Standardi EU u oblasti krivičnopravne zaštite životne sredine

Kostić Jelena (Institut za uporedno pravo, Beograd), j.kostic@iup.rs

Iako se to u međunarodnim dokumentima ne navodi izričito, pravo na zdravu životnu sredinu može se smatrati pravom treće generacije. Njemu se pruža zaštita na nivou Evropske unije (EU)od strane Evropskog suda za ljudska prava putem zaštite prava na život, prava na imovinu, prava na informisanje i sl. Osim toga, na nivou EUprisutan je konsenzus da je pravo na zdravu životnu sredinu neophodno zaštiti i krivičnopravnim odredbama, a koje bi trebalo da predstavljaju ultimaratio. Iako su na nivou zemalja članica prva krivična dela kojima se štiti životna sredina počela da se propisuju u nacionalnom zakonodavstvu već sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka, nije postojao jedinstven pristup u suzbijanju ekološkog kriminaliteta na nivou EU. Definisanje radnje izvršenja krivičnih dela na različit način, te različit pristup u njihovom suzbijanju nije doprineo međunarodnoj saradnji, a što se posebno odrazilo u oblasti suzbijanja ekološkog kriminaliteta koji ima prekogranični karakter. Kako su krivična dela koja se mogu svrstati u ekološki kriminalitet lukrativnog karaktera i često su povezana sa krivičnim delima koja se mogu svrstati u organizovani kriminal, efikasnost u njihovom suzbijanju zahteva posebnu pažnju, kao i multidisciplinaran pristup uz adekvatnu saradnju nadležnih organa i institucija kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou. U ovom radu autorka posvećuje pažnju analizi razvoja krivičnopravne zaštite životne sredine na nivou EU, s obzirom na to da potreba za njenim unapređenjem još uvek postoji, a o čemu svedoči i činjenica da je tokom 2024. godine, usvojena nova Direktiva EU o zaštiti životne sredine putem krivičnog prava.

Ključne reči: Životna sredina, krivičnopravna zaštita, prevencija, EU, međunarodna saradnja