Одредбе Директиве Солвентност II о утицају статуса капитала осигуравача на реосигурање

Čolović Vladimir (Pravni fakultet Univerziteta Union, Beograd), vladimir.colovic@pravnifakultet.edu.rs

Директива Солвентност II регулише обављање делатности осигурања и реосигурања, надзор над радом друштава за осигурање и друштава за реосигурање, као и друга питања у области осигурања. Примена Директиве више пута је одлагана, да би 2016. године Директива постала ефективна на територији Европске уније (ЕУ). Директива Солвентност II покрива материју осигурања и реосигурања. Она дефинише реосигурање као делатност која се састоји од ризика који је уступљен од стране друштава за осигурање, било да су она из држава чланица ЕУ или из трећих земаља. Њоме се одређује реосигурање као један од начина ублажавања ризика, очувања стабилности осигуравајућих друштава и тржишта осигурања. Реосигурање се посматра кроз солвентност капитала и минимално потребног капитала, чије израчунавање зависи и од прихваћеног обрачунског метода. Према Директиви Солвентност II осигуравач је дужан да реосигура вишак који не може да покрије својим средствима код сваког уговора о осигурању. У раду који следи, аутор посебну пажњу посвећује утицају Директиве на тржиште осигурања у Републици Србији, као и на законодавна решења о реосигурању присутна у домаћем законодавству.

Кључне речи: Директива Солвентност II, директно осигурање, реосигурање, солвентни капитал, минимални капитал, ризик