Odredbe Direktive Solventnost II o uticaju statusa kapitala osiguravača na reosiguranje

Čolović Vladimir (Pravni fakultet Univerziteta Union, Beograd), vladimir.colovic@pravnifakultet.edu.rs

Direktiva Solventnost II reguliše obavljanje delatnosti osiguranja i reosiguranja, nadzor nad radom društava za osiguranje i društava za reosiguranje, kao i druga pitanja u oblasti osiguranja. Primena Direktive više puta je odlagana, da bi 2016. godine Direktiva postala efektivna na teritoriji Evropske unije (EU). Direktiva Solventnost II pokriva materiju osiguranja i reosiguranja. Ona definiše reosiguranje kao delatnost koja se sastoji od rizika koji je ustupljen od strane društava za osiguranje, bilo da su ona iz država članica EU ili iz trećih zemalja. Njome se određuje reosiguranje kao jedan od načina ublažavanja rizika, očuvanja stabilnosti osiguravajućih društava i tržišta osiguranja. Reosiguranje se posmatra kroz solventnost kapitala i minimalno potrebnog kapitala, čije izračunavanje zavisi i od prihvaćenog obračunskog metoda. Prema Direktivi Solventnost II osiguravač je dužan da reosigura višak koji ne može da pokrije svojim sredstvima kod svakog ugovora o osiguranju. U radu koji sledi, autor posebnu pažnju posvećuje uticaju Direktive na tržište osiguranja u Republici Srbiji, kao i na zakonodavna rešenja o reosiguranju prisutna u domaćem zakonodavstvu.

Ključne reči: Direktiva Solventnost II, direktno osiguranje, reosiguranje, solventni kapital, minimalni kapital, rizik