Položaj i značaj civilnih misija Evropske unije

Bjelica Vlajić Iris (Fakultet za poslovne studije i pravo Univerziteta \\\"Union - Nikola Tesla\\\", Beograd), iris.bjelica.vlajic@fpsp.edu.rs

Od osnivanja do danas Evropska unija (EU) imala je više faza razvoja. Značajno je da je ova međunarodna organizacija prerasla u nadnacionalnu zajednicu država koje dele slične poglede na međunarodnu politiku i bezbednost. Proces stvaranja Zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU (ZSBP), kao i u okviru nje Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike (ZBOP), počinje od Mastrihtskog ugovora, a nastavlja se kroz ugovore o funkcionisanju EU. Konačno, proces je upotpunjen usvajanjem Globalne strategije za spoljnu i bezbednosnu politiku 2016. godine. Zajednička bezbednosna i odbrambena politika EU ima svoju vojnu i civilnu komponentu. Počev od 2003. godine, prve civilne i vojne misije EU poslate su u treće zemlje. Pored toga, saradnja sa trećim zemljama sprovodi se kroz njihovo učešće u civilnim i vojnim misijama. Na osnovu zaključaka Saveta od 19. novembra 2018. godine počinje jačanje civilnog segmenta ZBOP‐a. U radu se analizira pravni položaj i značaj civilnih misija EU. Analiza uključuje proučavanje rešenja prihvaćenih u primarnom i sekundarnom zakonodavstvu, kao i raspravu u vezi postojećih misija EU. Zaključak je da su civilne misije koristan alat koji EU koristi za saradnju sa susednim zemljama, kao i za jačanje svog prisustva u međunarodnom okruženju. Imajući u vidu da se misije uspostavljaju na zahtev države prijema, položaj osoblja reguliše se odgovarajućim sporazumima (SOMA). Uključivanje Republike Srbije u slanje civilnih predstavnika u misije EU doprinelo bi njenom ispunjavanju pretpristupnih obaveza iz Poglavlja 31, ali i profesionalizaciji njenog kadra. U izradi rada korišćeni su istorijski i komparativni metod, te metod analize sadržaja pravnih akata.

Ključne reči: ZSBP, civilne misije, EU, kriza