Накнада за прековремени рад судија — захтеви усклађености са европским правним тековинама

Knežević Bojović Ana (Institut za uporedno pravo, Beograd), a.bojovic@iup.ac.rs

Независност судске власти један је од кључних елемената владавине права, a промовисање владавине права на међународном и националном нивоу је потциљ 16.3. Циљева одрживог развоја. Mатеријална независност судија једна је од важних гаранција њихове независности. Отуд не изненађује што је питање накнаде за рад судија сагледано у различитим међународним инструменатима меког права, међу којима се као посебно значајни истичу стандарди које формулишу европска струковна удружења и организације судија. Ови стандарди, иако формулисани у документима меког права, инкорпоришу се у право и праксу Европске уније (EУ) и њених држава чланица, а последично су од значаја и за државе кандидате за приступање ЕУ. За развој праксе њихове примене од посебног значаја је јуриспруденција Суда правде Европске уније, који је прво јасно успоставио општpу обавезу држава чланица ЕУ да поштују независност својих националних судова, а потом и доследно стајао на становишту да накнаде за рад судија јесу важан елемент њихове независности. У раду се прво применом упоредно-правног и нормативног метода представља начин на који се европски стандард материјалне независности судија тумаче и примењују у праву ЕУ. Потом, у раду се анализира пресуда Суда правде ЕУ у предмету C‐272/24 HZ v Tribunalul Galați из новембра 2025. године, у којој се додатно сагледава и накнада за прековремени рад судија. На самом крају, ауторка указује на могуће импликације наведене пресуде на правни систем и праксу у Србији.

Кључне речи: Независност судија, европски стандарди, ЕУ, Суд правде ЕУ, материјална независност, накнада за рад