Pravo na čistu vodu prema zakonodavstvu Evropske unije

Bjelica Vlajić Iris (Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Beograd), iris_bjelica_vlajic@yahoo.com

Zalihe čiste, slatke vode predstavljaju važan resurs značajan za opstanak svih živih bića. Opstanak zahteva sveobuhvatno i racionalno upravljanje resursima i prepoznavanje međusobne povezanosti elemenata koji se odnose na pitku vodu. Zbog kompleksnosti materije, zajednički stav o pravu na pristup vodi mnogo je teže postići od konsenzusa o političkim pravima. U zakonodavstvu Evropske unije ovaj problem je prepoznat kroz pružanje garancija ostvarivanja prava na vodu, kroz zaštitu svih vodnih resursa kojima bi se zadovoljile sve veće potrebe ljudi za vodom u svim njihovim delatnostima, uz istovremenu zaštitu ekosistema. U tom smislu, nadležni organi Evropske unije doneli su Direktivu (EU) 2020/2184, 16. decembra 2020. godine, o kvalitetu vode namenjene za ljudsku upotrebu. Obaveza transponovanja ove Direktive u nacionalno zakonodavstvo trebalo bi da bude ograničena na odredbe koje predstavljaju suštinske izmene i dopune dosadašnjeg zakonodavstva Unije. U radu se kroz primenu komparativnog i istorijskog metoda, i metoda analize sadržaja, razmatraju usvojeni standardi vezani za čistoću vode namenjene ljudskoj upotrebi. Posebno se apostrofiraju mere koje bi države članice trebalo da preduzmu na planu obezbeđenja čiste i kvalitetne vode. Na kraju rada pružaju se odgovarajući zaključci u vezi sa međunarodnim obavezama Republike Srbije, koja je pozvana da kroz usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije odgovornije upravlja vodnim resursima i unapredi čistoću i zaštitu svojih reka.

Ključne reči: Pravo na čistu vodu, zakonodavstvo Evropske unije, obaveze država članica, Republika Srbija