Arhiva časopisa Evropsko zakonodavstvo


Evropsko zakonodavstvo Vol. 21 No. 79/2022

Opšta pitanja

OBNAVLjANjE EVROPSKE BEZBEDNOSTI I VRAĆANjE DIPLOMATIJE NA SVETSKU SCENU
Слободан ЗЕЧЕВИЋ
Evropsko zakonodavstvo, 2022 21(79):13-21
Sažetak ▼
Evorpa je pogođena ratom u kome učestvuju dve velike evropske zemlje – Rusija sa 144 i Ukrajina sa 45 miliona stanovnika. Reč je o značajnim svetskim proizvođačima energenata i žitarica. Posledice rata osećaju svi stanovnici Evrope, pre svega kroz rast cena, inflaciju i pad stopa privrednog rasta. Dok obe strane ostaju odlučne pri svojim pozicijama, u isto vreme pojedine istaknute diplomate, poput Henrija Kisindzera (Henry Kissinger), zagovaraju povratak diplomatije na međunarodnu scenu. Održavanje svetskog mira i stabilnosti u uslovima proliferacije nuklearnog naoružanja, zahteva suptilnu veštinu pravljenja kompromisa, ali i postojanje svesti o sopstvenim ograničenjima.
PREGLED ISTORIJSKOG RAZVOJA EVROPSKE KODIFIKACIJE GRAĐANSKOG PRAVA
Миона РАЈИЋ
Evropsko zakonodavstvo, 2022 21(79):23-44
Sažetak ▼
Autorka u radu ispituje značaj i istorijsku kreaciju velikih evropskih kodifikacija grđanskog prava, koje su svojim primerima uticale na razvoj građanskopravnih sistema u mnogim država sveta. Koristeći se pravnom metodologijom, posebno istorijskim, dogmatskim, normativnim i komparativnim metodima, autorka je nastojala da pruži adekvatna objašnjenja različitih teorijskih i praktičnih pristupa u razvoju i kodifikaciji evropskog građanskog prava kako bi osvetlila funkcionalne odnose između građanskopravnih sistema evropskih država koji su integralni delovi jedne Evropske građanske kodifikacije „u nastajanju”. Ovakvim pristupom, autorka je uspela da ukaže i na odnose koji postoje između nacionalnih građanskopravnih sistema i prava Evropske unije (EU), za koje važi inherentno načelo primata pravnih tekovina (Acquis Communautaire). Nastojeći da kristalizuje pravne pristupe i koncepte usvojene u različitim državama članicama EU, autorka je pružila smislena objašnjenja o poziciji Srpskog građanskog zakonika (SZG) u odnosu na građanskopravne sisteme nekih evropskih država.

