Strateške tehnologije za evropsku platformu

Bjelica Vlajić Iris (Fakultet za poslovne studije i pravo Univerziteta \"Union Nikola Tesla\", Beograd), iris.bjelica.vlajic@fpsp.edu.rs

Promene u međunarodnim odnosima utiču i na bezbednost i odbranu svih zemalja. Evropskaunija(EU)uočila je neophodnostreformiu sektorimakojiomogućavaju njenustrateškusamostalnosti nezavisnost od trećih zemalja. Na konkurentnost industrije EU negativno su uticali visoka inflacija, manjak radne snage, poremećaji u lancima snabdevanja nakon pandemije COVID-19, povećanje kamatnih stopa, te porast troškova energije. Odlukom (EU) 2022/2481 Evropskog parlamenta i Saveta o uspostavljanju programa politike digitalne decenije 2030, dat je podsticaj za rast i modernizaciju privrede EU putem digitalne i zelene transformacije. Digitalna transformacija trebalo bi da bude izvršena usvajanjem digitalnih i inovativnih tehnologija, a čista i resursno efikasna tehnologija i biotehnologija su ključne za harmonizaciju strateških ciljeva EU s ciljem osiguravanja tehnološkog suvereniteta i strateške autonomije i promovisanja konkurentnosti i otpornosti njene industrije. U tom pogledu, očekuje se pozitivan uticaj na funkcionisanje unutrašnjeg tržišta, javnih usluga i razmenu informacija, povećanje obrazovnih projekata, osnaživanja nauke i kvalitetan pristup javnosti. Rezultat prelaska na ove tehnologije je stvaranje novih poslovnih mogućnosti isticanje konkurentske prednosti EU na globalnom tržištu. Rad predstavlja rezultat istraživanja zakonodavstva EU koje je usmereno na postizanje strategijske autonomije EU, te onih aktivnosti i obaveza koje su preuzele države članice. Poseban deo rada bavi se mogućnostima koje proizlaze iz ideja i mera sadržanih u ovom dokumentu za Republiku Srbiju.

Ključne reči: EU strategija, strateške tehnologije, digitalna transformacija.