Kriminalističko-operativni rad na suzbijanju imovinskih krivičnih dela - doprinos evropskog zakonodavstva

Bogojević Rade (Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić, Novi Sad), radebogojevic4444@gmail.com

Planiranje i preduzimanje kriminalističko- operativnih mera i radnji na suzbijanju imovinskih krivičnih dela pretpostavlja pravovremeno dolaženje do saznanja o pripremanju ili izvršenju krivičnih dela. Kao jedan od izvora saznanja, operativni radnici u našoj zemlji, kao i u državama članicama Evropske unije (EU), i dalje koriste tradicionalne metode prikupljanja informacija od saradnika i informatora iz kriminogene sredine. Uz savremene sisteme fizičko-tehničkog obezbeđenja i video-nadzora, kao i ubrzani razvoj sektora privatne bezbednosti čije je delovanje normativno regulisano u našoj zemljipo uzoru na EU, operativci koji se bave otkrivanjem imovinskih krivičnih dela u mogućnosti su da brže dođu do saznanja o njihovim učiniocima, što utiče i na njihovo efikasnije procesuiranje. S obzirom na to da otkrivanje učinilaca i dokazivanje imovinskih krivičnih dela zahteva određenu sposobnost i znanje, potrebno je uložiti više napora od strane nadležnih državnih organa, kako bi se stvorili uslovi za specijalizaciju i osposobljavanje operativnih radnika. U tom smislu potrebno je i određeno upoznavanje operativnih radnika sa merama prevencije koje se široko koriste u zemljama EU, poput pojačanog nadzora, provere, osmatranja, pravljenja zaseda, praćenja, blokiranja i dr. Takođe, potrebna je i njihova određena edukacija u pogledu upoznavanja sa domaćim zakonodavnim okvirom, kao i sa pravnim tekovinama EU u ovoj oblasti, a što bi sasvim sigurno dalo pozitivne učinke u pogledu efikasnijeg vođenja krivičnog postupka i bržeg procesuiranja učinilaca krivičnih dela.

Ključne reči: Kriminalističko-operativni rad, suzbijanje imovinskih krivičnih dela, domaća praksa, evropsko zakonodavstvo