Institucije

INTERESNE GRUPE I LOBIRANjE U INSTITUCIJAMA EVROPSKE UNIJE
Слободан НЕШКОВИЋ
Evropsko zakonodavstvo, 2022 21(79):45-56
Sažetak ▼
U radu se analizira koncept interesnih lobističkih grupa, njihovo pojmovno određenje, načini delovanja i odnosi sa drugim subjektima. Autor ukazuje na veze koje postoje između interesnih grupa unutar institucija Evropske unije (EU) i Republike Srbije, a koje personifikuju odnose moći. Delovanje interesnih grupa uglavnom zavisi od njihove organizovanosti, materijalnih kapaciteta i ciljeva koje te grupe žele da ostvare, odnosno od interesa i moći lica za čije interese lobiraju i čije interese zastupaju. Prednosti delovanja interesnih grupa proizilaze iz činjenice da se određene delatnosti mogu brže i efikasnije realizovati kroz njihovo lobiranje. Lobiranje je organizovana i kompleksna aktivnost koja je koncipirana radi realizacije interesa pojedinaca i država. To je politička i komunikacijska oblast koja po pravilu izaziva brojne rasprave i debate. Lobiranje u mnogim zemljama još uvek ima negativne konotacije, naročito zbog skromnog zakonodavstva. Lobiranje je, pre svega, izuzetna veština, a potom i savremena naučna oblast. Interesne grupe i profesionalne lobističke organizacije deluju u državnim institucijama država članica i država kandidata za pristupanje EU (uključujući i institucije Republike Srbije), u okviru samih institucija EU, kao i u okviru institucija drugih međunarodnih organizacija. U radu se analizira način delovanja interesnih lobističkih grupa u glavnim telima EU – Evropskoj komisiji, Evropskom parlamentu i Savetu.
NOVA METODOLOGIJA PREGOVORA O PRISTUPANjU ZEMALjA ZAPADNOG BALKANA EU – KLASTER 4 I KREDIBILNOST DALjEG USLOVLjAVANjA
Ивана МИЛИЋЕВИЋ
Evropsko zakonodavstvo, 2022 21(79):57-76
Sažetak ▼
Uprkos intenzivnom prisustvu Evropske unije (EU) u regionu Zapadnog Balkana od početka devedesetih godina i primeni politike proširenja, koja važi za najuspešniji mehanizam njene spoljne politike, proces integracije ovih država teče izuzetno sporo. Ne zanemarujući višestruke slabosti zapadnobalkanskih država, koje nesumnjivo ograničavaju njihove kapacitete za sprovođenje reformi, u radu se posebna pažnja posvećuje analizi politike uslovljavanja koju EU primenjuje među državama ovog regiona, kako bi se objasnio neuspeh njene transformativne moći. Oslanjajući se na teorijski model spoljnih podsticaja autora Šimelfeniga i Sedelmajera, rad analizira problem nekredibilnog uslovljavanja od strane EU, prisutnog u uslovima zamora od proširenja i izmenjene uloge EU u regionu, određene postojanjem dileme „stabilnost – demokratija”. U tom kontekstu, usvajanje nove metodologije pregovora o pristupanju imalo je za cilj prevazilaženja postojećih problema kroz revitalizaciju politike proširenja, a otvaranje Klastera 4 u pregovorima sa Republikom Srbijom prvi je slučaj njene primene. Osnovna hipoteza u radu je da u uslovima zamora od proširenja EU i izmenjenih geopolitičkih okolnosti, otvaranje Klastera 4 predstavlja, pre svega, podstrek za Srbiju da ostane na evropskom putu. S druge strane, iz vizure EU, otvaranje ovog Klastera treba da posvedoči o uspehu nove, revidirane metodologije. Na tim osnovama autorka ukazuje na ograničene domete nove metodologije pregovora, i potencijalne implikacije dalje prakse nekredibilnog uslovljavanja država Zapadnog Balkana. U radu je korišćena naučna metoda analiza sadržaja relevantnih pravnih i političkih izvora.
IZVEŠTAJI EVROPSKE KOMISIJE (2020–2021) I EVROPSKA PERSPEKTIVA SRBIJE
Митко АРНАУДОВ
Evropsko zakonodavstvo, 2022 21(79):77-94
Sažetak ▼
Uticaj pandemije Covid-19 predstavlja jedan od najobimnijih izazova za noviju istoriju postojećeg globalnog poretka. Bez obzira na ekonomsku, političku i vojnu moć, države su suočene sa „nevidljivim neprijateljem” koji sistematski utiče na njihovu unutrašnju infrastrukturu, ali i na međunarodni poredak višestruko urušavajući normalno funkcionisanje postojećeg ekonomskog sistema. U radu se analiziraju aktivnosti nadležnih institucija Republike Srbije u borbi protiv Covid-19, kao i perspektive evropskih integracija u izmenjenim okolnostima koje je sa sobom donela ova pandemija. Komparatvinim pristupom autor još analizira i saradnju Srbije sa Evropskom unijom (EU) i drugim akterima međunarodnih odnosa, poput Ruske Federacije i NR Kine. Rad je fokusiran na ispitivanje izveštaja Evropske komisije za 2020. i 2021. godinu, odnosno na analizu sadržaja ovih dokumenata kroz koju bi trebalo odgovoriti i na pitanja – da li je Srbija tokom pandemije napredovala na putu ka EU, na koji način je EU podržala Srbiju u borbi protiv pandemije i kako je EU ocenila saradnju Srbije sa NR Kinom i Ruskom Federacijom u oblasti prevazilaženja pandemijskih izazova, odnosno da li se ova saradnja tretira kao smetnja za evropski put Srbije? Konačno, rad kao studija slučaja u teorijskom smislu treba da pruži realistične poglede o odnosu EU prema zemljama kandidatima za prijem u ovu organizaciju.

