Sažetak ▼

Sudeći po ubrzanom razvoju digitalnog juana, moderne digitalne tehnologije mogle bi preoblikovati svetski monetarni i finansijski poredak, čime bi se ubrzale promene u trenutnoj geopolitičkoj konstelaciji. U toj novoj geopolitičkoj konstelaciji Peking, ali i drugi značajni geopolitički akteri, mogli bi dobiti daleko veći relativni značaj negošto je sada slučaj. Iako bi Sjedinjene Američke Države, i države evrozone, zadržale privilegovane pozicije, Kina kao i značajnije zemlje u razvoju došle bi u situaciju da učešćemu globalnim monetarnim tokovima preuzmu deo benefita koji donosi sopstvena valuta, i to dobrim delom zahvaljujući tehnološkim inovacijama u domenu finansija. Koristeći metod strukturne analize i analitičko-deduktivni metod, autori zaključuju da posedovanje sopstvenih sistema plaćanja i digitalnih moneta, koje se ubrzava sa tehnološkim inovacijama, može omogućiti Kini i drugim relevantnim zemljama u razvoju da lakše nego do sada izbegavaju primarne i sekundarne sankcije Vašingtona.

Sažetak ▼

Rad se bavi analizom sadržaja vezanom za proces pristupanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji (EU), i preispitivanja procesa pristupanja EU država koje su u međuvremenu postale punopravne članice ove organizacije u periodu od 2004. do 2007. godine. U radu se analiziraju istorijski aspekti procesa evropskih integracija, u svrhu korišćenja iskustava drugih zemalja koja bi mogla biti od značaja za proces evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana. Takođe, u radu se polemiše o ključnim faktorima strategije istočnog proširenja EU, te se u tom kontekstu pravi studija slučaja na primeru Poljske čija iskustva mogu biti dragocena u proceni perspektive i izazova sa kojima se zemlje Zapadnog Balkana još mogu suočavati u procesu evropskih integracija. Autor analitički proučava determinante politike proširenja EU, i iznosi svoju ocenu o pružanju evropske pretpristupne pomoći zemljama kandidatima. Konačno, u kontekstu sprovođenja tranzicionih reformi u zemaljama Zapadnog Balkana autor ukazuje i na osnovni narativ evropskih integracija, koji obuhvata predikciju njenih budućih tokova, ali i sagledavanje trenutnih protivrečnosti koje uslovljavaju proces pristupanja EU.

Sažetak ▼

Na globalnom nivou, pa i na nivou Evropske unije (EU), prisutan je vrlo negativan trend povećanog povratništva i ponovnog izvršenja krivičnih dela od strane istih izvršilaca. Reč je uglavnom o istovrsnim krivičnim delima, što govori o postojanju specijalnog povrata, kod kojeg se izvršioci krivičnih dela specijalizuju u izvršenju uvek istih i istovrsnih krivičnih dela. Pomenuta praksa ukazuje da se radi o licima koja u izvršenjima krivičnih dela nalaze svoju profesiju i izvor svoje lične egzistencije. Kod ovakvih izvršilaca krivičnih dela, rezultat ne daje nijedna penološka mera, efekti resocijalizacije uglavnom izostaju ili su sasvim minorni. Stoga bi, prema istraživanju autora, trebalo posvetiti posebnu pažnju uvođenju novih penoloških metoda, izgradnji novog pristupa osuđenicima i stvaranju novih mehanizama resocijalizacije osuđenih lica. Polazna osnova mora biti ličnost osuđenika, njegove karakteristike i osobine, ali i karakter. Tek kada se spozna o kakvoj ličnosti se radi, tek tada bi trebalo pristupiti primeni penoloških metoda kako bi se postigli bolji efekat i manji broj povratnika u praksi. Autor komparativnom analizom stanja u Republici Srbiji i Republici Hrvatskoj, kao zemlji članici EU, ukazuje na postojeću praksu i moguće kaznene alternative.

