Sažetak ▼

Strane direktne investicije predstavljaju jedan od odlučujućih činilaca za ubrzani privredni rast, zapošljavanje i tehnološki razvoj u državama članicama Evropske unije. Njihove prednosti Evropska unija jasno prepoznaje i podstiče kroz preduzimanje mera koje vode zdravom privrednom okruženju otvorenom za strana ulaganjana. S obzirom da spadaju u domen Zajedničke trgovinske politike, Evropska unija stranim direktnim investicijama posvećuje posebnu pažnju. Ovo se naročito očituje u novijem periodu u kojem je ustanovljeno odstupanje od uobičajenih standarda međunarodnog trgovinskog poslovanja, a što je dovelo do ozbiljne zabrinutosti Evropske unije. S tim u vezi, u fokusu njenih nadležnih organa našli su se slučajevi poslovanja sa državnim preduzećima iz trećih zemalja koja su izvršila pripajanja evropskih preduzeća u ključnim industrijskim oblastima. Da bi zaštitila sopstvene strateške interese, Evropska unija je, 19. marta 2019. godine, usvojila Uredbu br. 2019/454 kojom se uspostavlja okvir za proveru stranih direktnih investicija iz trećih zemalja. S pozivom na razloge bezbednosti i javnog poretka, Uredba predviđa mehanizme saradnje između država članica kojima istovremeno ostavlja i izvesnu fleksibilnost neophodnu za proveru stranih direktnih investicija u specifičnom nacionalnim okvirima. Takođe, Uredba propisuje i mehanizme kontrole direktnih stranih investicija koje mogu uticati na projekte ili programe od vitalnog interesa za samu Evropsku uniju.

Sažetak ▼

Cilj rada je analiza instrumenta participativne demokratije - evropske građanske inicijative u Evropskoj uniji i rezultata njenog uvođenja. Autor rada polazi od hipoteze da se uvođenjem evropske građanske inicijative samo djelimično doprinijelo jačanju uloge građanina u Evropskoj uniji i boljem funkcionisanju Evropske unije i da puni potencijal ove inicijative nije ostvaren. Rezultati do kojih je autor došao u ovom radu govore da se radi o veoma kompleksnoj proceduri propisanoj za realizaciju evropske građanske inicijative i da je mali broj inicijativa doživio svoj uspjeh. Upravo zbog toga potrebno je pristupiti izradi nove Uredbe o evropskoj građanskoj inicijativi, koja bi postupak pojednostavila i omogućila da građanske inicijative na nivou Evropske unije dožive svoju punu afirmaciju.

Sažetak ▼

Iako horizontalno dejstvo nije imanentno samo pravu Evropske unije, ono je istraženo do gotovo nezamislivih domašaja upravo kroz praksu Suda pravde EU u postupcima ispitivanja dejstva odredbi Osnivačkih ugovora, opštih pravnih principa, odluka i direktiva. Ovo je razumljivo imajući u vidu da je pravni sistem EU mogao samo da doprinese kompleksnom odnosu međunarodnog i nacionalnog prava. U ovom tekstu ispitujemo tri izvora prava EU podesna za posmatranje kroz prizmu horizontalnog neposrednog dejstva s ciljem da pokažemo da pitanje pravnog dejstva direktiva ostaje suštinski neodgovoreno. Doktrina horizontalnog neposrednog dejstva prevashodno se zasniva na analizi odabranih odluka Suda pravde EU s ciljem da se preispitaju glavni argumenti u prilog negiranju ovog dejstva direktivama, prevashodno argumenti pravne sigurnosti, legitimnih očekivanja i očuvanja distinkcije između uredbi i direktiva. Zaključak je da je jedini neoborivi argument u prilog negiranju horizontalnog neposrednog dejstva direktivama potreba da se očuva razlika između njih i uredbi, kako je to predviđeno članom 288 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije. Ovakav stav može se posmatrati i kao poslednja linija odbrane u naporima da se očuva distinkcija između dva najznačajnija sekundarna izvora prava EU.

