije na teritoriji Srbije, koja bi izazvala velike materijalne štete, Evropska unija organizovala pomoć za Srbiju slično Instrumentu za Ukrajinu.

Sažetak ▼

U radu se razmatraju osnovni postulati koncepta „Novog javnog menadzmenta“, kao savremenog strateškog projekta reorganizacije javne uprave. Nakon izbijanja svetske naftne krize, razvijene zemlje zapadne Evrope susrele su se sa problemima reforme javne uprave i smanjivanjem uloge države. Talas reformi zahvatio je i bivše socijalističke zemlje, među kojima je bila i Republika Srbija. Koristeći se komparativnim metodom analize, autor u radu ispituje uspešnost dva modela reforme javne uprave – u Velikoj Britaniji i Danskoj. Kao začetnik koncepta o „Novom javnom menadzmentu“, Velika Britanija je među prvima uspela da sprovede proces privatizacije javnog sektora. S druge strane, Danska je sprovela mirniju i sporiju reformu javne uprave, nastojeći da očuva koncept „države blagostanja“. Pozitivna iskustva ovih zemalja nisu bila od veće koristi za sprovođenje reformi javnog sektora u Republici Srbiji, pre svega zbog nekonzistentnosti usvojenog modela privatizacije, čije negativne posledice traju do danas.

Sažetak ▼

Razvojni projekti jedinica lokalnih samouprava zemalja kandidata za pristupanje Evropskoj uniji (EU), u velikoj meri se finansiraju iz fondova EU. Ova sredstva namenjena su programima podrške razvoju njihovih lokalnih samouprava. U Republici Srbiji, kao zemlji kandidatu za pristupanje EU, finansijska podrška EU treba da dovede do ravnomernijeg društveno‐ekonomskog razvoja lokalnih zajednica i poboljšanja kvaliteta života lokalnog stanovništva. Realizacija finansijskih programa EU otud predstavlja bitan faktor u pristupnom procesu u okviru Poglavlja 22, koje se tiče regionalne politike i pripreme za korišćenje strukturnih fondova EU. Kandidovanje projekata za dobijanje određene finansijske podrške umnogome zavisi od spremnosti lokalnih samouprava da kroz tehničke projekte, elaborate, studije i druge strateške dokumente konkurišu u okviru programa podrške koje EU finansira kroz razvojne fondove unutar njene kohezione politike. Kako EU pruža i određenu tehničku i savetodavnu pomoć prilikom izrade pomenutih strateških dokumenata, to je i idealna prilika za naše lokalne samouprave i druge zajednice da grade kapacitete i unapređuju planiranje razvoja svojih lokalnih sredina.

Sažetak ▼

Klimatske promene jedan su od najvećih izazova sa kojima se čovečanstvo danas suočava. Evropska unija (EU), već dugo nastoji da se pozicionira kao lider u globalnoj klimatskoj politici, kako kroz oblikovanje međunarodnih institucionalnih aranžmana, tako i razvojem politika i mera usmerenih na smanjenje sopstvenih, ali i globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte. EU se često suočava sa izazovom definisanja sopstvene uloge kao „aktera“ u punom smislu te reči, budući da je u različitim oblastima moć odlučivanja raspoređena između više institucija, država članica i društvenih aktera. Tako se dovodi u pitanje i njena mogućnost da bude lider u ovoj oblasti. Predmetni rad posvećuje pažnju analizi akterstva EU, kao i vrstama liderstva koje EU ispoljava na međunarodnom planu. U tom smislu, poseban deo rada ispituje faze klimatske politike EU i njenu ulogu u međunarodnim pregovorima o klimatskim promenama.

Sažetak ▼

Eko‐manipulacija i njene negativne posledice godinama unazad su predmet velike zabrinutosti na nivou Evropske unije (EU). To je dovelo do postepenog razvoja regulatornog okvira u cilju njenog suzbijanja. Predmetni rad ima za cilj da pruži objašnjenja osnovnih obeležja praksi eko‐manipulacije u kontekstu oglašavanja proizvoda i usluga, a potom, primenom normativnog metoda, da analizira predloženu Direktivu potkrepljivanju i saopštavanju eksplicitnih ekoloških tvrdnji, kao jednu od najznačajnih inicijativa EU u borbi protiv eko manipulacije. Autorka posebnu pažnju posvećuje analizi obima predložene Direktive, kao i obavezama potkrepljavanja i verifikacije koje ona nameće trgovcima ex‐ante, odnosno pre saopštavanja ekoloških tvrdnji. Pored navedenog, u radu se analiziraju posebna pravila u odnosu na šeme ekološkog obeležavanja, kao i različiti aspekti u sprovođenju predloga ove Direktive. Na osnovu sprovedene analize proizilazi zaključak da predložena Direktiva o ekološkim tvrdnjama nastoji da uspostavi zaokružen sistem pravnih pravila koji na sveobuhvatan način reguliše ekološke tvrdnje. Drugim rečima, može se očekivati da će primena ovih pravila biti efikasna, te da će kompanije manje pribegavati upotrebi praksi eko‐manipulacija. Istovremeno, ostaje sporno da li će primena predložene Direktive nametati trgovcima veliki finansijski i administrativni teret, što može voditi neželjenom dejstvu u smislu potpunog izbegavanja korišćenja ekoloških tvrdnji prilikom reklamiranja proizvoda i usluga.

