Političke posledice prepoznavanja perpsketive članstva u Evropskoj uniji za tri istočna partnera

Petrović Miloš (Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), milos.petrovic@diplomacy.bg.ac.rs

Kao posledica invazije na Ukrajinu Evropska unija načinila je niz koraka u nastojanju da se prikaže kao regionalni geopolitički lider. Sveobuhvatna podrška Kijevu usledila je u segmentu vojno-bezbednosne, političke, humanitarne i druge saradnje; potom, u opsežnom distanciranju od Rusije (kroz veliki broj restriktivnih mera), kao i u vidu priznavanja perspektive članstva, kako Ukrajini tako i Moldaviji i Gruziji. Ovaj rad usmeren je na istraživanje ambivalentnosti i posledica povezanih s priznavanjem pristupne perspektive istočnoevropskim partnerima. S jedne strane, autor taj čin tumači kao deo kriznog odgovora Evropske unije u nastojanju da se održi normativna i druga moć u geografskom susedstvu. S druge strane, faktičkim pripajanjem tih zemalja politici proširenja sudbina Istočnog partnerstva, kao susedske političke inicijative, dovedena je u pitanje, budući da njegov fokus sada ostaje samo na Jermeniji i Azerbejdzanu, što dovodi u pitanje njegovu opravdanost. Hipoteza je da promene u evropskim politikama, koliko god opravdane ili iznuđene, predstavljaju izazov za oba domena, s obzirom na to da je proširenje godinama u krizi, a da je svrha i identitet Istočnog partnerstva pod znakom pitanja. Autor dodatno prikazuje i kako se istočni susedi porede sa Srbijom u pripremljenosti za članstvo. Autor zaključuje da geopolitički trendovi, ma koliko bili važni, ne mogu da zamene ni domaće reforme kod kandidata za članstvo, niti institucionalne izmene koje su neophodne unutar Unije za planiranje i realizaciju pristupanja novih zemalja.

Ključne reči: Istočno susedstvo, rat, politika proširenja, politika susedstva, geopolitika