Zakonodavstvo

PRAVNI OKVIR ZA ODGOVORNOST PRUŽALACA USLUGA POSREDOVANjA NA INTERNETU U EVROPSKOJ UNIJI
Јелена ЋЕРАНИЋ ПЕРИШИЋ
Evropsko zakonodavstvo, 2022 21(79):95-108
Sažetak ▼
Ubrzni razvoj digitalne tehnologije i početak masovnog korišćenja interneta krajem 20. i početkom 21. veka doprineli su da najrazličitiji sadržaji putem interneta postanu globalno dopstupni. Upravo zahvaljujući internetu, klasičan koncept zaštite intelektualnih dobara zasnovan na sistemu nacionalno teritorijalno ograničenih prava doveden je u pitanje. Budući da svaka radnja koja se preduzima na internetu automatski probija nacionalne granice, tj. ima globalno dejstvo, ostvarivanje i zaštita prava od strane titulara otežana je u pogledu prava intelektualne svojine. S obzirom na dinamiku razvoja digitalne tehnologije i izazove koje ona nosi, Evropska komisija je u novembru 1998. godine predložila donošenje direktive čija bi svrha bila uređenje usluga informacionog društva. Direktiva (EZ) br. 2000/31 o nekim pravnim aspektima usluga informacionog društva, posebno elektronske trgovine u okviru unutrašnjeg tržišta, doneta je 8. juna 2000. godine. Odeljak IV Direktive posvećen je odgovornosti pružalaca usluga posredovanja. Isti predviđa uslove koje mora ispunjavati pružalac usluge, tj. internet posrednik, da bi mogao da uživa imunitet, odnosno isključenje odgovornosti (tzv. režim sigurnih luka). Zakonodavni okvir Republike Srbije u ovoj oblasti u potpunosti je usklađen sa pravom EU.
JAVNE NABAVKE U OBLASTI ODBRANE I PRAVO EU
Ирис БЈЕЛИЦА ВЛАЈИЋ
Evropsko zakonodavstvo, 2022 21(79):109-123
Sažetak ▼
Krajem 20. veka Evropska unija (EU) započela je stvaranje Zajedničke odbrambene i bezbednosne politike (ZOBP), kako bi ojačala svoj položaj na globalnom nivou. Jedan od aspekata ZOBP-a jeste i prevazilaženje prepreka na zajedničkom tržištu vojne ili odbrambene opreme. Ovo tržište je regulisano nizom procedura koje uključuju postupke javnih nabavki iz oblasti odbrane. Javne nabavke u oblasti odbrane po pravilu se sprovode u skladu sa opšte propisanim regulativama o javnim nabavkama koje važe za nabavke usluga, dobara i radova najrazličitijih vrsta. Određena ograničenja i specifičnosti javnih nabavki u oblasti odbrane proizilaze iz samih specifičnosti delatnosti vojne i odbrambene industrije, tako da su za usluge dobra i radove iz ove oblasti moguća i određena odstupanja koja pretpostavljaju stroga pravila i objašnjenja. Ovo se, pre svega, odnosi na uverenja i potvrde kojim se garantuju zaštita poverljivosti podataka, ispunjavanje standarda ili nacionalnih pravila pod kojima je moguć izvoz pojedinih robnih artikala. Cilj rada je da približi predmet i postupak ovih nabavki i rešenja koja su data u evropskom i domaćem zakonodavstvu. Pri tome su korišćeni metod analize sadržaja i uporedni metod kako bi se pojasnili osnovni pojmovi i tok postupka i izvšilo upoređivanje evropskog i domaćeg zakonodavstva. Na osnovu sprovedne analize pokazalo se da je Republika Srbija ispunila obavezu da usaglasi svoje zakonodavstvo u oblasti javnih nabavki sa pravom EU (pregovaračko Poglavlje 5). Na ovaj način, omogućeno je učešće domaćim pravnim licima u postupcima javnih nabavki koji se vode na teritoriji EU, kao i pravnim licima sa sedištem u EU da uzmu učešće u postupcima javnih nabavki u Republici Srbiji.
