EVROPSKE INTEGRACIJE ZEMALjA ZAPADNOG BALKANA – DRUŠTVENO-EKONOMSKI I PRAVNI ASPEKTI

LUTOVAC Mitar (Fakultet za menadžment Sremski Karlovci), gsmmitar@gmail.com
PETKOVIĆ Andrija (Pedagoški klub Tivat, Crna Gora), pedagoskiclub@gmail.com

Tranzicija zemalja Zapadnog Balkana manifestuje se u više socijalnih, ekonomskih i pravnih aspekata. Većina zemalja ovog regiona obuhvaćena je Procesom stabilizacije i pridruživanja čiji su glavni stubovi sačinjeni od razvoja dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje. Evropska unija (EU) je u tu svrhu još devedesetih godina 20. veka, pokrenula različite inicijative za pomirenje na prostorima bivše Jugoslavije. Među njima su bili Pakt za stabilnost u jugoistočnoj Evropi i druge inicijative, čiji je glavni cilj bio pružanje podrške evropskoj perspektivi i pristupanju zemalja Zapadnog Balkana – EU. Takva je, na primer bila Solunska agenda za Zapadni Balkan i Berlinski proces čiji je cilj bio da očuva i unapredi mirnu, stabilnu i demokratsku budućnost zemalja Zapadnog Balkana kroz održivi ekonomski rast i zajedničko delovanje u procesu evropskih integracija. Iako su se zemlje Zapadnog Balkana obavezale da predano rade na zajedničkim projektima i inicijativama koje bi dovele do punopravnog članstva u EU, do toga ipak nije došlo budući da je proces ostao uslovljen povezivanjem njihovih privreda. U tu svrhu, zemlje Zapadnog Balkana trude se da privuku što više direktnih stranih investicija ne bi li na toj osnovi ubrzale približavanje EU. Na planu ostvarivanja tih ciljeva i prioriteta zemlje Zapadnog Balkana ostaju uslovljene ispunjavanjem ciljeva Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, koje pristup EU kondicioniraju daljim smanjivanjem političkih tenzija, rešavanjem zaostalih problema iz prošlosti, kao i ukupnom stabilizacijom političkih prilika u regionu.

Ključne reči: Regionalna saradnja, evropske integracije, Zapadni Balkan, Republika Srbija