Sažetak ▼

Jedan od ciljeva funkcionisanja Evropske unije (EU) jeste i ujednačavanje pravila sudskog postupka, odnosno međunarodne pravne pomoći što se, između ostalog, odnosi i na prekograničnu razmenu dokumenata i podataka koji se tiču sudskih i ostalih predmeta. Ugovorom o osnivanju EU iz 1992. godine, ova problematika je bila bliže definisana, da bi Ugovorom iz Amsterdama iz 1997. godine pravosudna saradnja bila obuhvaćena u okviru prvog stuba EU, što je omogućilo donošenje akata koji imaju nadnacionalni karakter u ovoj oblasti. S obzirom na to da se radi o veoma bitnoj komponenti funkcionisanja sudskog postupka sa elementom inostranosti, pojavila se potreba za definisanjem instrumenata koji će doprineti efikasnoj razmeni dokumentaciono-informacionih podataka. Jedan od tih instrumenata je i digitalizacija koja je doprinela razvoju sistema e-pravosuđa, a kasnije i uspostavljanju i razvoju sistema e-CODEX-a. Uredbom2022/850 Evropskog parlamenta i Saveta od 30. maja 2022. godine, o računarskom sistemu za prekograničnu elektronsku razmenu podataka u oblasti pravosudne saradnje u građanskim i krivičnim stvarima, obezbeđuje se efikasan pristup pravosuđu od strane građana i pravnih lica. Uredba je doneta radi unapređenja pravosudne saradnje u građanskim, trgovačkim i krivičnim stvarima između država članica. Ova Uredba uspostavila je sistem e-CODEX koji određuje elektronsku razmenu podataka, a što uključuje svaki sadržaj koji se može preneti u elektronskom obliku. Autor posvećuje posebnu pažnju analizi sistema e-CODEX-a i e-pravosuđa i njihovom značaju za Republiku Srbiju.

Sažetak ▼

Digitalne usluge su svakodnevno prisutne u našim životima i olakšavaju komunikaciju, obavljanje poslova i mnogo toga na različite načine. Korišćenje onlajn usluga olakšalo je preduzećima da trguju izvan nacionalnih granica, donoseći im više prihoda i pristupa novim tržištima. Sa mnogobrojnim prednostima koje su digitalne usluge donele, postoje i problemi koji se ogledaju u trgovini ilegalnom robom, ilegalnim sadržajima na internetu. Digitalne usluge se zloupotrebljavaju od strane internet platformi korišćenjem manipulativnih algoritamskih sistema za ciljani marketing, širenjem dezinformacija ili korišćenjem drugih načina u štetne svrhe. Internet platforme su, u nedostatku pravne regulative za sve oblasti,počele i same daregulišu ovaj digitalni svet, čime su ugroženai osnovna prava nainternetu. Nanivou Evropske unije (EU) u ovoj oblasti postojale su značajne pravne praznine koje je trebalo rešiti, pa su doneta dva akta: „Zakon o digitalnim tržištima” i „Zakon o digitalnim uslugama”. „Zakon o digitalnim uslugama”, koji je donet Uredbom (EU) 2022/2065 predstavlja temu ovog rada. Usvajajući moderan pravni okriv o digitalnim uslugama, EU je postavila pravne temelje koji bi trebalo da omoguće bezbednost korisnika na mreži, uspostavljanje upravljanja sa zaštitom osnovnih prava korisnikadigitalnih usluga, kako individualnih potrošača tako i preduzeća.

Sažetak ▼

U savremenoj međunarodnoj zajednici nijedna država ne može sama ostvariti svoju ekonomsku bezbednost. Nacionalni interesi država članica Evropske unije pretpostavljaju minimiziranje ekonomskih rizika koji proizilaze iz trgovinskih, poslovnih i finansijskih transakcija sa trećim zemljama koje se nisu uskladile sa njenim javnim politikama. U kontekstu novih globalnih geopolitičkih tenzija, nadležni organi Evropske unije odlučili su da usvoje sveobuhvatnu Evropsku strategiju o ekonomskoj bezbednosti. U zajedničkom Saopštenju od 20. juna 2023. godine, naglašava se potreba koordiniranog delovanja zarad postizanja evropskih ekonomskih i bezbednosnih interesa. Ostvarenje ovih interesa uključuje promociju sopstvene konkurentnosti, zaštitu od ekonomskih rizika i jačanje partnerstava sa svim državama koje dele brigu u vezi ostvarivanja evropske ekonomske bezbednosti. Mere koje će Evropska unija u tom cilju preduzimati trebalo bi da prate principe proporcionalnosti i preciznosti kako bi se ograničili neželjeni efekti, ne samo po evropsku već i po celokupnu svetsku privredu.

