LISABONSKI UGOVOR I POLITIKA, I PROPISI EU U OBLASTI ŽIVOTNE SREDINE

Todić Dragoljub (Институт за међународну политику и привреду, Београд), d.todic@diplomacy.bg.ac.rs
Grbić Vladimir (Факултет за међународну економију, Београд), vgrbic@megatrend.edu.rs

U radu će biti analizirane odredbe Lisabonskog ugovora koje se neposredno odnose na oblast životne sredine. Posebno se ukazuje na odredbe koje se odnose na ciljeve i nadležnost Evropske unije (EU) u oblasti životne sredine. Naglašava se značaj novih elemenata koje sadrži Lisabonski ugovor a koji su (ili mogu biti) od značaja za sistem zaštite životne sredine (međunarodnopravni subjektivitet EU, jačanje demokratskih kapaciteta EU i učešće javnosti, jačanje uloge nekih institucija EU, itd.). Osim toga, ukazuje se na odredbe Lisabonskog ugovora koje se odnose na druge oblasti od značaja za oblast životne sredine. Daje se opšti presek strukture propisa EU u oblasti životne sredine u okviru propisane nadležnosti ove organizacije. EU je u ovoj oblasti donela preko sedam stotina propisa kojima se na sistemski način uređuju pojedina pitanja u oblasti životne sredine. Osnovna teza koja će u radu biti obrazložena je da značaj Lisabonskog ugovora za Republiku Srbiju (RS) treba posmatrati u kontekstu modernizacije ciljeva nacionalne politike u oblasti životne sredine, nevezano (direktno) za dinamiku odvijanja procesa evropskih integracija RS. Ovakav stav zasnovan je na nekoliko argumenata: na univerzalnom karakteru vrednosti koje promoviše Lisabonski ugovor, potrebi intenzivnijeg uključivanja RS u međunarodnu saradnju, potrebi ostvarivanja funkcionalne saradnje RS sa EU, neophodnosti ostvarivanja ciljeva (savremene) nacionalne politike u oblasti životne sredine, itd.

Ključne reči: Lisabonski ugovor, životna sredina, Evropska unija, ciljevi, nadležnost, propisi EU u oblasti životne sredine, usaglašavanje propisa