PROBLEM ODREĐIVANJA NOSIOCA PRAVA NAD KOMUNITARNIM DIZAJNOM STVORENIM U RADNOM ODNOSU

DESPOT Stefan (Stefan Despot, student Master studija evropskih integracija na Pravnom Fakultetu Univerziteta u Beogradu), despotbeogradstefan@gmail.com

Uz pojavu globalizacije, poslovne aktivnosti zasnovane na intelektualnoj svojini postale su veoma profitabilne, što je dovelo do povećanja konkurencije i povećanja standarda kvaliteta intelektualnih tvorevina. U te svrhe, preduzeća su počela da zapošljavaju stvaraoce, što je proizvelo da većina intelektualne svojine nastaje u radnom odnosu. Iako je postalo učestalo, ne može se reći da su rešenja uniformna. Štaviše, ovaj problem je možda i najčešći predmet sudskih sporova danas. Razlog tome može biti što rešenja niti su uniformna za sve intelektualne tvorevine, niti harmonizovana između zemalja na međunarodnom nivou. To je isto i slučaj sa Evropskom unijom. Da bi se u potpunosti shvatio stav Evropske unije po ovom pitanju, autor je prvo analizirao izvore prava koji pokrivaju zaštitu komunitarnog dizajna. Kasnije je autor prešao na pitanja tumačenja postojećeg pravnog okvira koji reguliše određivanje nosioca prava nad komunitarnim dizajnom stvorenim u radnom odnosu. Na kraju je autor predstavio sudsku praksu Evropskog suda pravde relevantnog za ovaj problem.

Ključne reči: intelektualna svojina, radno pravo, komunitarni dizajn, zaposleni, poslodavac, harmonizacija, radni odnos