Naknada za prekovremeni rad sudija — zahtevi usklađenosti sa evropskim pravnim tekovinama

Knežević Bojović Ana (Institut za uporedno pravo, Beograd), a.bojovic@iup.ac.rs

Nezavisnost sudske vlasti jedan je od ključnih elemenata vladavine prava, a promovisanje vladavine prava na međunarodnom i nacionalnom nivou je potcilj 16.3. Ciljeva održivog razvoja. Materijalna nezavisnost sudija jedna je od važnih garancija njihove nezavisnosti. Otud ne iznenađuje što je pitanje naknade za rad sudija sagledano u različitim međunarodnim instrumenatima mekog prava, među kojima se kao posebno značajni ističu standardi koje formulišu evropska strukovna udruženja i organizacije sudija. Ovi standardi, iako formulisani u dokumentima mekog prava, inkorporišu se u pravo i praksu Evropske unije (EU) i njenih država članica, a posledično su od značaja i za države kandidate za pristupanje EU. Za razvoj prakse njihove primene od posebnog značaja je jurisprudencija Suda pravde Evropske unije, koji je prvo jasno uspostavio opštpu obavezu država članica EU da poštuju nezavisnost svojih nacionalnih sudova, a potom i dosledno stajao na stanovištu da naknade za rad sudija jesu važan element njihove nezavisnosti. U radu se prvo primenom uporedno-pravnog i normativnog metoda predstavlja način na koji se evropski standard materijalne nezavisnosti sudija tumače i primenjuju u pravu EU. Potom, u radu se analizira presuda Suda pravde EU u predmetu C‐272/24 HZ v Tribunalul Galați iz novembra 2025. godine, u kojoj se dodatno sagledava i naknada za prekovremeni rad sudija. Na samom kraju, autorka ukazuje na moguće implikacije navedene presude na pravni sistem i praksu u Srbiji.

Ključne reči: Nezavisnost sudija, evropski standardi, EU, Sud pravde EU, materijalna nezavisnost, naknada za rad