Sažetak ▼

U veoma turbulentnom periodu za Evropsku uniju koji je započeo 2009. godine, pojavio se jedan problem koji je u konkurenciji politički važnijih izazova, nepravedno stavljen u drugi plan. Radi se o problemu koji su uočile i predstavile gotovo sve države članice Unije iz tzv. bivšeg istočnog bloka, a to je da se njihovim potrošačima plasiraju isti proizvodi različitog kvaliteta u odnosu na potrošače u zapadnim državama. Cilj ove analize problema jeste da se sistematično prikaže šta je problem, kako je do njega došlo i kakva je reakcija na nivou EU po ovom pitanju. Analizom najrelevantnijih pravnih tekovina EU koje regulišu plasiranje proizvoda na jedinstveno tržište i zaštitu potrošača u tom smislu, jasno će se predstaviti koje zakonodavne izmene je potrebno obaviti kako bi se ovom problemu stalo na put. Imajući u vidu činjenicu da jedinstveno tržište EU na kome vladaju ista pravila predstavlja potencijalno i najvažniji argument zašto je dobro biti članica EU, ovakva pojava jeste ozbiljan alarm da je ovaj argument ugrožen i da se otvara novi uslovno rečeno ekonomski front „istok vs. zapad“. S tim u vezi, od suštinske je važnosti to što je za institucije EU ovaj problem visoko pozicioniran na dnevnom redu aktivnosti koje je potrebno sprovesti da bi u potpunosti iskoristile prednosti jedinstvenog tržišta EU za sve države članice.

Sažetak ▼

U ovom radu autor analizira praksu Evropskog suda za ljudska prava u predmetima koji su se vodili po predstavkama protiv Republike Srbije, a po osnovu člana 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, kojim se garantuje pravo na slobodu izražavanja. Evropski sud za ljudska prava, u predmetima protiv Republike Srbije, doneo je ukupno osam presuda u kojima je konstatovano postojanje povrede prava na slobodu izražavanja podnosilaca predstavki. Autor istražuje na šta su se navedeni predmeti odnosili, klasifikuje ih, te utvrđuje zbog čega je u svakom od ovih predmeta Evropski sud za ljudska prava ustanovio postojanje povrede prava na slobodu izražavanja. Autor se na početku rada u kratkim crtama osvrće na pravno regulisanje slobode izražavanja u Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Predmeti vođeni protiv Republike Srbije po osnovu člana 10. mogu se podeliti na one koji se odnose na povredu prava na saopštavanje informacija i ideja, kao i na predmete koji se odnose na povredu prava na primanje informacija i ideja. Takođe, predmeti koji se odnose na povredu prava na saopštavanje informacija i ideja mogu se podeliti na one u kojima je predstavka podneta od strane politički eksponiranog lica, na one u kojima je predstavka podneta od strane novinara, kao i na predmete u kojima je podnosilac predstavke fizičko lica koje nije javno eksponirano. Na kraju, konstatuju se zajedničke karakteristike ovih predmeta.

Sažetak ▼

U ovom radu autori daju prikaz regulatornog okvira prava energetike u Evropskoj uniji nakon uvođenja tzv. trećeg energetskog paketa, nasuprot regulatornom okviru u Republici Srbiji. Autori dalje pokušavaju da uporednim pristupom ocene do koje mere se u implementaciji trećeg energetskog paketa u Srbiji došlo, i šta su njegove prednosti a šta nedostaci, pre svega iz ugla investicija u srpsko energetsko tržište. Stoga, rad se sastoji iz tri celine od kojih prva daje prikaz evropskih pravnih pravila sadržanih u trećem energetskom paketu, dok druga celina daje opšti pregled važećih zakonskih (i podzakonskih) rešenja u Srbiji. U trećem i završnom delu, autori uporednom metodom procenjuju uspešnost procesa implementacija, ukazujući na određene problematičnosti koje se mogu javiti u primeni određenih instituta.Cilj rada je da skrene pažnju naučne i stručne javnosti na značaj regulisanja i praćenja razvoja regulative u oblasti energetike kao jednog od ključnih polja daljeg privrednog razvoja i zaštite životne sredine.