Јавни интерес између узбуњивања и тајности података

Jerinić Nebojša (Beogradska akademija poslovnih i umetničkih strukovnih studija, Beograd), nebojsa.jerinic@bpa.edu.rs
Vujičić Vukićević Sofija (Beogradska akademija poslovnih i umetničkih strukovnih studija, Beograd), sofija.vujicic@bpa.edu.rs

Циљ овог рада је да испита однос између јавног интереса, узбуњивања и заштите тајности података, кроз упоредну анализу права Европске уније (ЕУ) и праксе Европског суда за људска права (ЕСЉП). Истраживање полази од тезе да узбуњивање представља један од кључних механизама демократске контроле, али да његова правна природа није потпуно заокружена у нормативном оквиру ЕУ, посебно у погледу материјалног појма јавног интереса. Методолошки, рад комбинује нормативну анализу Директиве (ЕУ) 2019/1937 и Директиве (ЕУ) 2016/943 са доктринарном анализом значајних пресуда ЕСЉП. Резултати показују да се у ЕУ јавни интерес јавља само имплицитно, кроз повреду права ЕУ, док ЕСЉП развија супстантивни тест који укључује процену јавног интереса, добру веру узбуњивача, тежину откривене повреде, делотворност механизама унутрашњег узбуњивања и постојање узрочно последичне везе између узбуњивања и учињене одмазде. Судска пракса стога функционише као материјални коректив Директива, посебно у случајевима откривања поверљивих, пословних или државних тајни. Закључак рада указује да је за правни систем Републике Србије, у којем недостају прецизни критеријуми за одређивање јавног интереса, јуриспруденција ЕСЉП од пресудног значаја за уједначену и ефективну заштиту узбуњивача.

Кључне речи: Узбуњивање, јавни интерес, слобода изражавања, тајност података, пословна тајна, државна тајна, Европски суд за људска права, право ЕУ