Predlog Direktive o odgovornosti za veštačku inteligenciju

Dabić Dragana (Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), ddabic@diplomacy.bg.ac.rs

Iako postoji veliki broj inicijativa, kako na nivou nacionalnih jurisdikcija tako i na globalnom nivou (predlozi o međunarodnim sporazumima ili osnivanju međunarodnog tela za nadzor), do sada je samo Evropska unija (EU) učinila iole ozbiljan pokušaj da građane zaštiti od rizika povezanog sa korišćenjem sistema veštačke inteligencije. Evropski akt o veštačkoj inteligenciji stupio je na snagu 1. avgusta 2024. godine. U diskusijama koje su se vodile o njegovoj sadržini, jedna od glavnih kritika bila je usmerena na nedostatak individualnih pravnih lekova. U međuvremenu, Evropska komisija je sačinila nacrt Direktive o odgovornosti za veštačku inteligenciju, čije su odredbe predmet ovog rada.Predlog Direktive se razmatra u celosti, kako bi se ukazalo na značaj predmetne materije i pružila osnova za dalja istraživanja. Iz analize proizlazi da, ukoliko sadašnji tekst Predloga Direktive ne bude izmenjen, oštećeni bi se mogao suočiti sa preprekama u dokazivanju postojanja uzročno-posledične veze u pričinjenoj šteti, naročito kada su u pitanju sistemi veštačke inteligencije koje Akt o veštačkoj inteligenciji ne klasifkuje kao visokorizične. Pravila o vanugovornoj građanskopravnoj odgovornosti u vezi sa veštačkom inteligencijom ostaju na pozicijama subjektivne odgovornosti (odgovornosti po osnovu krivice) kako bi se olakšala pozicija oštećenih lica. Takav pristup je potvrđen i kroz fazni postupak implementacije Predloga Direktive, jer je tek u drugoj fazi projektovana mogućnost da se pređe sa subjektivne na objektivnu odgovornost za štetu.

Ključne reči: EU, Predlog Direktive o odgovornosti za veštačku inteligenciju, Evropski akt o veštačkoj inteligenciji, vanugovorna građanska odgovornost za štetu, regulatorni okvir