Sažetak ▼

Evropska unija ustanovljena je na evropskom kulturnom, verskom i humanističkom nasleđu. Polazeći od te činjenice, na tlu evropskog kontinenta razvijene su univerzalne vrednosti koje čine neotuđiva i nepovrediva ljudska prava, ali i opšteprihvaćene vrednosti slobode, demokratije, jednakosti i vladavine prava. Evropska unija nije mogla u potpunosti da se osloni na američko iskustvo gde postoji asimilacioni faktor engleskog jezika, niti na kinesko iskustvo gde 80% stanovništva čini etnička grupa Han. Stoga deviza Evropske unije i jeste: „Ujedinjeni u razlikama“. Institucionalni sistem Evropske unije izražava interese država koje su je osnovale, ali i njenih građana kroz demokratsku instituciju Evropskog parlamenta. U ovom trenutku postoji potreba da se kroz uporedne procese, njen institucionalni sistem učini efikasnijim, kao i da se utvrdi jasan program prijema novih država članica sa Zapadnog Balkana. Pored toga, Evropska unija ima nameru da zaštiti spoljne granice, pokrene aktivnu demografsku politiku i pokuša da razvije samostalniju spoljnu i odbrambenu politiku u odnosu na američkog saveznika.

Sažetak ▼

Koncept funkcionisanja Evropske unije (EU) podrazumeva adekvatno i koheziono delovanje svih njenih strukturalnih segmenata. Poseban značaj od osnivanja EU posvećuje se sferi bezbednosti u cilju implementacije inaugurisane pravne regulative predmetne grupacije. Prioritet pri tome ima prevencija i borba protiv svih vidova organizovanog kriminaliteta, koja se sprovodi koegzistencijom nadležnih državnih ustanova sa postojećim evropskim institucijama. U navedenom kontekstu, esencijalni značaj pripada saradnji pravosuđa i organa unutrašnjih poslova. Autorski rad razmatra genezu i osobenosti navedenog fenomena, s posebnim osvrtom na Evrodzast kao autohtonu bezbednosnu organizaciju.

Sažetak ▼

Usvajanjem novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti 2018. godine i njegovim stupanjem na snagu unete su mnoge novine u pravni sistem Republike Srbije, po ugledu na Opštu uredbu o zaštiti podataka o ličnosti EU (GDPR) koja reguliše opšti režim obrade podataka, i tzv. Policijsku direktivu (LED) kojom se regulišu pitanja obrade podataka o ličnosti koju vrše nadležni organi u svrhe sprečavanja, istrage i otkrivanja krivičnih dela, gonjenja učinilaca krivičnih dela ili izvršenja krivičnih sankcija, uključujući sprečavanje i zaštitu od pretnji javnoj i nacionalnoj bezbednosti (poseban režim obrade podataka), u pogledu razrade većeg broja pitanja koja su se ticala prikupljanja, držanja, korišćenja, prenosa i drugih radnji obrade podataka o ličnosti, uz manji ili veći stepen njegovog prilagođavanja karakteristikama domaćeg pravnog sistema. Imajući u vidu složenost tematike zaštite podataka o ličnosti, fokus ovog rada biće na analizi odredaba važećeg pravnog okvira iz oblasti zaštite podataka o ličnosti, koje se odnose na prekogranični prenos podataka o ličnosti u pravu EU i pravu Republike Srbije, sa akcentom na opšti režim obrade podataka, uz osvrt na pravne mogućnosti sprovođenja ove radnje obrade i njihovu međusobnu usklađenost. Cilj analize jeste utvrđivanje u kojoj meri je prenos podataka o ličnosti na adekvatan način regulisan u pravu Republike Srbije, koji su njegovi potencijalni nedostaci, gde bi se mogla pronaći određena rešenja, te u kom stepenu je ovaj segment obrade podataka o ličnosti usklađen sa pravom Evropske unije koristeći pozitivnopravni i uporednopravni metod.

