Sažetak ▼

Globalizacija kao savremeni svetski fenomen vodi svet u brze, duboke, revolucionarne i nepovratne ekonomske, kulturne, političke, tehničko-tehnološke, pravne i ekološke promene. Zahvaljujući naučnotehnološkoj revoluciji, ekonomskom razvoju i reformi političkog i pravnog sistema proces globalizacije postao je ubrzan, a što je doprinelo socijalnom razvoju i prosperitetu. Zbog činjenice da ideološka orijentacija određuje sadržaj i smisao globalizacije i njene pozitivne i negativne uticaje na razvoj međunarodnih odnosa, može se samo pretpostaviti da će ovaj proces uspeti da u budućnosti pomiri postojeće ideološke različitosti. Međutim, ne bi trebalo gubiti iz vida da za jedne ovaj proces predstavlja globalno povezivanje i integraciju u cilju unapređenja međunarodnog sistema, dok za druge pak, globalizacija predstavlja fragmentaciju i širenje jaza između svetova koji može dovesti do sukoba civilizacija. Budući da se niko ne može distancirati od postojećih globalističkih izazova, autorka je posebnu pažnju posvetila analizi uticaja ovog procesa na harmonizaciju pravnog poretka i transformaciju sistema međunarodne bezbednosti, na promene koje se mogu poistovetiti ne samo sa globalizacijom, već i sa jačanjem međunarodnih organizacija kakva je Evropska unija.

Sažetak ▼

Tranzicija zemalja Zapadnog Balkana manifestuje se u više socijalnih, ekonomskih i pravnih aspekata. Većina zemalja ovog regiona obuhvaćena je Procesom stabilizacije i pridruživanja čiji su glavni stubovi sačinjeni od razvoja dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje. Evropska unija (EU) je u tu svrhu još devedesetih godina 20. veka, pokrenula različite inicijative za pomirenje na prostorima bivše Jugoslavije. Među njima su bili Pakt za stabilnost u jugoistočnoj Evropi i druge inicijative, čiji je glavni cilj bio pružanje podrške evropskoj perspektivi i pristupanju zemalja Zapadnog Balkana – EU. Takva je, na primer bila Solunska agenda za Zapadni Balkan i Berlinski proces čiji je cilj bio da očuva i unapredi mirnu, stabilnu i demokratsku budućnost zemalja Zapadnog Balkana kroz održivi ekonomski rast i zajedničko delovanje u procesu evropskih integracija. Iako su se zemlje Zapadnog Balkana obavezale da predano rade na zajedničkim projektima i inicijativama koje bi dovele do punopravnog članstva u EU, do toga ipak nije došlo budući da je proces ostao uslovljen povezivanjem njihovih privreda. U tu svrhu, zemlje Zapadnog Balkana trude se da privuku što više direktnih stranih investicija ne bi li na toj osnovi ubrzale približavanje EU. Na planu ostvarivanja tih ciljeva i prioriteta zemlje Zapadnog Balkana ostaju uslovljene ispunjavanjem ciljeva Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, koje pristup EU kondicioniraju daljim smanjivanjem političkih tenzija, rešavanjem zaostalih problema iz prošlosti, kao i ukupnom stabilizacijom političkih prilika u regionu.

Sažetak ▼

Evropska unija (EU), predstavlja političku, ekonomsku i bezbednosnu grupaciju dvadeset sedam zemalja, uspostavljenu na bazi zajedničkih interesa formulisanih u pravno obavezujućim dokumentima. Delujući kroz proces evropskih integracija EU sprovodi svoje strateške politike kroz koje produbljuje i jača svoje odnose sa državama, istovremeno radeći na njihovom uključivanju u svoje institucije. Ostvarivanje pomenutih ciljeva podrazumeva kompleksne aktivnosti predviđene definisanim procedurama koje se sprovode po standardnim fazama pristupanja u okviru organizacione strukture EU. Evropski parlament predstavlja poseban organ unutar organizacione strukture EU, koji obuhvata predstavnike svih građana EU koji se biraju na neposrednim demokratskim izborima svakih pet godina u svim državama članicama. Početna savetodavna uloga Evropskog parlamenta vremenom se povećala kroz političko-kontrolne nadležnosti u različitim sferama, koje su povezane sa poslovima ostalih organizacionih celina, uključujući i domen Zajedničke spoljne i bezbednosne politike (ZSBP). Iz predmetne analize proizilazi zaključak da je zbog globalnih bezbednosnih promena u međunarodnim odnosima poslednjih godina uočena potreba za korenitom reformom EU.

