PRAVO NA SLOBODU IZRAŽAVANJA U REPUBLICI SRBIJI U PRAKSI EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA

KOVAČ Kristian Z. (Doktorand, Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu), kristian.kovac@yahoo.com

U ovom radu autor analizira praksu Evropskog suda za ljudska prava u predmetima koji su se vodili po predstavkama protiv Republike Srbije, a po osnovu člana 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, kojim se garantuje pravo na slobodu izražavanja. Evropski sud za ljudska prava, u predmetima protiv Republike Srbije, doneo je ukupno osam presuda u kojima je konstatovano postojanje povrede prava na slobodu izražavanja podnosilaca predstavki. Autor istražuje na šta su se navedeni predmeti odnosili, klasifikuje ih, te utvrđuje zbog čega je u svakom od ovih predmeta Evropski sud za ljudska prava ustanovio postojanje povrede prava na slobodu izražavanja. Autor se na početku rada u kratkim crtama osvrće na pravno regulisanje slobode izražavanja u Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Predmeti vođeni protiv Republike Srbije po osnovu člana 10. mogu se podeliti na one koji se odnose na povredu prava na saopštavanje informacija i ideja, kao i na predmete koji se odnose na povredu prava na primanje informacija i ideja. Takođe, predmeti koji se odnose na povredu prava na saopštavanje informacija i ideja mogu se podeliti na one u kojima je predstavka podneta od strane politički eksponiranog lica, na one u kojima je predstavka podneta od strane novinara, kao i na predmete u kojima je podnosilac predstavke fizičko lica koje nije javno eksponirano. Na kraju, konstatuju se zajedničke karakteristike ovih predmeta.

Ključne reči: sloboda izražavanja, Evropska konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, sudska praksa, Evropski sud za ljudska prava