Sažetak ▼

Turbulentni razvoj savremenih međunarodnih odnosa doneo je sa sobom određene izazove, ali i konkretne pretnje po ekonomske interese Evropske unije (EU). Ekonomski interesi pojedinih država članica u prethodnim godinama ozbiljno su uzdrmani merama ekonomske prinude koje proizilaze iz trgovinskih i poslovnih transakcija sa trećim zemljama. U Saopštenju iz februara 2021. godine Komisija je naglasila potrebu postizanja otvorene, odlučne i održive trgovinske politike koja bi mogla da odgovori izazovima saradnje sa trećim državama.Izmenama industrijske politike, iz maja iste godine, EU je nastojala da ojača ekonomsku otpornost i reši problem strateške zavisnosti. U tom smislu bila je naglašena potreba donošenja odgovarajućih mera o sprovođenju zelene i digitalne tranzicije uz pružanje adekvatne pomoći za održavanje stabilnosti unutrašnjeg tržišta. Kako bi se planirani ciljevi ostvarili, procenjeno je i da bi bilo neophodno usvojiti jedinstven zakonodavni okvir sa mogućnošću preduzimanja širokog spektra proporcionalnih i delotvornih protivmera protiv prinude, naročito onih njenih hibridnih oblika koji se manifestuju na planu održavanja trgovinskih i investicionih odnosa sa trećim zemljama. Nakon što su ispitani mogući učinci uvođenja ovakvih protivmera, Evropski parlament i Savet doneli su u oktobru 2023. godine Uredbu o zaštiti EU i njenih država članica od ekonomske prinude koju primenjuju treće države. Time je trasiran put za očuvanje strateških ekonomskih interesa EU u njenim međunarodnim ekonomskim odnosima.

Sažetak ▼

Ovaj rad ima za cilj da predstavi osnovne elemente Uredbe 2021/2117 kojom se menjaju i dopunjuju Uredba 1308/2013 o uspostavljanju zajedničke organizacije tržišta poljoprivrednih proizvoda, Uredba 1151/2012 o sistemima kvaliteta poljoprivrednih proizvoda i hrane, Uredba 251/2014 o definiciji, opisu, predstavljanju, označavanju i zaštiti geografskih oznaka proizvoda od aromatizovanog vina i Uredba 228/2013 o uspostavljanju specifičnih mera za poljoprivredu u udaljenim regionima Unije. Značaj Uredbe 2021/2117 je u tome što je, istovremeno doneta i objavljena sa Uredbom 2021/2116 o finansiranju, upravljanju i praćenju zajedničke poljoprivredne politike i Uredbom 2021/2115 o podršci strateškim planovima koje će izraditi države članice u okviru Zajedničke poljoprivredne politike. U najvećem delu ova Uredba je stupila na snagu, čime je uspostavljen pravni osnov nove Zajedničke poljoprivredne politike EU. Posle uvodnog razmatranja u tekstu su u sadržaju izneti elementi koji se menjaju i dopunjuju u navedenim Uredbama, pri čemu su u najvećoj meri, budući da su najbrojnije, iznete izmene idopune koje se odnose na sektor vinarstva. Suština iznetih izmena i dopuna je da se, kao što se navodi u ciljevima nove Zajedničke poljoprivredne politike EU, uspostavi povećana efikasnost, odnosno postizanje rezultata, dok se istovremeno teži smanjenju administrativnog opterećenja korisnika.

Sažetak ▼

U radu se analiziraju evropski standardi transponovani u unutrašnji pravni poredak Republike Srbije o sistemu zaštite vozača i putnika u drumskom saobraćaju. Autor analizira tehnička rešenja propisana odredbama pozitivnog prava Republike Srbije i daje odgovarajuće preporuke sa objašnjenjima u vezi sa zaštitnim merama koje se sprovode putem sigurnosnih pojaseva. On pojašnjava njihovu ulogu, principe delovanja i efekte primene. Posebnu pažnju rad posvećuje značaju sigurnosnih pojaseva u zaštiti vozača i putnika u saobraćajnim nezgodama. U tom smislu rad ističe važnost primene sistema zaštite određenih kategorija lica poput trudnica.Primenjujući adekvatan naučno-metodološki pristup, autor u radu razmatra rezultate primenjenih istraživanja nastojeći da otkrije zakonomernosti u postupanjima prilikom preduzimanja zaštitnih mera u ovoj oblasti. Konačno, dolazi do zaključka da je Republika Srbija implementacijom evropskog zakonodavstva prihvatila i evropske standarde sigurnosnog sistema zaštite vozača i putnika u drumskom saobraćaju.

