Javni interes između uzbunjivanja i tajnosti podataka

Jerinić Nebojša (Beogradska akademija poslovnih i umetničkih strukovnih studija, Beograd), nebojsa.jerinic@bpa.edu.rs
Vujičić Vukićević Sofija (Beogradska akademija poslovnih i umetničkih strukovnih studija, Beograd), sofija.vujicic@bpa.edu.rs

Cilj ovog rada je da ispita odnos između javnog interesa, uzbunjivanja i zaštite tajnosti podataka, kroz uporednu analizu prava Evropske unije (EU) i prakse Evropskog suda za ljudska prava (ESLjP). Istraživanje polazi od teze da uzbunjivanje predstavlja jedan od ključnih mehanizama demokratske kontrole, ali da njegova pravna priroda nije potpuno zaokružena u normativnom okviru EU, posebno u pogledu materijalnog pojma javnog interesa. Metodološki, rad kombinuje normativnu analizu Direktive (EU) 2019/1937 i Direktive (EU) 2016/943 sa doktrinarnom analizom značajnih presuda ESLjP. Rezultati pokazuju da se u EU javni interes javlja samo implicitno, kroz povredu prava EU, dok ESLjP razvija supstantivni test koji uključuje procenu javnog interesa, dobru veru uzbunjivača, težinu otkrivene povrede, delotvornost mehanizama unutrašnjeg uzbunjivanja i postojanje uzročno posledične veze između uzbunjivanja i učinjene odmazde. Sudska praksa stoga funkcioniše kao materijalni korektiv Direktiva, posebno u slučajevima otkrivanja poverljivih, poslovnih ili državnih tajni. Zaključak rada ukazuje da je za pravni sistem Republike Srbije, u kojem nedostaju precizni kriterijumi za određivanje javnog interesa, jurisprudencija ESLjP od presudnog značaja za ujednačenu i efektivnu zaštitu uzbunjivača.

Ključne reči: Uzbunjivanje, javni interes, sloboda izražavanja, tajnost podataka, poslovna tajna, državna tajna, Evropski sud za ljudska prava, pravo EU