DIREKTIVE U PRAVNOM SISTEMU EVROPSKE UNIJE I NJIHOV PRENOS (TRANSPOZICIJA) U UNUTRAŠNJE PRAVNE SISTEME DRŽAVA ČLANICA

TODIĆ Dragoljub (Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), dtodic@ymail.com
TINTOR Ljubomir (Student doktorskih studija na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, stipendista Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja RS), ljubomir.tintor@yahoo.com

Osnovni cilj rada je ispitivanje mesta i uloge direktiva Evropske unije (EU) u pravnom sistemu ove organizacije u kontekstu obaveze njihovog prenošenja u unutrašnje pravne sisteme država članica. U radu se razmatra hipoteza da prenos direktiva nije jasno regulisan, što u nekim elementima ostavlja prostor za različita tumačenja i primenu, uključujući i pojavu neusaglašenosti unutrašnjeg prava sa normama iz direktive. Za polaznu osnovu analize se uzima sadržaj člana 288 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije (UFEU), kao i druge relevantne odredbe ovog ugovora i Ugovora o Evropskoj uniji (UEU). Polazeći od specifičnosti koje direktive imaju kao izvori prava, raspravlja se o ključnim elementima od značaja za razumevanje obaveze prenosa direktiva u unutrašnje pravne sisteme (pojam i značaj „prenosa”, svrha, nadležnost organa EU, „rezultati koji treba da se postignu”, oblik i način prenosa, rokovi za prenos, obaveza izveštavanja Komisije itd.). Ukazuje se na praksu nekih država članica, kao i na neke teorijske pristupe i teškoće u procesu prenosa direktiva. U zaključku se konstatuje da prenos direktiva u unutrašnje pravne sisteme predstavlja sistemsko pitanje koje bi trebalo preciznije regulisati imajući u vidu više činilaca (nadležnost ove organizacije, način donošenja direktiva, njihova primena i kontrola nad primenom, specifičnosti pravnih sistema država članica u koje se direktive prenose, specifičnosti materije koja je predmet uređivanja itd.).

Ključne reči: Evropska unija, direktive EU, prenos direktiva, transpozicija, usklađivanje unutrašnjih propisa, primena propisa EU, Sud pravde EU, države kandidati za članstvo