Sažetak ▼

U okviru svojih institucija Evropska unija (EU) usvaja brojna autohtona dokumenta, koja su neophodna za njeno delovanje i podršku određenim državama. Pri tome esencijalni značaj ima budzet EU sa projektovanim prihodima i rashodima namenjenim za funkcionisanje predviđenih strukturalnih segmenata grupacije. Osnovni cilj izdvajanja sredstava iz budzeta jeste finansijska pomoć državama u svrsi realizacije projekata iz domena javnih politika. Ovde pripadaju i investicije u funkciji obezbeđenja regionalnog razvoja u vidu podrške domaćim izvorima, uz permanentni monitoring korišćenja datih resursa. Ravnomerni regionalni razvoj regiona i lokalnih zajednica ima ključnu ulogu u procesu integracije u EU. Regionalni razvoj Republike Srbije finansira se tako iz republičkog budzeta, budzeta autonomnih pokrajina, gradova i jedinica lokalne samouprave, ali takođe i putempretpristupnih fondova EU. Pretpristupna sredstva EU, namenjena zemljama koje su potencijalni kandidati EU, imaju za cilj da olakšaju ekonomsku i društvenu transformaciju koju pristupanje Uniji podrazumeva. Institucionalni okvir za razvoj regionalne politike Republike Srbije, kao i dosadašnja upotreba korišćenja pretpristupnih sredstava u cilju ravnomernog regionalnog razvoja, predmet su razmatranja u ovom radu.

Sažetak ▼

U predmetnom radu autor nastoji da istraži osnovne elemente Akcionog plana Evropske unije (EU) o organskoj proizvodnji za period od 2021. godine do 2027. godine. U istraživanju su pored jezičkog i formalno- pravnog metoda korišćeni još i uporednopravni i statistički metodi. Uvodno izlaganje prati analiza mera koje se odnose na Akcioni plan, a koje se odnose na stimulisanje potražnje i osiguranje poverenja potrošača, stimulaciju konverzije i jačanje lanca vrednosti i unapređenje doprinosa održivosti organske poljoprivrede. Utvrđujući značaj Akcionog plana autor se u tekstu osvrće i na Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period od 2014. godine do 2024. godine. Koristeći određene statističke podatke, autor dolazi do zaključkadaje nakon uvođenja podsticaja za razvoj organske proizvodnje u Srbiji zapažen konstantan rast broja proizvođača i površina na kojima se primenjuju metode organske proizvodnje. Međutim, autor zapaža i da domaće tržište organskih proizvoda nije dovoljno razvijeno, budući da do sada nije preduzeto dovoljno napora na edukaciji proizvođača i potrošača, kao i ni na promociji organskih proizvoda. Ako je jedan od ciljeva domaće Strategije bilo povećanje površine pod organskom proizvodnjom za trećinu, autor smatra da bi bilo uputno da se u novoj Strategiji o razvoju poljoprivrede, za sledeći desetogodišnji period, donese poseban Akcioni plan o razvoju organske proizvodnje, čija bi sadržina bila usklađena sa Akcionim planom EU, sve u cilju unapređenja organske proizvodnje u našoj zemlji.

Sažetak ▼

Integracija Republike Srbije u Evropsku uniju (EU) proces je koji zahteva, osim brojnih i sveobuhvatnih institucionalnih reformi, kreiranje i razvoj stabilnih i održivih regionalnih odnosa, posebno sa državama članicamaEU koje su u njenom neposrednom okruženju. S obzirom na toda je unapređenjeregionalne saradnje jedan je od bitnijih kriterijuma za učlanjenje u EU, u radu se posvećuje posebnapažnjarazvoju bilateralnih odnosa Srbije sa susednim državama posebno sa Hrvatskom, Bugarskom, Mađarskom i Rumunijom koje su i članice ove supranacionalne organizacije. Primenjujući komparativnu metodu analize, autori su pokušali da osvetle ostvarene rezultate, ali i aktuelne probleme između susednih država Zapadnog Balkana, te da pruže realnu sliku o mogućnostima njihovog prevazlaženja u cilju intenziviranja procesa evropskih integracija država kandidata za prijem u EU.

Sažetak ▼

Strategijsko predviđanje relativno je nov pristup u analizi savremenih međunarodnih odnosa. Podrazumeva preduzimanje različitih aktivnosti koje za cilj imaju izradu scenarija o mogućim pravcima razvoja efekata onih spoljnopolitičkih događaja koji menjaju postojeći međunarodni sistem. Donošenje odluka u diplomatiji i odbrani otud je veoma značajno. Zbog dinamike međunarodnih odnosa, strategijsko predviđanje postaje sve važniji instrument za planiranje i preduzimanje odbrambenih aktivnosti kojima se odgovara na nastale promene, ili se pak umanjuju efekti tih promena. Strategijsko predviđanje ima samostalnu metodologiju, holistički pristup i specifičnu terminologiju. Da bi rezultati strategijskog predviđanja ispunili svrhu, potrebna je prilagodljivost i fleksibilnost institucija i donosilaca odluka. Evropska unija (EU) uvidela je značaj strategijskog predviđanja, zbog čega je najnovijim strateškimdokumentomo planiranju Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike (ZBOP) osnovala čitav niz pomoćnih službi i tela koji će se time baviti. Autorka u radu primenom istorijskog, pravnog i uporednog metoda istražuje ulogu strategijskog predviđanja u EU, i posredno analiziranjegov značaj za Republiku Srbiju.

