Kriza koja potresa Francusku

Zečević Slobodan (Institut za evropske studije, Beograd), szecevic5@gmail.com

Da li je Francuska „ekonomski bolesnik“ Evropske unije? Javni dug kumuliran godinama unazad, najviše za vreme Makronove (Emmanuel Macron) vlasti, naročito u kontekstu epidemije koronavirusa, dostigao je 3.305 milijardi evra ili 113% od BDP‐a. Politička kriza u Francuskoj došla je do ključanja. Predsednik države pogođen je jednim od najnižih stopa poverenja biračkog tela u istoriji V Republike (oko 17% zadovoljnih građana). Predsednici vlada menjaju se „kao na traci“. Sebastijan Lekorni (Sébastien Lecornu), biće četvrti predsednik vlade u proteklih 20 meseci, a sedmi od kada je Emanuel Makron 2017. godine izabran za predsednika Francuske. Postojeća situacija sve više liči na nekadašnju nestabilnu, parlamentarnu IV Republiku, a ne na De Golovu stabilnu i jaku, predsedničku V Republiku. Da li je reč o krizi režima? Da li je De Golov ustavni koncept prevaziđen? Da li Emanuel Makron treba da podnese ostavku? Na sva navedena pitanja, autor će u radu pružiti odgovarajuća racionalizovana objašnjenja.

Ključne reči: V Republika, predsednički sistem, parlamentarni režim, javni dug, politička nestabilnost