MEĐUNARODNA ARBITRAŽA U PRAVU EVROPSKE UNIJE

ANTONOVIĆ Ratomir (Fakultet za pravo, bezbednost i menadžment „Konstantin Veliki”, Niš, Univerzitet „Union Nikola Tesla”, Beograd), antonovicr@gmail.com

U savremenim pravnim sistemima sve više se uočavala potreba za uvođenjem alternativnih načina rešavanja sudskih sporova. Pravosuđe, naročito u zemljama koje se nalaze u postupku tranzicije, bilo je sporo i neefikasno, što je stvaralo izvesni pravni zastoj u rešavanju spornih pravnih pitanja, te su najveću posledicu na svojoj koži osetili građani. Međunarodne arbitraže predstavljaju pravosudne procedure koje su ustanovljene po sličnim principima kao pravosudne procedure koje se odvijaju pred nacionalnim sudovima. Značajna razlika između međunarodnih arbitraža i nacionalnih sudova ogleda se činjenici da se sudijska dužnost kod arbitraža poverava privatnim licima koja imaju status arbitara. Prednost arbitražnih postupaka ogleda se u njihovoj brzini i ekonomičnosti. Arbitražni postupak često se naziva hibridnim, jer konsumira u sebi elemente građanskog i opšteg pravnog postupka. U Evropskoj uniji arbitraža je ostala van njenog pravnog sistema. Ideja o arbitražnom tribunalu nije inkorporirana u evropsko zakonodavstvo. Nacionalna zakonodavstva nekih zemalja Evropske unije ne tretiraju mogućnost rešavanja pravnih sporova putem arbitraže, dok druga pak propisuju samo određene sporove koji se mogu iznositi na arbitražno rešavanje, kao i razloge priznavanja, izvršavanja i poništavanja arbitražnih odluka.

Ključne reči: Arbitraža, tribunal, odluka, Pravo Evropske unije