Sažetak ▼

Imajući u vidu da su danas u svetu zagađenja životne sredine sve češćai dasu pojedinci suočeni sakonkretnim štetnim efektimarazličitih oblika zagađenja, primena načela međunarodnog prava o zaštiti životne sredine u praksi Evropskog sudazaljudskapravaizdvaja se kao adekvatan način koji potpuno odgovara potrebama zaštite životne sredine i ljudskih prava. Cilj predmetnog rada je da se utvrdi da li je Evropski sud za ljudska prava pružio doprinos u razumevanju problema u vezi sa pravnom prirodom načela koja je koristio u svojoj praksi, i da li je praksa Suda imala poseban značaj za načela? Kroz upotrebu normativnog, konceptualnog, komparativnog i istorijskog metodaautorka je daladoprinos teorijskomrazumevanju problema u vezi sa pravnom prirodom načela, njihovom upotrebom u međunarodnoj i unutrašnjoj sudskoj praksi, kao i progresivnim razvojem kroz jurisprudenciju Evropskog sudazaljudskaprava.Autorka je došlado zaključkadase načela koja Sud primenjuje mogu smatrati pravilimaregionalnog običajnog međunarodnog prava čiji je cilj zaštita ljudskih prava i indirektno, zaštiti životne sredine. Analizom sudske prakse, autorka je utvrdila i izvesne nedostatke u primeni načela koje je prema njenom mišljenju moguće rešiti kako bi doprinos Evropskog sudazaljudskaprava u razjašnjenju sporne prirode načela bio još veći u funkciji zaštiteljudskih prava i životne sredine.

Sažetak ▼

Klimatske promene koje se događaju u prethodnih nekoliko decenija primoravaju Evropsku uniju (EU) da sprovede određene promene u oblasti civilne zaštite. Te promene EU sprovodi prvenstveno transformacijom delova sistema civilne zaštite koji bi trebalo da izdrže trajanje potencijalne vanredne situacije. Poseban problem predstavlja sve učestalija pojava vanrednih situacija sa kojima jedna država ne može sama da se izbori. Radi se o vanrednim situacijama koje istovremeno pogađaju više država, ašto uvek predstavlja veliki izazov za EU. Zato je EU i preduzela korake za jačanje pojedinačnih i kolektivnih kapacita njenih država članica. Jedan od bitnijih zadataka EU jeste stalna revizija definisanih ciljeva u vezi sa otpornošću nakatastrofe. Preporukom Komisije o ciljevima EU za otpornost na katastrofe, EU vrši reviziju dosadašnjih ciljeva sistema civilne zaštite, obraćajući više pažnje na prirodu promenjenih okolnosti kroz predviđanja, pripreme, upozoravanja, osiguranja, kao i pružanja adekvatnih odgovora na akcidente.

Sažetak ▼

U toku 2022. godine Evropska unija (EU) je kroz donošenje Uredbi usvojila „Paket zakona o digitalnim uslugama” i predlog „Evropskog zakona o slobodi medija”. U radu se razmatraju ključne karakteristike novog regulatornog okvira sa stanovištanjegove svrhe, sadržaja i potencijalnog značaja za Republiku Srbiju. Novi regulatorni okvir predstavlja medijski pluralizam, koji je u više dokumenata Saveta Evrope i EU prepoznat kao jedan od suštinskih faktora za funkcionisanje demokratskog društva. Države članice EU imaju obavezu da shodno usvojenom regulatornom okviru harmonizuju svoje zakonodavstvo kako bi garantovale efikasan medijski pluralizam. Obavezujuće mere EU do sada su bile ograničene samo na uspostavljanje i funkcionisanje zajedničkog unutrašnjeg tržišta i imale su posredni uticaj na medijski pluralizam. Poslednje regulatorne inicijative na nivou EU pokazuju da su njene aktuelne institucije opredeljene da preduzmu mere za odlučniju zaštitu medijskog pluralizma, donoseći obavezujuće akte za države članice u vezi sa uredničkom nezavisnošću medija, medijskim vlasništvom i zaštitom konkurencije na unutrašnjem medijskom tržištu, koje se sve više digitalizuje. U radu se analizira sadržaj Uredbi i drugih pravnih akata EU, kao i teorijska građa. Autorka u zaključku ukazuje na smernice koje daje nova medijska regulativa EU za unapređivanje slobode izražavanja i medijskog pluralizma u Srbiji, imajući pre svega u vidu visoke rizike za medijski pluralizam koji proizilaze iz regulatornih nedostataka u oblastima tržišta digitalnih usluga i borbe protiv dezinformacija.

