Sažetak ▼

Rad se bavi izučavanjem značaja vladavine prava u kontekstu evropskih integracija Republike Srbije. Najpre se pruža uvid u to kako je kroz decenije sazrevala ideja o vladavini prava kao jednoj od temeljnih vrednosti unutar Evropske unije, pre svega kroz osnivačke ugovore i praksu Evropskog suda pravde. Potom se analizira kako je došlo do toga da vladavina prava postane ključni parametar i prioritet u politici proširenja Evropske unije, što je posebno vidljivo iz Strategije proširenja za 2011–2012 koja uvodi novi pristup u pregovorima za Poglavlja 23 i 24, kao i iz Strategije proširenja za Zapadni Balkan. Novi pristup primenjen je i na pregovore sa Republikom Srbijom, koja je usled toga morala pre otvaranja Poglavlja 23 i 24 da usvoji detaljne akcione planove, čija je revizija upravo u toku. Analizirajući poslednje izveštaje o napretku Republike Srbije na polju vladavine prava, autor se dotiče i pitanja da li ovako uspostavljen mehanizam nadzora i ocene od strane Evropske unije pruža izvesnost da će, nezavisno od političkih faktora, zaista uvek biti realno ocenjen postignuti stepen napretka u vladavini prava države kandidata, a od ocene zavisi i čitava dinamika puta evropskih integracija.

Sažetak ▼

Lobiranje je politički proces koji može, ukoliko se izvodi na transparentan način, da doprinese procesu donošenja odluka i poveća stepen demokratičnosti u društvu. Ukoliko je lobiranje netransparentno, može probuditi sumnju u rad političkih institucija i stvoriti nepoverenje na relaciji građani – donosioci odluka. Rad analizira odluku Evropskog ombudsmana u slučaju 1946/2018/KR o načinima na koje Generalni sekretarijat Saveta Evropske unije informiše javnost o sastancima predsednika Evropskog saveta i članova njegovog kabineta sa lobistima. U ovom slučaju primećeno je nedovoljno detaljno objavljivanje informacija o sastancima predsednika Evropskog saveta sa lobistima. U pogledu informacija o sastancima članova kabineta predsednika Evropskog saveta i lobista, evidencija nije postojala. Ombudsman preporučuje vođenje evidencije o svim sastancima održanim između predsednika Evropskog saveta i članova njegovog kabineta sa lobistima. Evidencija treba da sadrži što je moguće više podataka o održanom sastanku – što podrazumeva datum održavanja sastanka, lica koja su sastanku prisustvovala, kao i temu i ishod razgovora. Ombudsman apeluje da se predsednik i članovi kabineta predsednika Evropskog saveta sastaju samo sa predstavnicima lobističkih grupa koji su uključeni u registar transparentnosti. Rad se osvrće i na transparentnost rada drugih organa EU, kao i na mehanizme poboljšavanja registra transparentnosti. Zaključuje se da rad institucija EU nije podjednako transparentan, što predstavlja realnu opasnost za gubitak poverenja građana u njihov rad. Iz tog razloga, preporuke Evropskog ombudsmana u pogledu komunikacije službenika EU sa lobistima treba primenjivati u praksi.

Sažetak ▼

Neformalni postupak izmena važećeg Ustava Republike Srbije u delu koji se odnosi na pravosuđe počeo je još 2017. godine, kada je Ministarstvo pravde prvi put pozvalo predstavnike pravosudne struke i civilnog sektora da dostave svoje predloge izmena. Od tada se debatuje i piše o različitim problemima i nesuglasicama koje su se javile tokom ovog procesa, ali ne i o odnosu sudova i sudija prema međunarodnom pravu. Nezapaženo je prošao deo amandmanskog teksta prema kome sudije više ne sude na osnovu opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava. Zato, rad reinkarnira diskusiju oko toga šta su uopšte opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i kakav je njihov položaj u važećem Ustavu, a u širem smislu i kakav je odnos važećeg Ustava prema međunarodnom pravu uopšte. Imajući u vidu da se izmene Ustava vrše u cilju ispunjenja uslova za prijem Srbije u Evropsku uniju, važno je da Ustav zauzme jasan stav prema izvorima međunarodnog prava i time ohrabri sudije da u svom radu kontinuirano razmatraju i neposredno primenjuju međunarodno pravo. To bi, svakako, bilo otežano ako bi se iz Ustava eliminisala odredba prema kojoj sudije u svom radu primenjuju i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava. S obzirom da je formalni predlog za promenu Ustava podnet tek novembra 2018. godine, rad pretenduje da ukaže na značaj navedene odredbe i apeluje da se u predstojećem procesu izneti problemi reše.

Sažetak ▼

Osnovni cilj rada je prikazivanje politike Evropske unije (EU) o zaštiti potrošača kroz njenu genezu i analizu trenutnog stanja zaštite potrošača. Razmatraju se propisi koji su poslednjih decenija doneti u EU iz ove oblasti, kao i njihova ugradnja u nacionalna zakonodavstva država članica i država kandidata za ulazak u EU. Ovakvo izučavanje značajno je s obzirom da je Republika Srbija ušla u postupak prijema u članstvo EU i da je na tom putu neophodno da svoju politiku i propise u potpunosti usaglasi sa politikom i propisima EU. Na kraju rada ukazano je na svrsishodnost implementacije rešenja o zaštiti potrošača u pravni sistem Republike Srbije, a koja su predviđena u EU.

Sažetak ▼

Uz pojavu globalizacije, poslovne aktivnosti zasnovane na intelektualnoj svojini postale su veoma profitabilne, što je dovelo do povećanja konkurencije i povećanja standarda kvaliteta intelektualnih tvorevina. U te svrhe, preduzeća su počela da zapošljavaju stvaraoce, što je proizvelo da većina intelektualne svojine nastaje u radnom odnosu. Iako je postalo učestalo, ne može se reći da su rešenja uniformna. Štaviše, ovaj problem je možda i najčešći predmet sudskih sporova danas. Razlog tome može biti što rešenja niti su uniformna za sve intelektualne tvorevine, niti harmonizovana između zemalja na međunarodnom nivou. To je isto i slučaj sa Evropskom unijom. Da bi se u potpunosti shvatio stav Evropske unije po ovom pitanju, autor je prvo analizirao izvore prava koji pokrivaju zaštitu komunitarnog dizajna. Kasnije je autor prešao na pitanja tumačenja postojećeg pravnog okvira koji reguliše određivanje nosioca prava nad komunitarnim dizajnom stvorenim u radnom odnosu. Na kraju je autor predstavio sudsku praksu Evropskog suda pravde relevantnog za ovaj problem.