PREDLOG DIREKTIVE O DUŽNOJ PAŽNjI ZA ODRŽIVO POSLOVANjE
Јелица ГОРДАНИЋ, Милена МИТРОВИЋ
Evropsko zakonodavstvo, 2022 21(79):125-140
Sažetak ▼
Poslednjih nekoliko decenija veza između poštovanja ljudskih prava, zaštite životne sredine i klimatskih promena dovodi se sve više u vezu sa poslovanjem preduzeća. Pojam održivog poslovanja koji je postao prepoznatljiv na globalnom nivou u neprestanom je procesu razvoja. Održivo poslovanje u potpunosti je usklađeno s ciljevima i principima EU (EU). Rad analizira Predlog Direktive Evropskog parlamenta i Saveta o dužnoj pažnji za održivo poslovanje. Kada Direktiva bude usvojena, države članice imaće obavezu da obezbede takve uslove da preduzeća koja posluju na unutrašnjem tržištu redovno doprinose održivom razvoju sprečavanjem i ublažavanjem potencijalnih ili stvarnih negativnih posledica na ljudska prava i životnu sredinu. Direktiva će stvoriti pravnu sigurnost na nivou EU i poboljšati pristup pravnim lekovima za lica koja su pogođena negativnim posledicama delovanja preduzeća na ljudska prava i životnu sredinu. Autorke se osvrću na prethodne mere EU koje su se bavile pitanjem dužne pažnje i održivog poslovanja i ukazuju na njihove nedostatke. One ukazuju na značaj, ciljeve i novine koji Predlog Direktive o dužnoj pažnji za održivo poslovanje donosi. S druge strane, autorke ističu i određene nedostatke u Predlogu Direktive na koje institucije EU nisu obratile dovoljno pažnje, a što može izazvati neželjene efekte u praksi.
KAZNENA POLITIKA DRŽAVA JUGOISTOČNE EVROPE I HARMONIZACIJA SA EVROPSKOM UNIJOM
Ратомир АНТОНОВИЋ, Андрија ПЕТКОВИЋ
Evropsko zakonodavstvo, 2022 21(79):141-155
Sažetak ▼
U radu se daje uporednopravni pregled kaznene politike u zemljama jugoistočne Evrope, u cilju analize krivičnopravne normative, njihove sinhronizovanosti i usklađenosti sa pravnim standardima i penološkom praksom prisutnom u Evropskoj uniji (EU). Svim navedenim pravnim sistemima svojstveno je ukidanje smrtne kazne, što je jedan od standarda kaznenog prava EU. Sledstveno, to znači da su sve ove zemlje usvojile politiku humanizacije kažnjavanja koja za cilj ima resocijalizaciju i prevenciju. Razlike između upoređivanih kaznenih sistema nalaze se u dužini trajanja najteže zatvorske kazne, kao i primene olakšavajućih i otežavajućih mera u slučaju postojanja olakšavajućih ili otežavajućih okolnosti. U radu je ispitano i dejstvo uslovne osude koja predstavlja posebnu privilegiju za one osuđenike koji su prvi put počinili krivično delo. Konačno, analiza ukazuje da svi razmotreni kazneni sistemi počivaju na pravnim osnovama na kojima se temelje i savremeni pravni sistemi u državama članicama EU. U tom smislu, ovi kazneni sistemi prate pravne trendove u oblasti kaznene politike država članica EU, i nastoje da u velikoj meri anticipiraju pravne penološke standarde EU kroz ojačavanje međunarodne pravosudne saradnje i kroz harmonizaciju domaćeg zakonodavstva sa pravom EU.

