Kreću li se Zapad i Kina ka ekonomski uzajamno osiguranom uništenju?

Nikolić Goran (Institut za evropske studije, Beograd), goranvnikolic@gmail.com
Zvezdanović Lobanova Jelena (Institut društvenih nauka, Beograd), jzvezdanovic@idn.org.rs
Ćurčić Petar (Institut za evropske studije, Beograd), petar.pero.curcic@gmail.com

Od početka rata u Ukrajini SAD i njeni saveznici (najpre Evropska unija), intenzivno razrađuju scenariji o mogućim odgovorima na eventualno produbljivanje krize u Tajvanskom moreuzu. Jedno od ključnih pitanja je da li bi sveobuhvatne sankcije Kini, u slučaju eskalacije oko Tajvana, imale efekta, imajući u vidu relativnu neefikasnost ekonomskog embarga prema Rusiji? Budući da je kineska privreda desetostruko veća od ruske, da se u region Pacifika preselio centar globalne trgovine i finansija, te da je Kina ubedljivo najvažnija globalna industrijska sila (čija je industrijska proizvodnja tri puta veća od američke), zapadno obuzdavanje Pekinga putem sankcija izvesno bi imalo snažne efekte i po same sprovodioce. Analitičari sve češće koriste hladnoratovsku terminologiju, između ostalog i koncept „uzajamno osiguranog uništenja“, kojem su pojedini autori dodali i ekonomsku odrednicu. Ono što se već nazire kao realan scenario u slučaju izbijanja Tajvanske krize jeste sprovođenje sankcija G7 na tri nivoa: prema kineskom finansijskom sektoru, pojedincima, preduzećima i drugim subjektima koji su povezani sa kineskim vlastima. Otud, realna mogućnost da dođe do dramatičnog narušavanja globalne ekonomske bezbednosti za sada se u potpunosti ne isključuje.

Ključne reči: SAD, EU, Kina, ekonomski obostrano osigurano uništenje