Sažetak ▼

U radu se analiziraju položaj Evropske unije (EU) i perspektive njene privrede i evrozone tokom 2023. godine i srednjoročno. Osnovni cilj rada jeste da ispita na koji način prekid ekonomskih veza sa Ruskom Federacijom i početak političkog i ekonomskog razdvajanja (decoupling) između Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Kine utiče na ekonomije zemalja članica EU, odnosno evrozone. Na osnovu trenutnih pokazatelja i raznih relevantnih projekcija ne može se isključiti ulazak zemalja EU i evrozone u ekonomsku recesiju. Situaciju dodatno otežava i nestabilnost evra u odnosu na dolar, što je posledica smanjenog nepoverenja investitora prema evropskoj moneti u kontekstu nerešene energetske situacije, konflikta u Ukrajini i poremećaja lanaca snabdevanja. Pomenuti problemi odražavaju se na opadanje konkurentnosti evropske privrede u odnosu na kinesku i američku privredu. Ovakav trend, po svoj prilici, nastaviće se i u narednom periodu, a evropska privreda nastojaće da sopstvenim ekonomskim modelima pronađe adekvatna rešenja za izlazak iz recesije.

Sažetak ▼

Koheziona politika Evropske unije, kao sastavni deo njene regionalne politike, predstavlja strateško opredeljenje ove međunarodne organizacije usmereno ka održivom ekonomskom razvoju i socijalnom prosperitetu njenih država članica. Za ostvarivanje navedenih ciljeva Evropska unija opredelila je odgovarajuća sredstva finansijske pomoći koja se dodeljuju državama posredstvom Kohezionog fonda. Preko ovog fonda države članice dobijaju bespovratna sredstva u svrhu postizanja ujednačenog ekonomskog rasta, izgradnje infrastrukture i razvoja ljudskih kapaciteta. Finansijska pomoć iz Kohezionog fonda, i drugih strukturnih fondova, trebalo bi da doprinese „ekonomskoj, teritorijalnoj i socijalnoj koheziji”. Države Zapadnog Balkana, koje su kandidati za prijem u EU, osim pomoći za razvoj imaju mogućnost da koriste sredstva pretpristupne pomoći iz IPA fonda, koji predstavlja instrument pripreme za korišćenje strukturnih fondova pre prijema u EU. U tom smislu, države kandidati koriste mogućnosti postojeće finansijske podrške za razvoj svojih institucionalnih kapaciteta i sprovođenje ekonomskih reformi. Budući da ekonomske reforme predstavljaju preduslov ekonomskog održivog razvoja, u državama Zapadnog Balkana sve više se stavlja naglasak na razvoj transportne infrastrukture i mreže puteva sa kojima bi bilo lakše ostvariti integraciju u saobraćajnu infrastrukturu Evropske unije. Postizanje pozitivnih efekata na tom planu povezano je sa razvojem međunarodne saradnje, ne samo sa državama članicama Evropske unije već i sa azijskim državama. U tom smislu, Republika Srbija ima poseban interes da iskoristi svoje dobre međunarodne veze za unapređenje svoje infrastrukture i privrede.

Sažetak ▼

Počev od 2001. godine Evropska unija predano radi na dogradnji i usavršavanju zakonodavstva o korporativnom upravljanju. U izveštaju pod nazivom: Winter, koji je priredila ekspertska grupa pravnika 2002. godine, date su preporuke prema kojima bi zakonodavstvo Evropske unije moralo da obaveže kompanije da objavljuju svoje godišnje izveštaje i da primenjuju princip „primeni ili objasni”. Prema ovim preporukama evropske kompanije trebalo bi da javno objave sastave svojih upravnih odbora, modele njihovog nezavisnog delovanja, načine plaćanja nadoknada i nagrada, potom i druge podatke o procedurama elektronskog izjašnjavanja članova upravnih odbora, kao i načine informisanja akcionara u korporacijama u svrhu donošenja korporativnih odluka. Uspostavljanje adekvatnog koncepta korporativnog upravljanja, harmonizovanog sa principima koji važe u Evropskoj uniji, te njegova stalna dogradnja kroz uspostavljanje adekvatnog i integrisanog pravnog okvira, naročito u domenu finansijskog nadzora, od značaja je za države u tranziciji zbog relativno niskog nivoa znanja i iskustava učesnika u procesima korporativnog upravljanja, te zbog specifičnosti koje se ogledaju u nižem stepenu poverenja u institucionalni i realni ambijent koji je proizišao iz postprivatizacionih procesa gde se vlasničke transformacije sprovode po pravilu na štetu malih akcionara.