Ekonomija, Konkurencija, Preduzetništvo

UTICAJ STRANOG KAPITALA NA EKONOMSKI RAZVOJ I PRIBLIŽAVANjE EVROPSKOJ UNIJI
Славко ВУКША, Сергеј ВУКША
Evropsko zakonodavstvo, 2022 21(79):157-172
Sažetak ▼
Različiti instrumenti priliva stranog kapitala imaju različite uticaje na makroekonomsku veličinu zemalja u tranziciji. U predmetnom radu autori su nastojali dokazati ovu hipotezu kroz kvantitativnu i statističku analizu koristeći se odgovarajućim ekonomskim modelima. Postupnost u izlaganju, posvećivanje značajne pažnje razmatranju ekonomske suštine elemenata prezentiranih modela, kao i korišćenje relativno realnih primera kroz studiju slučaja (na primeru Bosne i Hercegovine), poslužilo je autorima za ilustrovanje teorijskih stavova i zaključaka o značaju stranih direktnih investicija (SDI), na ekonomski razvoj i rast zemalja na putu ka Evropskoj uniji (EU). Razmatanje međusobne korelacije različitih ekonomskih faktora i varijabli koje determinišu ovakav uticaj SDI na ekonomski razvoj tzv. zemalja u tranziciji, ukazao je i na neke druge relacije koje postoje između globalnih ekonomskih tokova i priliva stranog kapitala. Priliv stranog kapitala, prema mišljenju autora, morao bi biti kontrolisan instrumentima ekonomske politike, ali i ostalim instrumentima koji su državama na raspolaganju. Pozitivan uticaj koji strani kapital ima na ekonomski razvoj generalno podrazumeva plansko i racionalno korišćenje odobrenih sredstava. To može biti od značaja i prilikom procenjivanja uloge stranih kapitalnih investicija koje dolaze iz zemalja EU, budući da je njihova uloga u većini slučajeva od presudnog značaja za razvoj ekonomija država kandidata za prijem u EU. Ekonomija Srbije u tom smislu nije nikakav izuzetak, a priliv investicija iz EU govori u prilog njenih razvojnih kapaciteta i bržeg napredovanja ka jedinstvenom evropskom tržištu.
EVROPSKA ZELENA AGENDA
Душко ДИМИТРИЈЕВИЋ, Ненад ВАСИЋ
Evropsko zakonodavstvo, 2022 21(79):173-194
Sažetak ▼
Izbijanjem pandemije Covid-19 opasnost od erozije međunarodnog ekonomskog poretka znatno je povećana. Mnogobrojne hibridne pretnje, uz negativne i višedimenzionalne „domino efekte” najnovije upotrebe sile u Ukrajini, prete da ugroze glavne osobenosti postojećeg života na Zemlji, uključujući i celokupan svetski ekonomski poredak. Budući da kriza ne poznaje granice, ova opasnost postaje međunarodna realnost koja se manifestuje u nizu značajnih ekonomskih poremećaja u globalnim lancima snabdevanja, u destabilizaciji zajedničkog tržišta i u ogromnim gubicima u ključnim sektorima industrijske proizvodnje, energetike i uslužnih delatnosti. Snažan recesijski udar indukovan prvo zdravstvenom, a potom i političkom krizom imao je za posledicu pad BDP-a i uvećanje javnog duga u popriličnom broju zemalja. Negativni ekonomski efekti postali su sve vidljiviji i na svetskom tržištu kapitala. Pogoršanje stanja u finansijskoj oblasti odrazilo se i na socijalnu sigurnost u svetu, što je ukazalo na nužnost hitnog i snažnijeg multilateralnog odgovora utemeljenog na jasnim i transparentnim pravilima i principima zasnovanim na solidarnosti, zajedništvu i međunarodnoj saradnji. Evropska unija (EU), kao druga po veličini globalna ekonomija, preuzela je na tom planu vodeću ulogu blisko sarađujući sa ključnim međunarodnim institucijama. S obzirom na dimenzije poremećaja u sistemu međunarodnih ekonomskih odnosa, EU se prilagođava nastaloj situaciji dajući prioritet zajedničkoj saradnji i preduzimanju odlučnih akcija na saniranju negativnih posledica ekonomske krize kroz usvajanje strateških dokumenata i akcionih planova. U tom pogledu, sasvim sigurno najznačajniji dokumenti su: „Evropski zeleni plan” i „Sledeća generacija Evropske unije”, kojima se utvrđuje agenda za transformaciju evropske privrede u „zelenu ekonomiju”.
DELOVANjE EU NAKON PRISTUPANjA ŽENEVSKOM AKTU LISABONSKOG SPORAZUMA O IMENIMA POREKLA I GEOGRAFSKIM OZNAKAMA
Сања ЈЕЛИСАВАЦ ТРОШИЋ
Evropsko zakonodavstvo, 2022 21(79):195-210
Sažetak ▼
Rad analizira najznačajnije izmene i posledice pristupanja Evropske unije (EU) Ženevskom aktu Lisabonskog sporazuma o imenima porekla i geografskim oznakama (Ženevski akt). Usvajanjem Ženevskog akta EU je proširila politiku zaštite imena porekla i geografskih oznaka na globalni nivo. Nakon usvajanja Uredbe (EU) 2019/1753 zemlje članice EU imaju bolju mogućnost zaštite oznaka geografskog porekla, pre svega tradicionalnih prehrambenih proizvoda. U radu se detaljnije ispituju elementi, struktura i način kako je pravno regulisana zaštita oznaka geografskog porekla u EU. Poseban fokus u analizi dat je rešenjima iz Uredbe (EU) 2019/1753 čiji domen primene obuhvata države članice i treće zemlje. Istraživanje ukazuje na prednosti sveobuhvatne zaštite imena porekla i geografskih oznaka na tržištu EU. Međutim, zaštita se odnosi prevashodno na tradicionalne poljoprivredne proizvode (vina, sireve, žestoka pića i dr.), a ne na sveobuhvatnu zaštitu nepoljoprivrednih tradicionalnih proizvoda.

Saobraćaj

DA LI SRBIJA IMA SPORAZUM O OTVORENOM NEBU?
Ирена АРСИЋ БОГДАНОВИЋ
Evropsko zakonodavstvo, 2022 21(79):211-232
Sažetak ▼
U predmetnom radu autorka se bavi analizom tzv. Sporazuma o otvorenom nebu. Iz studije proizilazi da se u svakodnevnoj praksi ovaj Sporazum poistovećuje sa Sporazumom o Zajedničkom evropskom vazduhoplovnom području, što prema shvatanju autorke nije ispravno. Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da se u zvaničnim objavama državnih organa Republike Srbije čini ista greška. U obrazloženju ovog slučaja, autorka posvećuje pažnju istraživanjima aktuelnih promena koje se odvijaju na tržištu civilnog vazduhoplovstva u svetu. Pritom, ona pokušava da osvetli nove izazove i rizike sa kojima se suočavaju nacionalni avio-prevoznici u državama Zapadnog Balkana usled sprovođenja politike pridruživanja Zajedničkom evropskom vazduhoplovnom području. Na metodološki pristupačan način, autorka razmatra mogućnost nacionalnih avio-prevoznika za postizanjem određenih benefita u pomenutim okolnostima, a na evropskom vazduhoplovnom tržištu. U radu se naglašava da nacionalni avio-prevoznici iz zemalja Zapadnog Balkana mogu dobiti pun pristup ovom tržištu tek pošto okončaju tranziciju, tj. usaglašavanje sa propisanim procedurama i standardima Evropske unije (EU). Iako ova faza usaglašavanja može biti uspešno završena, postoji uvek rizik da neka od država članica ne dâ odobrenje nacionalnim avio-prevoznicima da koriste navedena prava. S druge strane, avio-prevoznici iz EU imaju pravo na „otvoreno nebo” nad Zapadnim Balkanom za pozicioniranje svojih kompanija.

