Repozicioniranje Evropske unije u novim geopolitičkim uslovima

Nikolić Goran (Institut za evropske studije, Beograd), goranvnikolic@gmail.com
Zvezdanović Lobanova Jelena (Institut društvenih nauka, Beograd), jzvezdanovic@idn.org.rs
Ćurčić Petar (Institut za evropske studije, Beograd), petar.pero.curcic@gmail.com

Trgovinski konflikti Sjedinjenih Američkih Država (SAD) sa Kinom ubrzali su potrebu u Evropske unije (EU) za većom samodovoljnošću u ključnim sektorima. Novi Zakon o industrijskom ubrzanju, koji je usvojila Evropska komisija u martu 2026. godine, odrediće da li industrijska politika „Proizvedeno u EU“ (Made in EU) može, izbegavajući protekcionističke zamke pre svega prema Kini, olakšati saradnju sa trgovinskim partnerima. Cilj je podrška proizvodnji u EU, ali bi partnerima u okviru sporazuma o slobodnoj trgovini, kao i potpisnicima Opšteg sporazuma o javnim nabavkama STO, bilo omogućeno da učestvuju u javnim nabavkama članica EU. Smanjenje rizičnog oslanjanja na Vašington prati pokušaj otvaranja novih mogućnosti pristupa tržištu za EU. Pored više od 40 trgovinskih sporazuma koje Evropska unija već ima zaključene sa svojim partnerima, u toku su pregovori o zaključivanju novih. Među najznačajnijima su sporazumi sa Južnim zajedničkim tržištem (MERCOSUR) i Indijom, koji su potpisani u januaru ove godine. Ovi sporazumi šalju snažan geopolitički signal da zemlje učesnice žele da trguju i sarađuju pod predvidljivim i na pravilima zasnovanim uslovima. EU i njeni ekonomski partneri imaju priliku da vode svet putemnovogmultilateralizma. Idealno bi bilo da zemlje osmisle nova pravila o subvencijama i ekonomskoj bezbednosti, dok bi istovremeno produbile saradnju u oblasti retkih zemnih elemenata i kritičnih materijala u okviru Svetske trgovinske organizacije (STO), ili na osnovu plurilateralnih aranžmana, čime bi se povećala otpornost u globalnim lancima snadbevanja. Da bi ostala pouzdan partner, EU mora ostati otvorena. Stoga bi nova industrijska politika koja teži jačanju konkurentnosti evropske industrije, ubrzavanju zelene tranzicije i podsticanju stranih investicija, trebalo da budefleksibilnija kada su u pitanju brojni administrativni zahtevi ili pak želja za punim reciprocitetom u javnim nabavkama.

Ključne reči: Trgovinska politika, EU, sporazumi o slobodnoj trgovini, SAD, Kina