Sažetak ▼

Uspostavljanje unutrašnjeg tržišta Evropske unije pretpostavlja realizaciju koncepta održivog razvoja, koji se zasniva na uravnoteženom ekonomskom rastu, socijalnom napretku i zaštiti životne sredine. Predanost Evropske unije, u sveobuhvatnoj realizaciji ovog koncepta, ogleda se u sprovođenju ciljeva iz „Agende 2030” Ujedinjenih nacija od 25. septembra 2015. godine. Sledeći pravac iz pomenute Agende, Evropska unija je, 11. decembra 2019. godine, usvojila inicijativu koja je kroz Saopštenje formulisana kao: „Evropski zeleni plan”, kojim se predviđa nova strategija održivog razvoja zasnovanog na modernizaciji evropske privrede i prerastanju Evropske unije u pravednije i prosperitetnije društvo. Ova tranzicija trebalo bi da bude otvorena prema svim akterima, s ciljem očuvanja prirodnih resursa uz zaštitu zdravlja i dobrobiti građana od rizika povezanih sa životnom sredinom, kao što su klimatske promene, gubitak biodiverziteta, oštećenje ozonskog omotača, zagađenja vode, zemlje i vazduha i izazivanja urbanih stresova. Budući da je ostvarenje strategije održivog razvoja neposredno vezano za finansijski plan oporavka – „Sledeća generacija Evropske unije”, koji je promovisan u Saopštenju Komisije od 27. maja 2020. godine, sva poslovna ulaganja unutar Evropske unije trebalo bi da idu u pravcu uvođenja novih, efikasnijih i legitimnijih modela održivog razvoja. Krećući se u pomenutom pravcu, Evropska unija donela je Uredbu 2020/852 kojom se predviđa regulatorni okvir neophodan za olakšavanje tzv. održivih investicija, koje bi trebalo da postanu jedan od ključnih faktora u prerastanju tradicionalne evropske privrede u održivu „zelenu ekonomiju”.

Sažetak ▼

Finansiranje najznačajnijih razvojnih projekata namenjenih jedinicama lokalnih samouprava u Republici Srbiji potiče iz fondova Evropske unije (EU). Razvojni projekti raspoređeni su kroz različite programe podrške EU društvenom i ekonomskom razvoju. Spajanjem bespovratnih sredstava i kredita u jedinstvenu finansijsku podršku razvoju različitih oblasti (od ekologije, energetike, transporta, do socijalne politike i razvoja privatnog sektora), EU obezbeđuje pomoć Republici Srbiji u pripremi za njeno punopravno članstvo u ovoj organizaciji. Osnovni uslov za kandidovanje projekata za dobijanje potrebnih finansijskih sredstava jeste njihova spremnost i raspoloživost (posedovanje planova i potrebne tehničke dokumentacije, elaborata, dozvola i sl.) sa kojima lokalne zajednice imaju veću mogućnost da uzmu učešće na javno objavljenim konkursima. Nažalost, većina jedinica lokalnih samouprava ne ispunjava uslove spremnosti i raspoloživosti projekata, niti ima dovoljnih kadrovskih i tehničkih kapaciteta u njihovoj pripremi i realizaciji. I pored ove otežavajuće okolnosti, jedinice lokalne samouprave u mogućnosti su da koriste sredstva iz pretpristupne pomoći EU. Nakon izvršenih državnih reformi i usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, Srbija će biti u mogućnosti da koristi sredstva iz strukturnih fondova koja bi doprinela poboljšanju kvaliteta života i održivom ekonomskom razvoju.

