UGOVOR O OSNIVANjU TRANSPORTNE ZAJEDNICE I EVROPSKO ZAKONODAVSTVO

TODIĆ prof. dr Dragoljub (Институт за међународну политику и привреду, Београд), dtodic@ymail.com

U radu se daje prikaz najznačajnijih odredbi Ugovora između Evropske unije i strana ugovornica iz Jugoistočne Evrope: Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Kosova,* Crne Gore i Republike Srbije o osnivanju transportne zajednice (potpisan u Trstu i Briselu, 2017. godine) („Ugovor”). Ugovor predstavlja nastavak aktivnosti EU na planu jačanja regionalnog povezivanja država kandidata i potencijalnih kandidata za članstvom u EU. U prvom delu rada ukazuje se na ciljeve Ugovora, kao i sadržaj prava i obaveza koje Ugovor propisuje. Jednom od ključnih opštih obaveza strana ugovornica iz Jugoistočne Evrope („JE”) može se smatrati obaveza da relevantne propise Evropske unije („EU”) (koji se daju u Aneksu I) učine „delom unutrašnjeg pravnog poretka.” Ugovor na opšti način propisuje i kako strane ugovornice iz Jugoistočne Evrope treba da odredbe akata EU (uredbe, direktive, odluke) učine delom unutrašnjeg pravnog poretka. U tom smislu Ugovor direktno upućuje na sedam grupa propisa EU (ukupno 179 propisa), koji se smatraju neposredno relevantnim za ostvarivanje njegovih ciljeva. Drugi deo rada posvećen je propisima EU na koje Ugovor upućuje. To su propisi koji se odnose na sledeća pitanja: saobraćajnu infrastrukturu, železnički saobraćaj, drumski saobraćaj, pomorski saobraćaj, unutrašnji vodni saobraćaj, životnu sredinu, javne nabavke, konkurenciju i državnu pomoć. U poslednjem delu rada naglašava se (potencijalni) značaj Ugovora za Republiku Srbiju („RS”), posebno sa stanovišta jačeg regionalnog povezivanja, sprovođenja procesa EU integracija i usklađivanja unutrašnjih propisa sa propisima EU.

Ključne reči: Transportna zajednica, Jugoistočna Evropa, Evropska unija, saobraćaj, životna sredina, javne nabavke, konkurencija, državna pomoć, usklađivanje propisa