Bezbednosna politika

KORPORATIVNI BEZBEDNOSNI MENADžMENT I UPRAVLjANjE KRIZAMA NA ZAPADNOM BALKANU
Бирсена НУМАНОВИЋ ДУЉЕВИЋ, Јанко ТОДОРОВ, Митар ЛУТОВАЦ
Evropsko zakonodavstvo, 2022 21(79):233-253
Sažetak ▼
U Evropskoj uniji (EU) odavno teče rasprava o potrebi uspostavljanja sistema upravljanja krizama. U okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU (Common Foreign and Security Policy – CFSP) predviđeni su mehanizmi za upravljanje krizama, zahvaljujući kojima EU poseduje kapacitete da se suprotstavi bezbednosnim rizicima i pretnjama. To je vidljivo kroz bezbednosni menadzment civilnih i vojnih misija i operacija EU u svetu. S druge strane, postoji i tzv. korporativni aspekti bezbednosti gde se menadzerska funkcija ostvaruje na mikroplanu u evropskim privrednim društvima i drugim korporativnim organizacijama. Predmetni rad upravo je posvećen analizi korporativne bezbednosti i korporativnom bezbednosnom menadzmentu. U postmodernom periodu postoji trend rasta različitih bezbednosnih pretnji i izazova koji poprimaju maligne formate sa nepredvidivim posledicama. U kombinaciji sa tradicionalnim pretnjama novi oblici prete da ozbiljno ugroze interese korporativnih organizacija. Stoga je bilo potrebno ustanoviti sistem korporativne bezbednosti i bezbednosnog menadzmenta kako bi se potencijalne opasnosti sprečile. Korporativni bezbednosni menadzment obuhvata i problematiku upravljanja krizama, čiji su uzročnici pored čoveka često i prirodne pojave. Na području Zapadnog Balkana, koje je inače politički i ekonomski trusno, primena korporativnog bezbednosnog menadzmenta i kriznog upravljanja ima posebnu važnost jer se njima otklanjaju potencijalni bezbednosni rizici za normalno odvijanje poslovnih aktivnosti korporacija.

Regionalna politika

ULOGA PAMETNE SPECIJALIZACIJE U POLITICI REGIONALNOG RAZVOJA SRBIJE
Валентина ИВАНИЋ
Evropsko zakonodavstvo, 2022 21(79):255-274
Sažetak ▼
Kao zemlja koja se nalazi u procesu pridruživanja Evropskoj uniji (EU), Srbija je u pretpristupnim pregovorima, a prema Poglavlju 22 „Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata”, ostvarila je umereni napredak. Kako Poglavlje 22 još uvek nije otvoreno, Srbija može imati na raspolaganju samo ona sredstva koja će joj tek biti data na korišćenje nakon pristupanja EU. Dakle, Srbija tek treba da usvoji pravni okvir za kohezionu politiku dok se zatvaranje pomenutog Poglavlja može očekivati onda kad Evropska komisija oceni da je Srbija dobro pripremljena za transparentno programiranje i upravljanje sredstvima iz evropskih fondova. Što se tiče programiranja, Srbiji se sugeriše da se razvojni plan, koji predstavlja pravnu osnovu za politiku regionalnog razvoja, usvoji u najkraćem mogućem roku. Naime, EU očekuje da Srbija ovim planom valorizuje svoje razvojne potencijale na regionalnom planu. Budući da u međuvremenu nije došlo do usvajanja razvojnog plana, Srbija je usvojila Strategiju pametne specijalizacije za period od 2020. do 2027. godine. Zahvaljujući ovoj Strategiji izršena je valorizacija razvojnih potencijala regiona u Srbiji. Srbiji je ovim povodom sugerisano da pristupi izradi Strategija pametne specijalizacije u fazi kada se približi pristupanju EU. Razlog tome jeste odlaganje donošenja strategija pametne specijalizacije kao jednog od uslova za korišćenje sredstava iz Evropskih strukturalnih i investicionih fondova (ESIF), kao i vreme koje je potrebno za suočavanje sa fenomenom „institucionalnog paradoksa vezanog za pametnu specijalizaciju”.

