Европско законодавство

Европско законодавство је специјализовани научни часопис који се бави проучавањем права и правне праксе Европске уније. С обзиром на значај часописа за хармонизацију домаћег права са правом Европске уније, односно за усаглашавање правног система Републике Србије са европским правним тековинама (acquis communautaire), часопис има посебан значај за остваривање стратешких државних циљева. У часопису се објављују необјављени оригинални и прегледни научни радови, као и стручне анализе у којима се нуде нова искуства из емпиријског проучавања појединих правних и политиколошких области европских интеграција. Часопис излази у континуитету преко две деценије, четири пута годишње у четири одвојен свеске или у форми двоброја.

  

Последњи број: Европско законодавство Vol. 23 No. 85/2024

Општа питања

Политичке последице препознавања перпскетиве чланства у Европској унији за три источна партнера
Miloš Petrović
Европско законодавство, 2024 23(85):13-33
Сажетак ▼
Као последица инвазије на Украјину Европска унија начинила je низ корака у настојању да се прикаже као регионални геополитички лидер. Свеобухватна подршка Кијеву уследила је у сегменту војно-безбедносне, политичке, хуманитарне и друге сарадње; потом, у опсежном дистанцирању од Русије (кроз велики број рестриктивних мера), као и у виду признавања перспективе чланства, како Украјини тако и Молдавији и Грузији. Овај рад усмерен је на истраживање амбивалентности и последица повезаних с признавањем приступне перспективе источноевропским партнерима. С једне стране, аутор тај чин тумачи као део кризног одговора Европске уније у настојању да се одржи нормативна и друга моћ у географском суседству. С друге стране, фактичким припајањем тих земаља политици проширења судбина Источног партнерства, као суседске политичке иницијативе, доведена је у питање, будући да његов фокус сада остаје само на Јерменији и Азербејџану, што доводи у питање његову оправданост. Хипотеза је да промене у европским политикама, колико год оправдане или изнуђене, представљају изазов за оба домена, с обзиром на то да је проширење годинама у кризи, а да је сврха и идентитет Источног партнерства под знаком питања. Аутор додатно приказује и како се источни суседи пореде са Србијом у припремљености за чланство. Аутор закључује да геополитички трендови, ма колико били важни, не могу да замене ни домаће реформе код кандидата за чланство, нити институционалне измене које су неопходне унутар Уније за планирање и реализацију приступања нових земаља.
Крећу ли се Запад и Кина ка економски узајамно осигураном уништењу?
Goran Nikolić, Jelena Zvezdanović Lobanova, Petar Ćurčić
Европско законодавство, 2024 23(85):34-51
Сажетак ▼
Од почетка рата у Украјини САД и њени савезници (најпре Европска унија), интензивно разрађују сценарији о могућим одговорима на евентуалнo продубљивање кризе у Tајванском мореузу. Једно од кључних питања је да ли би свеобухватне санкције Кини, у случају ескалације око Тајвана, имале ефекта, имајући у виду релативну неефикасност економског ембарга према Русији? Будући да је кинеска привреда десетоструко већа од руске, да се у регион Пацифика преселио центар глобалне трговине и финансија, те да је Кина убедљиво најважнија глобална индустријска сила (чија је индустријска производња три пута већа од америчке), западно обуздавање Пекинга путем санкција извесно би имало снажне ефекте и по саме спроводиоце. Аналитичари све чешће користе хладноратовску терминологију, између осталог и концепт „узајамно осигураног уништења“, којем су поједини аутори додали и економску одредницу. Оно што се већ назире као реалан сценарио у случају избијања Тајванске кризе јесте спровођење санкција Г7 на три нивоа: према кинеском финансијском сектору, појединцима, предузећима и другим субјектима који су повезани са кинеским властима. Отуд, реална могућност да дође до драматичног нарушавања глобалне економске безбедности за сада се у потпуности не искључује.

Институције

Француско-немачки експертски предлог о проширењу и институционалној реформи Европске уније
Slobodan Zečević
Европско законодавство, 2024 23(85):53-62
Сажетак ▼
У јануару 2023. године француска државна секретарка за Европу Лоранс Бон (Laurence Boone) и немачка министарка за европске интеграције Ана Лурман (Anna Luhrmann) наручиле су од групе, која је састављена од дванаест националних експерата, предлог за институционалну реформу која би одговорила потребама проширења Европске уније. Из предлога француско-немачких експерата произилази да су помаци у проширењу Европске уније до 2030. године неопходни, као и да је пријем великог броја држава готово искључен. Предлог је важан за Србију с обзиром на то да је уз Црну Гору највише одмакла у претприступном преговарачком процесу. Истовремено, предлог је важан и због тога што би се њиме вршила институционална адаптација у раду Европског парламента, Комисије и Савета, а која би омогућила да се укључе нове чланице у Европску унију.

