Delotvornost člana 41(3) Povelje o osnovnim pravima Evropske unije

Vukčević Nenad (Pravni fakultet Univerziteta UNION u Beogradu), nenadvukcevic@yahoo.com

Član 41(3) Povelje o osnovnim pravima EU (EU) garantuje pravo na nadoknadu štete koju prouzrokuju institucije ili službenici EU u vršenju svojih dužnosti, u skladu sa opštim principima koji su zajednički pravima država članica. S druge strane, postavlja se pitanje koliko je ovo garantovano pravo zaista delotvorno u praksi? Od stupanja na snagu Lisabonskog ugovora, koji je Povelju o osnovnim pravima učinio pravno obavezujućom, Opšti sud i Sud pravde EU nastavljaju da primenjuju stroge kriterijume odgovornosti, pa zahtevi za nadoknadu štete ostaju retko uspešni pred sudom. Ovaj rad kritički procenjuje delotvornost člana 41(3) Povelje o osnovnim pravima koji, uprkos tome što je uokviren kao „osnovno pravo“, ima ograničen uticaj zbog ukorenjene doktrine restriktivne odgovornosti, prema kojoj sudovi EU daju prednost institucionalnoj diskreciji u odnosu na individualna prava na nadoknadu štete. Rezultat toga jeste stalni jaz između simboličke vrednosti člana 41(3) Povelje o osnovnim pravima i njegove delotvornosti. Ipak, u nekim od poslednjih slučajeva došlo je do izvesnog napretka pred Opštim sudom, o čemu će biti reči u ovom članku.

Ključne reči: Pravo na dobru upravu, član 41(3) Povelje o osnovnim pravima, vanugovorna odgovornost EU, nadoknada štete