POVLAČENjE DRŽAVA IZ ČLANSTVA U EVROPSKOJ UNIJI – SLUČAJ: „UJEDINjENO KRALjEVSTVO VELIKE BRITANIJE“

ZEČEVIĆ dr Slobodan (Институт за европске студије, Београд),

Posle gotovo dve godine od izjave vlade Ujedinjenog Kraljevstva, upućene Evropskom savetu da namerava da izađe iz Evropske unije, situacija se nije mnogo promenila, a britanski plan o istupanju iz ove organizacije ostaje nadalje konfuzan i posledice nepredvidljive i nejasne. Tereza Mej nije imala parlamentarnu većinu da usvoji sporazum o povlačenju, koji je 14. novembra 2018. godine zaključila sa Evropskom unijom. Stoga se obe strane s razlogom pribojavaju posledica tzv. tvrdog Brexit-a, koji bi podrazumevao istupanje iz Evropske unije bez konkretnog sporazuma, čime bi došlo do otežavanja ostvarivanja četiri osnovne slobode kretanja, a što bi za posledicu sasvim izvesno imalo opadanje privrednog rasta, ne samo u Velikoj Britaniji već i u Evropi. Treća opcija koja se pominje u britanskoj javnosti jeste odlaganje odluke o Brexit-u. Kako vreme odmiče čini se da iskorak koji je učinjen u pravcu konfederalnog uređenja Evropske unije, kroz uvođenje prava na povlačenje iz Ugovora o osnivanju, ipak nije bio dobro rešenje. Umesto da se razgovara o suštinskim reformama evropskog institucionalnog sistema, javnost se sve više bavi destruktivnim raspravama o potencijalnim izlascima država članica iz Evropske unije, što u krajnjem slučaju dovodi u pitanje dalji tok evropskih integracija.

Ključne reči: Brexit, sporazum o povlačenju, pregovaračka strategija, pregovarački tim, Komisija, Savet, konfederalizam, federalizam