DIGITALIZACIJA KULTURNOG NASLEĐA U EVROPSKOJ UNIJI

MIRIĆ Aleksandra (Institut de Recherche sur l’Architecture Antique Université Lumière Lyon 2), aleksandramiric@yahoo.com
MIRIĆ Filip (Pravni fakultet u Nišu), filip.miric@gmail.com

Kulturna dobra uživaju posebnu zaštitu u svim savremenim zakonodavstvima. Informatičko društvo u kojem sada živimo nametnulo je potrebu da se kulturno nasleđe zaštiti novim savremenim metodama. Digitalizacijom se kulturno nasleđe, u celini, ne samo štiti već i čini dostupnijim. Značaj procesa digitalizacije u ovoj oblasti prepoznat je i na nivou Evropske unije (EU), što je rezultiralo usvajanjem Preporuka Komisije o digitalizaciji i onlajn dostupnosti kulturnih dobara i digitalnoj zaštiti od 24. avgusta 2006. godine (585/EK). Iako je reč o preporukama njihov značaj proizilazi iz potrebe da se kulturno nasleđe adekvatno zaštiti i učini dostupnijim. Uzimajući u obzir interes država da na adekvatan način preventivno deluju na zaštiti kulturnih dobara, autori na kraju u radu daju prikaz pravnog okvira za njihovu krivičnopravnu zaštitu u Republici Srbiji.

Ključne reči: Kulturno nasleđe, digitalizacija, krivično zakonodavstvo, EU, Srbija