ULOGA INTELEKTUALNE SVOJINE U KREIRANjU STANDARDA SISTEMA KVALITETA

ČOVIĆ Ana (Институт за упоредно право у Београду), tankosicana@yahoo.com
ČOVIĆ Aleksandra Darija (SSL/Dubai International Financial Centre)
ČOVIĆ Dragan (Пословни и правни факултет Универзитата „Унион – Никола Тесла” у Београду)

Nova industrijska revolucija i razvoj informacionih tehnologija, u uslovima procesa globalizacije, dovode do naglog rasta naučnih i tehnoloških inovacija u svim oblastima ljudskog staralaštva. Takođe, pojava sve veće prisutnosti međunarodne konkurencije u prometu roba i usluga stimulisala je i veća ulaganja u nauku, odnosno u tehnološke inovacije, znanje i kreaciju tehničko-tehnoloških novih rešenja, što je intenziviralo ekonomski razvoj i unapređenje međunarodne trgovine. Jedan od značajnih faktora ekonomskog napretka je i intelektualna svojina, a ulaganja u nju su ubrzala ekonomski razvoj onih zemalja koje su uočile značaj intelektualnog stvaralaštva i obezbedila tim zemljama značajnu prednost, pa i monopolski položaj na međunarodnom tržištu. Značajan uticaj na svetsku ekonomiju ima široka primena novih proizvoda intelektualne svojine, i stoga se danas ne mogu odvojeno posmatrati pravni od njenih ekonomskih aspekata. Procesi automatizacije, kontrole i automatske obrade podataka su od sve većeg značaja kako za proizvodnju, tako i za vršenje usluga. Vek trajanja jednog proizvoda na tržištu se skraćuje, bilo izvedbom novih proizvoda ili tehničko-tehnološkim unapređenjima postojećih, pa se samim tim opstanak na tržištu vezuje za sve veći značaj prometa pravima industrijske svojine, koji obezbeđuju i zadovoljavaju potrebu za inovacijom i unapređenje kvaliteta proizvoda i usluga.2 U Srbiji sve više privrednika i preduzetnika preduzima mere za donošenje programa u cilju strateškog povezivanja sa zapadom i osposobljavanja firmi za poslovanje po međunarodnim standardima. Procesi podizanja kvaliteta sve manje su stvar preduzimljivih vlasnika, a sve češće se javljaju kao organizovana potreba zadovoljenja potreba svih učesnika u privrednom životu. Na ovaj način intelektualna svojina prerasta u TQM, kapital znanja, gde je upravo znanje najvažniji faktor uspeha. U ovakvim odnosima dobro osmišljen i postavljen menadzment treba da doprinese ispoljavanju znanja kao poluge razvoja, a ulaganje u njega postaje investicija koja zahteva kontinuitet. Autori će u radu predstaviti glavne razlike u osnovnim pristupima upravljanja kvalitetom, svrhu implementacije ISO 9000 i TQM, kao i međusobni odnos i učešće intelektualne svojine u nadogradnji i unapređenju kvaliteta. Takođe, neophodna je analiza intelektualne svojine i menadzment organizacije sa aspekta učešća zaposlenih u istraživanju, kao i uloga Benchmarkinga u uslovima delovanja TQM, radi što potpunijeg i jasnijeg razumevanja TQM alata i tehnika kvaliteta u funkciji rezultata organizacije.

Ključne reči: intelektualna svojina, standardi sistema kvaliteta, TQM, ISO 9000, Six-sigma, benchmarking, SWOT analiza