Sažetak ▼

U radu se analiziraju odredbe Uredbe broj 2021/2116 o finansiranju, upravljanju i praćenju Zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije (EU), iz decembra 2021. godine. Nakon uvodnih razmatranja, kroz upotrebu adekvatne pravne i statističke metodologije autor je analizirao sadržaj Uredbe koji obuhvata regulativu o finansiranju, upravljanju i praćenju Zajedničke poljoprivredne politike, a koja se odnosi konkretno na upravljačka tela, način upravljanja fondovima, poravnavanje računa, povraćaj sredstava, sistem kontrola i kazni, i druge važne oblasti. Autor se u radu osvrće i na odredbe Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju koji uređuju pitanja iz nadležnosti ove Uredbe. S obzirom na to da Uredba nema ograničenu važnost, autor smatra da je zbog povezanosti sa budzetom EU predviđeno da se Uredba primenjuje zaključno do kraja 2027. godine. Uzimajući u obzir ovu okolnost, autor zaključuje da bi nakon isteka važnosti Strategije u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja – 2024. godine – Republika Srbija trebalo da usvoji novu Strategiju u ovoj oblasti za dugoročni period (od 2025–2035. godine), i u tom periodu bi domaće zakonodavstvo bilo u celosti harmonizovano sa odredbama predmetne Uredbe.

Sažetak ▼

Od sticanja makedonske nezavisnosti do danas odnosi između Bugarske i Severne Makedonije nisu bili primer dobrosusedskih odnosa. Razlozi za takvo stanje duboko su ukorenjeni u različitim tumačenjima istorijskih činjenica. Uz nedosledan odnos prema manjinama, negativan razvoj međusobnih odnosa još više je produbljen. Iz aspekta razvoja susedske politike, ova okolnost može biti jedna od bitnijih prepreka na putu pristupanja Severne Makedonije u Evropsku uniju. U tom smislu, predmetna analiza političkih odnosa Severne Makedonije i Bugarske obuhvata raspravu o uslovima koje Sofija postavlja Skoplju na putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji. Kroz studiju slučaja, autor nastoji da odgovori na pitanje – da li su evropske integracije zemalja Zapadnog Balkana uslovljene otvorenim političkim pitanjima i izazovima između susednih država, ili je evropska perspektiva ovog regiona determinisana aktuelnim izazovima i okolnostima u okvirima Evropske unije? Odnosi Severne Makedonije sa susednom Bugarskom predstavljaju dobar primer u tom smislu, imajući u vidu retoriku zvanične Sofije koja rešavanje otvorenih političkih pitanja sa Skopljem koristi kako bi uslovila perspektivu Severne Makedonije za pristupanje Evropskoj uniji, čiji je to inače glavni spoljnopolitički cilj.

Sažetak ▼

Nastojanje Evropske unije (EU) da ojača sopstvenu bezbednost i odbranu, i da svoje odbrambene kapacitete ojača na način da mogu delovati nezavisno od spoljnih faktora kao što su Sjedinjene Američke Države (SAD), od presudne je važnosti za ceo evropski kontinent. Početak funkcionisanja Evropskog odbrambenog fonda, namenjenog koordinaciji i povećanju ulaganja u odbrambene svrhe država članica EU, upravo označava novu etapu u razvoju njene Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike (ZBOP), kao i njen pokušaj da se nakon više decenija izgradnje institucionalne arhitekture osamostali od neevropskih dobavljača i resursa. Razvoj savremenih međunarodnih odnosa u kojima EU ima istaknutu ulogu, međutim, nije doveo do promena u pozicioniranju EU prema Severnoatlantskom savezu (NATO), budući da obe organizacije dele iste vrednosti i da se EU i dalje oslanja na NATO kapacitete za svoju odbranu. To svakako ima određeni značaj i za odnos EU prema trećim zemljama koje su kandidati za pristupanje u njeno članstvo. Tako se od država kandidata očekuje da se usaglase sa institucionalnim okvirom kojeg je postavila ZBOP. Republika Srbija u tom pogledu ima tačno određene obaveze. Iako nema mogućnost korišćenja sredstava iz Evropskog odbramenog fonda, Republika Srbija na osnovu ugovora sa Evropskom odbrambenom agencijom (EDA), ima mogućnost boljeg razumevanja i uključivanja u istraživanja novih tehnologija od značaja za evropsku bezbednost.

