ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE U SPOREDNOM KRIVIČNOM PRAVU REPUBLIKE SRBIJE

Jovašević Dragan (Правни факултет Универзитета у Нишу), jovashana@ptt.rs

Delatnosti kojima čovek povređuje, uništava, oštećuje, zagađuje ili ugrožava životnu sredinu rezultat su svesnog propuštanja ili neprimenjivanja pravila, tehničkih uputstava i standarda u rukovanju sa brojnim opasnim izvorima energije i sirovina, odnosno pri rukovanju ili postupanju na drugi način sa opasnim uređajima – čime se stvaraju uslovi za rizik od akcidenata raznih vrsta, obima i dimenzija, zahvatajući određeni prostor i sve što se u njemu nađe, u zoni dejstva ovako prouzrokovane opasnosti. Takve delatnosti pojedinaca i grupa, pa čak i čitavih država predstavljaju nedozvoljena, zabranjena i kažnjiva, odnosno deliktna ponašanja ili delikte. Pošto se radi o nedozvoljenim ponašanjima u oblasti uređenja, čuvanja, unapređenja i zaštite čovekove životne i radne sredine u široj ili užoj okolini, to se sve ove vrste delikata mogu nazvati ekološkim deliktima. Zavisno od obima i intenziteta prouzrokovane posledice na životnu sredinu, preduzete delatnosti, svojstva učinioca delikta i propisanosti određenog ponašanja u zakonima i drugim podzakonskim aktima opšteg karaktera, te vrste propisanih sankcija, razlikuje se više ekoloških krivičnih dela (osnovnih i sporednih), a u radu se govori o teorijskim i praktičnim karakteristikama ekoloških krivičnih dela iz sporednih zakona.

Ključne reči: Životna sredina, zakon, protivpravnost, delikt, krivično delo, sporedno zakonodavstvo, odgovornost, kazna, sud