Законодавство

Третман кривичних дела против здравља људи у европском законодавству
Ratomir Antonović
Европско законодавство, 2024 23(85):63-76
Сажетак ▼
Kривична дела против здравља људи у значајном су порасту у европском законодавству. Број ових кривичних дела у Европској унији је на врло високом нивоу, што указује на чињеницу да постоји велики број извршилаца ових дела, као што постоји и велики број лица уживаоца опојних дрога. У кривична дела против здравља људи убрајају се кривична дела производње и стављања у промет опојних дрога, неовлашћено држање опојних дрога, омогућавање уживања у опојним дрогама, непоступање по здравственим упутствима за време трајања пандемије, преношење заразних болести, преношење инфекције ХИВ вирусом, несавесно пружање лекарске помоћи, противправно вршење медицинских експеримената и испитивања лекова, неуказивање лекарске помоћи, надрилекарство и надриапотекарство, непрописно поступање при справљању и издавању лекова, производња и стављање у промет шкодљивих производа, несавестан преглед животних намирница и загађење пијаће воде и животних намирница.

Економија, конкуренција, предузетништво

Унапређење европске економске безбедности: увод у пет нових иницијатива
Duško Dimitrijević
Европско законодавство, 2024 23(85):77-92
Сажетак ▼
Усвajaњe Eврoпскe стрaтeгиje o eкoнoмскoj бeзбeднoсти пoтeклo je из спoзнaje Европске уније дa сe oдрeђeнe eкoнoмскe вeзe у трeнутнoм гeoпoлитичкoм oкружeњу вeoмa брзo рaзвиjajу, тe дa сe свe вишe стaпajу сa бeзбeднoсним ризицима. Кроз формулисање новог концепта европске економске безбедности, Европска унија је сматрала да може очувати већину својих економских веза са иностранством, али и да предузме ефикасније мере на отклањању постојећих безбедносних претњи. Имплементација Европске стратегије економске безбедности претпоставља усвајање низа инструмената којима би било могуће извршити процену безбедносних ризика. Тако је, почетком 2024. године, Комисија Европске уније донела Саопштење којим је представила пет нових иницијатива за унапређење Европске стратегије економске безбедности. Овим свеобухватним пакетом Европска унија предвидела је мере за ублажавање ризика повезаних са ланцима снабдевања, технологијама, инфраструктуром и економском принудом трећих земаља. Њихово спровођење требало би да доведе до оптималније заштите Европске уније од економских претњи и ризика, као и до солиднијег позиционирања у савременим међународним економским односима.

Пољопривреда

Уредба о стратешким плановима државa чланицa у оквиру заједничке пољопривредне политике Европске уније
Dušan Dabović
Европско законодавство, 2024 23(85):93-110
Сажетак ▼
У раду се анализира садржај Уредбе 2021/2115 која се односи на стратешке планове држава чланица у оквиру заједничке пољопривредне политике Европске уније. Истовремено се даје и преглед аграрне политике Републике Србије као предикција утицаја ове Уредбе на наше законодавство. Кроз анализу текста Уредбе аутор пружа ближа објашњења везана за предмет и област њене примене, као и њене циљеве. Аутор посебно анализира подстицаје садржане у Уредби који се односе на различите пољопривредне секторе и рурални развој. У делу који се односи на садржај и поступак доношења стратешког плана, аутор анализира одредбе Уредбе које уређују координацију и управљање, праћење, извештавање и евалуацију стратешких планова држава чланица Европске уније, као и интерну евалуацију стратешког плана и оцену успешности Комисије. Осврћући се на опште и завршне одредбе ове Уредбе аутор закључује да је предметна Уредба донета заједно са Уредбама 2021/2116 и 2021/2117 у децембру 2021. године, и да је ступила на снагу 1. јануара 2023. године, те да се њоме успоставља нови правни основ Заједничке пољопривредне политике Европске уније. Уредбом се утврђују општи и посебни циљеви које треба постићи уз помоћ финансијских подстицаја који потичу из фондова Европске уније, што може имати посебан значај и за Републику Србију која се налази у фази приступних преговора око чланства у овој организацији.