Sažetak ▼

Sporazumom između Evropske unije (EU) i Republike Srbije o stabilizaciji i pridruživanju iz 2008. godine, propisane su obaveze koje Srbija kao država kandidat za pridruživanje u članstvo ove organizacije ima da ispuni na planu zaštite životne sredine. Posebnu pažnju, u tom smislu, ovaj Sporazum posvećuje saradnji u oblasti ekologije, kao jedne od prioritetnih oblasti za dobijanje potrebne finansijske pomoći. U skladu sa Opštim akcionim programom EU za zaštitu životne sredine, instrumenti politike u oblasti životne sredine uključuju pored finansijskih i tržišnih podsticaja i učešće različitih aktera na različitim nivoima. U tom smislu, autori predmetnog rada kroz studiju slučaja analiziraju učešće kompanije „Hisense” – fabrike „Gorenje” u očuvanju i zaštiti životne sredine grada Valjeva. Kompanija je na tržištu prepoznatljiva po rešenjima za očuvanje životne sredine kod različitih partnera – u industriji, trgovini, zanatstvu i javnom sektoru. Fabrika „Gorenje” u Valjevu ima veoma visok kvalitet proizvoda i usluga, baziran na znanju o industriji i zakonodavstvu, konkurentnim cenama i snažnoj poslovnoj i istraživačkoj mreži koju poseduje kompanija „Hisense”. Otud postoji mogućnost da kompanija održi jaka i dugoročna partnerstva sa ključnim privrednim partnerima, među kojima su neke od najvećih i najvažnijih lokalnih i globalnih kompanija koje posluju na tržištima jugoistočne Evrope.

Sažetak ▼

Kulturna dobra uživaju posebnu zaštitu u svim savremenim zakonodavstvima. Informatičko društvo u kojem sada živimo nametnulo je potrebu da se kulturno nasleđe zaštiti novim savremenim metodama. Digitalizacijom se kulturno nasleđe, u celini, ne samo štiti već i čini dostupnijim. Značaj procesa digitalizacije u ovoj oblasti prepoznat je i na nivou Evropske unije (EU), što je rezultiralo usvajanjem Preporuka Komisije o digitalizaciji i onlajn dostupnosti kulturnih dobara i digitalnoj zaštiti od 24. avgusta 2006. godine (585/EK). Iako je reč o preporukama njihov značaj proizilazi iz potrebe da se kulturno nasleđe adekvatno zaštiti i učini dostupnijim. Uzimajući u obzir interes država da na adekvatan način preventivno deluju na zaštiti kulturnih dobara, autori na kraju u radu daju prikaz pravnog okvira za njihovu krivičnopravnu zaštitu u Republici Srbiji.

Sažetak ▼

Evropska unija (EU) započela je borbu za veći udeo u digitalnom svetu. Usvajanjem strategije „Evropa prilagođena digitalnom dobu 2020. godine”, EU u dugoročnom periodu planira da se odazove ovom digitalnom izazovu. Strategija je ponudila osnovu za jačanje konkurentnosti Evropske unije u tzv. „četvrtoj industrijskoj revoluciji”. U cilju jačanja strateške autonomije i stvaranja jedinstvenog digitalnog tržišta, EU će preko Komisije obezbediti praktične smernice i pravnu regulativu koja će u narednom periodu biti inkorporirana u unutrašnje pravne sisteme država članica. Prilagođavanje digitalnom dobu znači i da će EU do 2030. godine činiti potrebne napore u ojačavanju svog digitalnog suvereniteta. Najnovija regulativa Evropske unije u digitalnoj oblasti obuhvaćena je Programa politike digitalne decenije 2030, od 14. decembra 2022. godine. Odluka predstavlja važan pravni izvor koji bi trebalo da omogući podsticanje digitalne transformacije Evropske unije. Njome se predviđaju opšti i konkretni digitalni ciljevi, mehanizmi praćenja i uspostavljanja saradnje država članica i trećih država, kao i pravni okvir za projekte koje bi trebalo da omoguće realizaciju Programa politike digitalne decenije.