Sažetak ▼

S obzirom na značajno povećanje broja satelita u Zemljinoj orbiti, otpornost i bezbednost svemirskih sredstava Evropske unije (EU) i država članica nalaze se pod ozbiljnim rizikom. EU smatra da je od suštinskog značaja osiguranje dugoročne održivosti svemirskih aktivnosti obezbeđenjem svemirskog okruženja. U Zajedničkom saopštenju Visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednost od 15. februara 2022. godine, upućenom Evropskom parlamentu i Savetu, utvrđen je pristup EU u upravljanju svemirskim saobraćajem (Space Traffic Management – STM). Ovaj pristup fokusira se na četiri bitna zadatka, koje trenutno sprovode Generalna direkcija za bezbednost i informacione tehnologije (Directorate‑General for Security and Information Technology – DG DEFIS) i Evropska služba za spoljne poslove (European External Action Service – EEAS), a koji obuhvataju razvoj civilnih i vojnih uslova za upravljanje svemirskim saobraćajem, jačanje operativnih kapaciteta za nadzor i praćenje kako bi se izbegli sudari satelita i drugih svemirskih objekata, praćenje i razvoj normativnog i zakonodavnog okvira i saradnje sa međunarodnim partnerima u cilju obezbeđenja regionalnih doprinosa naporima koji se čine na globalnom planu radi unapređenja upravljanja svemirskim saobraćajem.

Sažetak ▼

U radu se predstavlja institucija istopolnog registrovanog partnerstva i njen razvoj u Evropskoj uniji (EU). S obzirom na to da EU nema ingerencije da nametne istovetna pravna rešenja za države članice u ovoj materiji, situacija se razlikuje od države do države. Tako, na tlu EU postoje države koje pravno priznaju istopolni brak, države koje priznaju istopolne zajednice, ali i države koje ne pružaju nikakvu pravnu regulativu za istopolne zajednice. Budući da se progresivni razvoj ove materije u EU odvijao dosta složeno kroz usvajanje određenih zakonodavnih akata, ali i kroz jurisprudenciju Suda pravde EU i Evropskog suda za ljudska prava, autor je kroz komparativnu analizu zakonodavstava tri članice EU, nastojao da dođe do određenih zaključaka koji se odnose na postojeće razlike u pravnim sistemima, kao i na sam proces usvajanja ove institucije koji se odvijao u različitim socijalnim i kulturnim okolnostima.

Sažetak ▼

Predmetna analiza bavi se punovažnošću pravila kojima se sportistima ograničava sloboda izražavanja o političkim pitanjima u svrhu ostvarivanja principa političke neutralnosti. U prvom delu rada ukazuje se na značaj poštovanja ovog principa za sport. Potom se izlažu pojavni oblici izražavanja sportista o političkim pitanjima na sportskim priredbama i u digitalnom okruženju. Ujedno se retrospektivno prikazuju i izazovi sa kojima se sportski pokret suočavao u ostvarivanju svog delovanja. U drugom delu rada autor uočava moguće dileme u oceni da li je pravno valjano ugovorno ograničavanje prava na slobodu izražavanja. Primenom normativnog i dogmatskog metoda zaključuje se da je nužno postići balans između prava sportista na poštovanje privatnog i porodičnog života i prava na slobodu izražavanja, kao i između prava sportskih organizacija i klubova na zaštitu ugleda. Teškoće u postizanju takvog balansa prepoznaju se u tome što je sportistima pravno i faktički ograničena sloboda ugovaranja. U trećem delu rada, kroz studiju slučaja i analizu prakse Evropskog suda za ljudska prava, pružaju se objašnjenja u pogledu opravdanosti ograničavanja prava na slobodu izražavanja sportista o političkim pitanjima. Autor zaključuje da relativna ljudska prava, radi zaštite principa delovanja sportskih organizacija, mogu biti opravdano ograničena, pod uslovom da je to ograničenje propisano zakonom. U Zakonu o sportu Republike Srbije nije propisana opšta norma kojom se sportistima zabranjuje izražavanje o političkim pitanjima. Međutim, Zakonom se upućuje na neposredno obavezujuću primenu sportskih pravila u kojima su sadržana ograničenja prava sportista na slobodu izražavanja. S obzirom na kvalitet normi sportskih pravila, opravdanost ograničavanja prava može biti sporna. Štaviše, moguće je da dođe i do povrede prava na slobodu izražavanja.