Pravo na pristup sudu (kratka istorija jednog nepisanog prava)

Novaković Milica (Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu), milica.novakovic@mids.ch

Skoro pedeset godina je prošlo otkako je Evropski sud za ljudska prava (Evropski sud, ESLjP), doneo presudu u predmetu Golder protiv Ujedinjenog Kraljevstva. Presuda u ovom predmetu smatra se jednom od prekretnica u praksi Evropskog suda: predmet spora je bilo pravo koje nije izričito normirano članom 6. stav 1. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i sloboda (Evropska konvencija, EKLjP), pa su metode tumačenja EKLjPbile ekstenzivno angažovane u obrazloženju presude.Međutim, počev od ove presude Evropski sud je proširio spisak procesnih garancija koje nisu izričito obuhvaćene pravom na pravično suđenje podvodeći ih pod pravo na pristup sudu. Ustav Srbije ne normira pravo na pristup sudu, pa i sudska praksa luta u konačnom određenju pojma prava na pristup sudu, mada i pored tog nedostatka u biti pruža odgovarajuću zaštitu licima kojima je povređeno ovo pravo. Razmatrajući razvoj prakse od slučaja Golder, autorka smatra da pravo na pristup sudu valja tumačiti u užem i u širem smislu, uzimajući u obzir da ograničenja i povrede ovog pravamogu poteći iz materijalnog i procesnog prava i da mogu rezultirati u arbitrarnosti rada domaćih sudija, zbog čega bi relevantne zakonodavne odredbe domaćeg prava kojima se garantuje pravo na pristup sudu trebalo da uvaže sve navedene aspekte.

Ključne reči: Pravo na pristup sudu, pravo na pravično suđenje, Evropska konvencija o ljudskim pravima, Evropski sud za ljudska prava, Ustav Republike Srbije, Ustavni sud