UDK 336.22(4-672EU)(497.11)
Biblid: 1451-3188, 21 (2022)
Vol. 21, No 80, str. 137-149
DOI: https://doi.org/10.18485/iipe_ez.2022.21.80.9
Izvorni naučni rad
Primljeno: 07 Nov 2022
Prihvaćeno: 15 Nov 2022
KOMPARATIVNA ANALIZA PORESKIH SISTEMA
MATIĆ Petar (Srednja ekonomska škola, Šabac),
VUKŠA Slavko (Univerzitet za poslovne studije, Banja Luka), slavkovuksa@gmail.com
Poreski sistemi obuhvataju poreze i poreske oblike koji igraju veliku ulogu u poslovanju država. Nijedan poreski sistem na svetu nije isti, zbog čega se ekonomije međusobno razlikuju po svojoj poreskoj politici i strukturi. Poreskom politikom država može uticati na više ekonomskih segmenata, kao što su nezaposlenost, dohodak, dobit preduzeća i priliv investicija. Značaj i svrha kvalitetnog upravljanja poreskim sistemom postaje iz dana u dan sve veća, a države kroz poreze i fiskalnu politiku doprinose sopstvenoj održivosti i stabilnosti. Da bi se postigla održivost i stabilnost, poreska i fiskalna politika moraju počivati na načelima pravednosti, učinkovitosti, jednostavnosti i izdašnosti. Autori u radu posvećuju pažnju komparativnom proučavanju poreskih sistema država članica Evropske unije (EU) i Republike Srbije. Analiza obuhvata kretanje stopa poreza na dohodak, poreza na dobit i poreza na dodatu vrednost. Individualna i sintetička analiza sistema ukazuje na vidljive razlike u bogatstvu i poreskom moralu. Budući da je Republika Srbija zemlja koja je poslednje tri decenije prolazila kroz različite makroekonomske disbalanse, autori smatraju da domaći poreski sistem zahteva ozbiljne fiskalne reforme. Reforme su potrebne prvenstveno u delu direktnog oporezivanja (oporezivanje dohotka i imovine), jer porezi na dohodak i imovinu nemaju preveliku ulogu u celom poreskom sistemu i fiskalnoj politici. Konačno, namera autora bila je da se na osnovu empirijskih iskustava država članica EU izvedu odgovarajuće preporuke nužne za optimalno sprovođenje fiskalne reforme u Republici Srbiji.
Ključne reči: Poreski sistem, porez na dohodak, porez na dobit, porez na imovinu, BDP, EU, Republika Srbija