Sažetak ▼

Izmenama i dopunama Direktive o audio-vizuelnim medijskim uslugama iz 2018. godine, Evropska unija propisala je obavezu o udelu evropskih audio-vizuelnih dela kod usluga na zahtev. U predmetnom radu, autori daju najpre prikaz istorijskog razvoja usluga na zahtev kao posebne vrste usluga, zatim iznose uporednu analizu obaveza koje se postavljaju pred pružaoce usluga na zahtev sa posebnim osvrtom na obaveze koje se tretiraju kao udeo u evropskim audio-vizuelnim delima. Uz navedeno, autori analiziraju pozicioniranje najjačih igrača u ovoj oblasti, kao i rešenja prisutna u domaćem zakonodavstvu. Osvrćući se nove trendove u pružanju usluga na zahtev na globalnom i evropskom tržištu, autori iznose i razloge u vezi usvajanja novih zakonskih rešenja kojima bi bilo moguće izvršiti usaglašavanja sa evropskom regulativom, kao i sa važećim svetskim standardima u ovoj oblasti.

Sažetak ▼

Svaki rat sa sobom nosi posledice po zaraćene strane, kao i po okolne države i regione. Specijalna operacija Rusije u Ukrajini, započeta 2022. godine, preti da ostavi posledice po ceo svet. Usled ratnih razaranja u Ukrajini, Evropska unija (EU) suočena je sa prilivom izbeglica iz Ukrajine. Posebno su ozbiljne posledice i traume koje rat ostavlja na decu i omladinu. Ova kategorija lica suočava se sa brojnim opasnostima – od trgovine ljudima, nelegalnih usvojenja, fizičkog i seksualnog zlostavljanja, kao i posledica po zdravlje, školovanje, razvoj i socijalnu integraciju. U predmetnoj analizi autorka razmatra Rezoluciju Evropskog parlamenta o zaštiti koju EU pruža deci i omladini izbegloj iz Ukrajine, kao i prepreke sa kojima se EU suočava na ovom putu. U analizi su razmatrana i iskustva koja Republika Srbija ima u pogledu ovog pitanja. Pristupajući ozbiljno analizi ove značajne i aktuelne teme, autorka dolazi do zaključaka koji ukazuju da EU ulaže velike napore u spajanju porodica, socijalnoj integraciji, obezbeđivanju zdravstvene zaštite, davanju psihološke podrške, obezbeđivanju nastavka školovanja i rešavanju drugih problema izbegle dece i omladine iz Ukrajine. Prema njenom mišljenju, mere koje je EU do sada preduzela u zaštiti dece i omladine izbegle iz Ukrajine pokazale su se efikasnim, zbog čega bi bilo moguće iskoristiti ova pozitivna iskustva kao odgovarajuće smernice za upodobljavanje domaće prakse u pružanju izbegličke zaštite.

Sažetak ▼

U savremenim pravnim sistemima sve više se uočavala potreba za uvođenjem alternativnih načina rešavanja sudskih sporova. Pravosuđe, naročito u zemljama koje se nalaze u postupku tranzicije, bilo je sporo i neefikasno, što je stvaralo izvesni pravni zastoj u rešavanju spornih pravnih pitanja, te su najveću posledicu na svojoj koži osetili građani. Međunarodne arbitraže predstavljaju pravosudne procedure koje su ustanovljene po sličnim principima kao pravosudne procedure koje se odvijaju pred nacionalnim sudovima. Značajna razlika između međunarodnih arbitraža i nacionalnih sudova ogleda se činjenici da se sudijska dužnost kod arbitraža poverava privatnim licima koja imaju status arbitara. Prednost arbitražnih postupaka ogleda se u njihovoj brzini i ekonomičnosti. Arbitražni postupak često se naziva hibridnim, jer konsumira u sebi elemente građanskog i opšteg pravnog postupka. U Evropskoj uniji arbitraža je ostala van njenog pravnog sistema. Ideja o arbitražnom tribunalu nije inkorporirana u evropsko zakonodavstvo. Nacionalna zakonodavstva nekih zemalja Evropske unije ne tretiraju mogućnost rešavanja pravnih sporova putem arbitraže, dok druga pak propisuju samo određene sporove koji se mogu iznositi na arbitražno rešavanje, kao i razloge priznavanja, izvršavanja i poništavanja arbitražnih odluka.