Крећу ли се Запад и Кина ка економски узајамно осигураном уништењу?

Nikolić Goran (Institut za evropske studije, Beograd), goranvnikolic@gmail.com
Zvezdanović Lobanova Jelena (Institut društvenih nauka, Beograd), jzvezdanovic@idn.org.rs
Ćurčić Petar (Institut za evropske studije, Beograd), petar.pero.curcic@gmail.com

Од почетка рата у Украјини САД и њени савезници (најпре Европска унија), интензивно разрађују сценарији о могућим одговорима на евентуалнo продубљивање кризе у Tајванском мореузу. Једно од кључних питања је да ли би свеобухватне санкције Кини, у случају ескалације око Тајвана, имале ефекта, имајући у виду релативну неефикасност економског ембарга према Русији? Будући да је кинеска привреда десетоструко већа од руске, да се у регион Пацифика преселио центар глобалне трговине и финансија, те да је Кина убедљиво најважнија глобална индустријска сила (чија је индустријска производња три пута већа од америчке), западно обуздавање Пекинга путем санкција извесно би имало снажне ефекте и по саме спроводиоце. Аналитичари све чешће користе хладноратовску терминологију, између осталог и концепт „узајамно осигураног уништења“, којем су поједини аутори додали и економску одредницу. Оно што се већ назире као реалан сценарио у случају избијања Тајванске кризе јесте спровођење санкција Г7 на три нивоа: према кинеском финансијском сектору, појединцима, предузећима и другим субјектима који су повезани са кинеским властима. Отуд, реална могућност да дође до драматичног нарушавања глобалне економске безбедности за сада се у потпуности не искључује.

Кључне речи: САД, ЕУ, Кина, економски обострано осигурано уништење