Sažetak ▼

U radu se analizira razvoj Zajedničkog evropskog sistema azila u okviru Evropske unije (EU), njegove slabosti, kao i nove mere koje su uvedene putem Novog migracionog pakta. Poseban fokus stavlja se na migracionu krizu izazvanu ruskom vojnom intervencijom u Ukrajini 2022. godine. Razaranja i sukobi doveli su do ogromnog broja izbeglica, posebno žena i dece, koji su bili primorani da napuste svoje domove. EU je reagovala pokretanjem posebnih šema zaštite za Ukrajince i ne-Ukrajince koji su boravili u zemlji na dan izbijanja sukoba. Međutim, solidarnost i zajedničke vrednosti ostaju sporne među državama članicama EU. Pravni osnov za prihvatanje osoba u potrebi za međunarodnom zaštitom je Direktiva o privremenoj zaštiti, usvojena 2001. godine. U radu se razmatra pitanje u kojoj meri izbeglice iz Ukrajine mogu da računaju na međunarodnu zaštitu u skladu sa komunitarnim pravom, s obzirom na mogućnost da vojni sukob preraste u dugoročnu krizu. Ovaj rad upoređuje ukrajinsku krizu sa prethodnim migrantskim krizama i analizira različite načine na koje je EU reagovala na ove krize. U zaključnim razmatranjima ukazuje se na relevantnost ovog pitanja za Republiku Srbiju.

Sažetak ▼

Iako znamo da se ustavom zajemčena prava mogu ograničiti samo u slučaju kada je to dopušteno zakonom, u obimu koji to ustav predviđa, bez zadiranja u njihovu suštinu i smanjivanja njihovog dostignutog nivoa, dok se zakonom mogu propisati načini njihovog ostvarenja kada je to ustavom izričito predviđeno i neophodno zbog prirode samog prava, prethodne godine života u pandemiji postavile su mnoga pitanja koja se tiču poštovanja ovih opšteprihvaćenih odredaba prava. Da li između eventualnog ograničenja prava i svrhe uvek postoji srazmera, odnosno da li se pribegava manjim ograničenjima ako se svrha može njima postići, ili se dešava da državne vlasti zloupotrebljavaju ovlašćenja koja su im poverena voljom građana u situacijama kada se suočavamo sa nekim izazovnim okolnostima koje se nisu mogle precizno predvideti i regulisati prilikom pravnog normiranja u različitim oblastima, pitanje je koje se danas postavlja, čini se, češće nego ikad pre. Autorka će u radu pokušati da odgovori na prethodno postavljeno pitanje nakon analize presuda koje su ustavni sudovi donosili u pojedinim državama tokom pandemije Kovid-19 (Covid-19), kao rezultat različitih postupaka koji su bili pokretani. U kojoj meri se odluke ovih sudovarazlikuju od države do države, čime su se njihovi donosioci prevashodno rukovodili prilikom odlučivanja i da li je očekivana ustavnosudska zaštita pružena ili je ista izostala?

Sažetak ▼

U radu se razmatra dvostruki pristup konceptu medijacije u austrijskom pravnom sistemu. Tradicionalno, strane u sporu u Austriji navikle su da vide treće strane, kao što su sudije i arbitri, s razumno visokim nivoom zadovoljstva. U principu, strane u sporu imaju slobodu da biraju metode alternativnog rešavanja sporova uključujući i medijaciju. Austrijski pravni koncept medijacije zasniva se na transformativnim modelimamedijacije. Fokusira se na dobrovoljnost strana da same rešavaju svoje sporove, uz pomoć neutralne i nezavisne treće osobe. Da bi osiguralo ovaj elementarni, ali labav princip, austrijsko zakonodavstvo uspostavilo je sistem registracije. Registar sa spiskom medijatora vodi se u Saveznom ministarstvu pravde. Austrijski pravni sistem uveo je centralizovanu administrativnu proceduru koja reguliše preduslove i efekte registracije. Austrijski zakon o građanskom posredovanju propisuje osnovne profesionalne dužnosti koje registrovani medijatori moraju da ispunjavaju. U praksi je, međutim, moguće sprovesti medijaciju i bez ispunjavanja ovih propisanih standarda. Pošto medijaciju mogu obavljati i osobe bez obuke ili iskustva, medijacija predstavlja „slobodnu delatnost” za razliku od sudske institucionalne delatnosti.