Sažetak ▼

Zajednička spoljna i bezbednosna politika (CFSP) Evropske unije, ima za cilj očuvanje mira i jačanje međunarodne bezbednosti u skladu sa principima Povelje Ujedinjenih nacija. UsvajanjemSporazuma o trgovini oružjem (ATT) pod okriljem Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN), poklopili su se ciljevi Evropske unije (EU) i UNopoboljšanju životnih i bezbednosnih uslova obezbeđivanjem odgovorne trgovine svim vrstama vojnog konvencionalnog naoružanja i sistema, municije, srodne tehnologije, rezervnih delova i komponenti. EU daje svoj doprinos efikasnom sprovođenju Sporazuma, posebno što su sve države članice EU istovremeno države stranke Sporazuma, a aktivnosti usmerene na sprečavanje širenja oružja za masovno uništenje i razoružanja doprinose efikasnom sprovođenju i drugih međunarodnih ugovora, konvencija i sporazuma koji se bave oružjem za masovno uništenje i konvencionalnim oružjem. Cilj uspostavljanja kontrole nad trgovinom konvencionalnim oružjem jeste smanjenje nezakonitog gomilanja i trgovine ovim oružjem čime se daje doprinos miru, bezbednosti i stabilnosti u Evropi i svetu. Rad na promociji i pružanju podrške sprovođenju Sporazuma treba nastaviti, jer se među 54 zemlje koje mu nisu pristupile nalaze Belorusija, Indija, Irak, Iran, Pakistan i Ruska Federacija. Multilateralna i bilateralna saradnja Republike Srbije u ovoj oblasti posebno je usmerena na nastavak usklađivanja zakonodavstva s međunarodnim standardima, dalje unapređenje kontrole unutrašnjeg i spoljnotrgovinskog prometa oružja, smanjenje incidenata izvršenih oružjem i broja nelegalnog oružja u posedu građana, uklanjanje viškova malog i lakog oružja, municije, kao i eksploziva za civilnu upotrebu.

Sažetak ▼

U savremenim međunarodnim odnosima države svoju bezbednost više ne ostvaruju temeljeći je na sopstvenim nacionalnim interesima i vrednostima, već je grade u saradnji i savezništvima sa vodećim svetskim silama i u okviru regionalnih i globalnih inicijativa (Ujedinjene nacije, Severnoatlantski savez, Evropska unija i druge). U tom smislu, u okviru svoje spoljne politike Republika Srbija definisala je četiri strateška ,,stuba“ saradnje, a to su: Evropska unija, Sjedinjene Američke Države, Ruska Federacija i Narodna Republika Kina. Na nivou regionalne saradnje Republika Srbija jača svoje odnose sa susedima, ali ostvaruje i aktivno učešće u brojnim regionalnim inicijativama. Sve to doprinosi procesu evropskih integracija kao jednom od proklamovanih strateških spoljnopolitičkih prioriteta naše zemlje.Istraživanje obuhvata analizu međunarodne vojne saradnje unutar Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike Evropske unije (ZBOP). Istraživački cilj rada obuhvata sistematizaciju saznanja o dostignutom nivou međunarodne vojne saradnje, kao i predikciju Ministarstva odbrane o mogućnosti daljeg unapređenja ove saradnje u svrhu unapređenja istraživanja na ovom planu

Sažetak ▼

Ove godine navršava se decenija kako je Hrvatska postalačlanica EU (EU). Upravo ta vremenska distanca otvara priliku da se hronološki sagleda razvoj normativno-pravnog okvira u oblasti manjinskih prava u Hrvatskoj, ali i njegova primena u praksi. Poseban akcenat u ovoj analizi biće na ostvarivanju manjinskih prava pripadnika srpske nacionalne manjine, kao najbrojnije manjine u Hrvatskoj, kao i uticaja ovih pitanja na razvoj regionalne saradnje i bilateralnih odnosa sa Srbijom. Cilj analize je da oceni da li je proces evrointegracija Hrvatske doprineo razvoju i unapređenju manjinskih prava ili se, naprotiv, mogu uočiti suprotne tendencije. Analiza razvoja instrumenata u oblasti zaštite manjinskih prava obuhvatiće međunarodni, regionalni i nacionalni nivo. Osvrnućemo se i na specifičnu težinu ovih pitanja u pregovaračkim procesima za članstvo Srbije i Hrvatske u EU. Metodološki okvir obuhvatiće deskriptivnu i eksplikativnu analizu, kao i metodu analize sadržaja sekundarnih izvora (zakona i drugih akata). Pored toga, biće primenjena i komparativna analiza kako bismo utvrdili da li se postojeći zakonski okvir primenjuje jednako na sve pripadnike nacionalnih manjina.