Безбедносна политика

Питање председавања Организацијом за европску безбедност и сарадњу — изазови и перспективе
Jovana Tijanić
Европско законодавство, 2024 23(85):111-124
Сажетак ▼
Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), као паневропска међународна организацију, има разгранату организациону структуру. На њеном челу налази се министар спољних послова државе која председава ОЕБС-ом на годишњем нивоу. Он представља ОЕБС у сарадњи са генералним секретаром организације. Такође, он председава Самитима, Министарским саветом, Сталним саветом и другим подређеним телима ОЕБС-а и врши координацију и консултације ради реализације активности организације. Другим речима, председавајући управља доношењем одлука ОЕБС-а. У 2023. години дошло је до преседана будући да није изабран председавајући за 2024. годину. То је, заједно са другим факторима попут рата у Украјини и на Блиском истоку, утицало на поједине ауторе да предвиде крај овој организацији. У раду се ближе разматра овај проблем са којим се ОЕБС тренутно суочава. Истовремено се дају и предикције о могућим изазовима и перспективама са којима ће се ова организација суочити у будућности. Такође се износи и осврт о њеној историјској трансформацији од КЕБС-а до ОЕБС-а. На крају се закључује да тренутна политичка криза ОЕБС-а не утиче на његов опстанак као регионалне међународне организације, чије се деловање извесно наставља кроз реафирмацију његове првобитне улоге – својеврсног форума за дијалог и консултације.
Европска мрежа за превенцију криминала — улога и перспективе
Filip Mirić
Европско законодавство, 2024 23(85):125-134
Сажетак ▼
Превенција криминалитета сложена је друштвена активност која захтева међусобну сарадњу држава на плану очувања узајамне безбедности. Потреба за чвршћом међудржавном сарадњом препозната је и у Европској унији, а то је резултирало оснивањем Европске мреже за превенцију криминала (European Crime Prevention Network – ECPN). Иако је од оснивања Мреже за превенцију криминала прошло скоро петнаест година, њено функционисање, циљеви и задаци представљају валидан доказ о важности међудржавне сарадње у сузбијању свих облика криминалитета. У раду који следи даје се приказ Одлуке Савета Европске уније из 2009. године. Упоредо се анализирају њени циљеви и садржај кроз примену одговарајућих научних метода. На крају се даје и осврт на историјски развој политике сузбијања криминалитета, те се у оцени значаја предметне Одлуке Савета за Републику Србију закључује да би стварање мреже, чији би чланице биле државе кандидати за чланство ЕУ, имало вишеструки криминалнополитички значај и допринело би бржој и ефикаснијој хармонизацији права ових држава с правним тековинама Европске уније.

Регионална политика

Улога Радне заједнице/Савеза Алпе-Јадран на постјугословенском простору
Mitko Arnaudov, Nikola Hadžić
Европско законодавство, 2024 23(85):135-150
Сажетак ▼
Кроз студију случаја Савеза Алпе-Јадран аутори су у предметном раду настојали да представе један од модела регионализације који утиче на просперитет и благостање становништва које живи у регионима-чланицама регионалних оквира сарадње. У конкретном случају, реч је о моделу регионалне сарадње који је покренут са нивоа локалних власти, а који је допринео социјалном бољитку, као и променама регионалних економских, али и политичких околности у ширем европском окружењу. У том смислу, у раду се апострофира развој односа између бивше Југославије, Аустрије и Италије који је био учвршћен чином приступања тадашњих југословенских република у радну заједницу Алпе-Јадран. Полазећи од претпоставке да је у савременим околностима ова иницијатива у великој мери маргинализована, аутори су настојали да разоткрију могућности њене поновне афирмације у контексту пружања доприноса интензивирању европских интеграција и „релаксирању” политичких односа и између држава насталих на постјугословенском простору.

Energetika

Енергетски ресурси и управљање економским развојем држава Балкана
Azra Ćatović, Janko Todorov
Европско законодавство, 2024 23(85):151-164
Сажетак ▼
Балканске државе у целини егзистирају са бројним енергетским ресурсима који представљају значајан сегмент њиховог друштвеног амбијента. Енергенти сваке државе у актуелном глобалном контексту представљају прворазредну основу њиховог међународног положаја. Простор тзв. Западног Балкана, у којем је перманентно присуство и надметање великих сила, објективно располаже малим капацитетима нафте и гаса као есенцијалним покретачима економског развоја. Будући да у условима светске кризе (економске и политичке) земље региона улажу респектабилна финансијска средства у сврху побољшања своје енергетске инфраструктуре, за њих је важно и да учествују у актуелним пројектима Европске уније, како би поспешиле свој привредни раст. Такође, за њих је од значаја и да проактивним мерама своје економске политике привлаче директне стране инвестиције којима могу постићи виши степен економског развоја и социјалног просперитета.

