ULOGA USTAVNOG SUDSTVA TOKOM PANDEMIJE KOVID-19

ČOVIĆ Ana (Institut za uporedno pravo, Beograd), a.covic@iup.rs

Iako znamo da se ustavom zajemčena prava mogu ograničiti samo u slučaju kada je to dopušteno zakonom, u obimu koji to ustav predviđa, bez zadiranja u njihovu suštinu i smanjivanja njihovog dostignutog nivoa, dok se zakonom mogu propisati načini njihovog ostvarenja kada je to ustavom izričito predviđeno i neophodno zbog prirode samog prava, prethodne godine života u pandemiji postavile su mnoga pitanja koja se tiču poštovanja ovih opšteprihvaćenih odredaba prava. Da li između eventualnog ograničenja prava i svrhe uvek postoji srazmera, odnosno da li se pribegava manjim ograničenjima ako se svrha može njima postići, ili se dešava da državne vlasti zloupotrebljavaju ovlašćenja koja su im poverena voljom građana u situacijama kada se suočavamo sa nekim izazovnim okolnostima koje se nisu mogle precizno predvideti i regulisati prilikom pravnog normiranja u različitim oblastima, pitanje je koje se danas postavlja, čini se, češće nego ikad pre. Autorka će u radu pokušati da odgovori na prethodno postavljeno pitanje nakon analize presuda koje su ustavni sudovi donosili u pojedinim državama tokom pandemije Kovid-19 (Covid-19), kao rezultat različitih postupaka koji su bili pokretani. U kojoj meri se odluke ovih sudovarazlikuju od države do države, čime su se njihovi donosioci prevashodno rukovodili prilikom odlučivanja i da li je očekivana ustavnosudska zaštita pružena ili je ista izostala?

Ključne reči: Kovid-19, ustavno sudstvo, ljudska prava, zloupotreba vlasti