Socijalna politika

PRIMENA FLEKSIGURNOSTI U EVROPSKOJ UNIJI
Славен САВИЋ
Evropsko zakonodavstvo, 2022 21(79):275-297
Sažetak ▼
Savremene ekonomske tokove karakterišu kontinuirane promene u svim granama globalne ekonomije, a posebno u sferi ekonomskih integracija. Takva situacija ima svoje reperkusije i na funkcionisanje država koje svoju poziciju u globalnoj ekonomiji grade na bazi različitih trgovinskih, ekonomskih i političkih saveza i organizacija. Dobar primer predstavljaju i evropske integracije kroz koje su evropske države postale deo jedne supranacionalne organizacije – Evropske unije (EU). Integrisanje evropskih država u EU potencirano je ne samo političkim već i ekonomskim razlozima, pre svega obezbeđenjem održivog ekonomskog razvoja i fleksibilne socijalne sigurnosti u domenu rada. Uvećanje ekonomske međuzavisnosti u Evropi ukazalo je na činjenicu da klasični koncept države blagostanja više nije prihvatljiv, budući da ne može da pruži racionalne odgovore za rastuće socijalne potrebe zaposlenih izražene tokom ekonomskih kriza i ozbiljnih društvenih poremećaja. Pronalaženje novih idejnih rešenja za regulisanje pomenutih situacija pretpostavlja primenu koncepta „fleksigurnosti”, koja ima za cilj pronalaženje kompromisa između fleksibilnosti tržišta rada i socijalne sigurnosti. U radu se razmatraju različiti aspekti ovog koncepta uz studiju slučaja primera Danske, sve u nameri da se bliže osvetle teorijski i praktični dometi funkcionisanja „fleksigurnosti” u EU.

Ljudska prava

PRIMENA POVELjE EU O OSNOVNIM PRAVIMA U KRIVIČNIM STVARIMA
Филип МИРИЋ
Evropsko zakonodavstvo, 2022 21(79):299-305
Sažetak ▼
Povelja o osnovnim pravima jedan je od osnovnih pravnih akata Evropske unije (EU), kojim se štite osnovna ljudska prava. U radu će biti analiziran pravni domašaj Povelje, odnosno njena primena u krivičnim stvarima, imajući u vidu materijalnopravne i procesnopravne aspekte ovog međunarodnog pravnog instrumenta. Funkcionalni pristup u istraživanju, prema mišljenju autora, doprinosi potpunijem sagledavanju ljudskih prava sadržanim u pravnom sistemu EU, ali i nacionalnom pravu Republike Srbije, što je od posebnog značaja u procesu pridruživanja Srbije ovoj supranacionalnoj međunarodnoj organizaciji.

Prikazi

PRECARIOUS WORK: THE CHALLENGE FOR LABOUR LAW IN EUROPE
Славен САВИЋ
Evropsko zakonodavstvo, 2022 21(79):307-313
USPON I PROPADANjE DRŽAVE
Mиткo AРНAУДOВ, Mилицa ЋУРЧИЋ
Evropsko zakonodavstvo, 2022 21(79):314-319