Екологија

Право на чисту воду према законодавству Европске уније
Iris Bjelica Vlajić
Европско законодавство, 2024 23(85):165-187
Сажетак ▼
Залихе чисте, слатке воде представљају важан ресурс значајан за опстанак свих живих бића. Опстанак захтева свеобухватно и рационално управљање ресурсима и препознавање међусобне повезаности елемената који се односе на питку воду. Због комплексности материје, заједнички став о праву на приступ води много је теже постићи од консензуса о политичким правима. У законодавству Европске уније овај проблем је препознат кроз пружање гаранција остваривања права на воду, кроз заштиту свих водних ресурса којима би се задовољиле све веће потребе људи за водом у свим њиховим делатностима, уз истовремену заштиту екосистема. У том смислу, надлежни органи Европске уније донели су Директиву (ЕУ) 2020/2184, 16. децембра 2020. године, о квалитету воде намењене за људску употребу. Обавеза транспоновања ове Директиве у национално законодавство требало би да буде ограничена на одредбе које представљају суштинске измене и допуне досадашњег законодавства Уније. У раду се кроз примену компаративног и историјског метода, и метода анализе садржаја, разматрају усвојени стандарди везани за чистоћу воде намењене људској употреби. Посебно се апострофирају мере које би државе чланице требало да предузму на плану обезбеђења чисте и квалитетне воде. На крају рада пружају се одговарајући закључци у вези са међународним обавезама Републике Србије, која је позвана да кроз усклађивање домаћег законодавства са законодавством Европске уније одговорније управља водним ресурсима и унапреди чистоћу и заштиту својих река.
Развој права климатских промена
Dragana Barjaktarević
Европско законодавство, 2024 23(85):188-207
Сажетак ▼
Полазећи од бројних конференција које су одржане под окриљем Уједињених нација и конвенција које се баве променом климе, несумњиво је да свет иде у правцу развоја права климатских промена. Уређење ове правне области захтева дефинисање појма, предмета, начела, као и места права климатских промена у правним системима држава. Да би се наведени појмови што потпуније дефинисали потребна је подробнија анализа смисла скупа правних правила која би могла потпасти под ову грану права. У ту сврху, у раду се најпре анализира појам права климатских промена, а потом се даје осврт на развој права климатских промена сагледавањем и анализом међународних уговора којима се настоји да се, на глобалном нивоу, иде у правцу смањења концентрације гасова који изазивају ефекат стаклене баште. Потом се, кроз анализу развоја права климатских промена у Европској унији, као и на националном нивоу, сагледава право климатских промена као међународно, али и као унутрашње право. У вези са правом климатских промена од велике важности јесте питање еколошке одговорности, односно одговорности за заштиту од последица климатских промена у вези које је ауторка дала приказ актуелне судске праксе. На крају анализе износи се преглед активности и нивоа припремљености и усклађености наше земље у области климатских промена, са правним тековинама Европске уније. Ауторка закључује да без обзира на постојеће недостатке у државној пракси, државе остају одговорне да се придржавају преузетих међународних обавеза и да непрекидно подижу свести о неопходности очувања здраве животне средине.

Образовна политика

Реорганизација високог образовања на Западном Балкану у функцији унапређења саобраћаја, екологије и одрживог развоја
Slobodan Nešković
Европско законодавство, 2024 23(85):209-224
Сажетак ▼
Државе субрегиона Западног Балкана налазе се у процесима транзиције, при чему спровођење пројекта везаних за процес приступања Европској унији (ЕУ) представља њихову приоритетну оријентацију. Концепт европских интеграција подразумева корениту трансформацију у свим сферама друштвеног живота, где врхунски оспособљени људски ресурси представљају основну покретачку снагу позитивних промена. Притом, хумани капитал и знање одлучујуће доприноси и револуционарним иновацијама. Високо образовање усклађено са постмодерним тенденцијама представља есенцијални темељ државног развоја са релевантним импликацијама за будућност народа. Саобраћај и животна средина означавају подручја са драстично нарушеним параметрима у свим компетентним димензијама одрживог развоја. Следствено, реформа високог образовања мора бити у функцији унапређења саобраћаја, екологије и имплементације стратегије одрживог развоја.
Примена европског модела отвореног учења у пројекту трансформације система образовања
Enisa Alivodić, Aleksandar Gajić
Европско законодавство, 2024 23(85):225-237
Сажетак ▼
Рад има за циљ да укаже на неопходност имплементације концепта европског модела отвореног учења, који може допринети важним променама не само у образовању већ и у привредном и културном животу уопште. Учење на даљину даје шансу студентима да стекну нове вештине и квалификације и да се развијају у новим правцима. Данашње време иницира примену модерних информационо-комуникационих технологија у свим сферама друштвеног живота, а што је потврђено и у стратешким политикама и програмима Европске уније (ЕУ) попут Европског модела учења (European Learning Model – ЕLM). