Odnos između prava na poslovni ugled pravnih lica i slobode izražavanja

Marinac Nina (Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu), marinacsnina@gmail.com

U predmetnom radu analizira se odnos prava na poslovni ugled pravnih lica i slobode izražavanja. Autor polazi od teze da je pravo na poslovni ugled zajemčeno evropskim, kao i pravnim propisima Republike Srbije, ali da su njegovo definisanje, obim i pravna zaštita nedovoljno precizni. U kvalitativnoj analizi korišćen je deskriptivni metod za prikazivanje normativnog okvira kojeg je postavila Evropska konvencija o ljudskim pravima i praksa Evropskog suda za ljudska prava. Isti metod poslužio je i kod iznošenja prikaza zakonodavnih i praktičnih rešenja u Republici Srbiji, s ciljem ukazivanja na pravne nedostatke postojećeg sistema i iznalaženja konkretnih rešenja. U radu se zaključuje da je pravo na poslovni ugled pravnih lica direktno determinisano i definisano slobodom izražavanja i da postojeći evropski sistem i sistem Republike Srbije ne odgovaraju trenutnim prilikama u kojima pravna lica raspolažu sve snažnijim kapacitetom ekonomske moći, oličenom u njihovom poslovnom ugledu. Istovremeno se izvodi i zaključak da se ovim subjektima ne omogućava da poslovni ugled adekvatno zaštite. Zaokret u doskorašnjem pristupu u evropskom sistemu predstavlja posmatranje prava na poslovni ugled kao imovine koju subjekt poseduje, što je inovativno, ali nedovoljno razvijeno rešenje. Autor rada podržava rešenje koje podrazumeva da pravna lica pored naknade materijalne štete, čije dokazivanje u praksi često postaje probatio diabolica, imaju pravo na naknadu i nematerijalne štete, po uzoru na čast i ugled fizičkih lica i njihovu zaštitu od leziono sposobnih informacija, jer smatra da ovakvo rešenje odgovara savremenim izazovima i suprotstavlja se praktičnim problemima postojećeg sistema.

Ključne reči: Poslovni ugled, sloboda izražavanja, Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava, Evropski sud za ljudska prava, SLAPP tužbe, Srbija