Sažetak ▼

Danas se u svetu na različitim nivoima vode ozbiljne rasprave o mogućnostima modernih informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT), ali i o njihovim neželjenim posledicama. Za običnog čoveka, „nov“ način komunikacije preko interneta i mobilne telefonije istovremeno je lak, jednostavan, brz, nužan – postaje činjenica njegovog svakodnevnog života. Štaviše, savremeno doba podrazumeva internet kao jedno od glavnih sredstava komunikacije. Ukoliko se koristi „kako treba“, predstavlja izobilje informacija na gotovo svaku temu i donosi mnoge benefite. Uz raznovrsnu količinu prikupljenih podataka s lakoćom posreduje u sticanju novih znanja i oblikovanju životnog stila. U toj perspektivi, život u internet mreži postaje sve više prostor podložan manipulacijama i zloupotrebama. Spisak zloupotreba je dug – od napada na tuđu privatnost, proganjanja, sajbermobinga, vršnjačkog nasilja, seksualnog uznemiravanja i nasilja, trgovine ljudima i ljudskim organima i dr. Na taj način, pojava novih tehnologija značajno ugrožava pravo na privatnost. Poslednjih godina pravo na privatnost u najvećoj meri dovodi se u vezu sa podacima o ličnosti. Pravo na privatnost i zaštita ličnih podataka spada u red osnovnih ljudskih prava. Budući da se radi o temeljnom pravu čoveka i građanina, osnovnjegove zaštite u našem zakonodavstvu sadržan je, pre svega, u Ustavu, Zakonu o zaštiti podataka (ZZLP) i Krivičnom zakoniku (čl 146. Neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka).Cilj rada je da se doprinese naučnoj raspravi u toj oblasti.

Sažetak ▼

U radu se analiziraju metode vansudskog rešavanja radnih sporova u Republici Srbiji i zemljama regiona. Problemrešavanja radnih sporova u Srbiji veoma je složen i predstavlja nužnost delovanja i reformi u više oblasti istovremeno – kako radnog prava tako i građanskog procesnog prava, odnosno sistema organizacije sudova. Rešenja koja su predstavljena plod su istraživanja i iskustava autora, i izraz napora da se sistematski i sveobuhvatno pristupi reformi radnog prava na način koji bi izvesnomorao uključivati i zaštitu prava radnika na odgovarajući i efikasan način. Efikasno rešavanje radnih sporova nije samo u interesu radnika, već i poslodavaca. Predugi radni sporovi često podrazumevaju enormne iznose naknade štete za neisplaćene zarade i neuplaćene doprinose, koje poslodavac duguje nakon nekoliko godina sporenja oko zakonitosti otkaza ugovora o radu koji je završen u korist zaposlenog.

Sažetak ▼

Evropska unija predstavlja željeno odredište imigracije mnogih međunarodnih migranata. Promovisanje demokratskih vrednosti, ljudskih prava i sloboda, tolerancije i multikulturalizma pojačava talase imigracije ka Evropi. Ujedno, ekonomski motivi predstavljaju još jedan od pokretača ovog procesa. Tokom vremena, imigracione politike Evropske unije menjale su se u skladu sa aktuelnim međunarodnim, regionalnim i lokalnim dešavanjima. Stoga, u određenim periodima bile su liberalnije ili restriktivnije prirode. Međutim, tek nakon terorističkih napada koji su se dogodili s kraja 20. i početkom 21. veka, kao i migrantske krize sa kojom je Evropi bila suočena tokom 2015. i 2016. godine, primetan je trend porasta straha od islamizma kod evropskog stanovništva. Ovi događaji rezultirali su jačanjem desnih političkih struja u određenim državama članicama Evropske unije, koje svoju retoriku zasnivaju na populizmu što doprinosi rastu ksenofobije u evropskom društvu. Stanovništvo islamske veroispovesti predstavlja i danas dominantno stanovništvo Evrope. Problem integracije muslimana u evropsko društvo prisutan je kao i mogućnost ugrožavanja evropske kulture i evropskih vrednosti. U skladu s tim, u radu se ispituje kultura kao linija razlikovanja između hrišćanskog i muslimanskog stanovništva u Evropskoj uniji.

Sažetak ▼

U ovom radu autorka se bavi načinom na koji je nošenje verskih simbola na radnom mestu, kao vid ispoljavanja vere, uređeno u pravu Evropske unije. Ona zaključuje da je nošenje verskih simbola razapeto između divergentnih težnji EU da ostvari imidz neutralnosti i da ojača zaštitu ljudskih prava kroz zabranu diskriminacije kako bi se olakšao pristup tržištu rada. Upravo nošenje verskih simbola na radnom mestu, prema autoru, dokazuje da je ta neutralnost shvaćena kao sekularnost, gde se od religije očekuje da bude skrajnuta u privatnu sferu, a od pojedinca da se uzdrži od njenog ispoljavanja u javnosti. Ovome u prilog ide i poslovna politika neutralnosti, koju Sud pravde EU prihvata kao legitiman cilj poslodavaca kod zabrane nošenja verskih simbola na radnom mestu. Sledstveno se radi o isključujućoj koncepciji neutralnosti, koja jednako neprijateljski gleda na ispoljavanje svih religija, umesto pluralističke i uključujuće koja bi jednako uvažila sve religije.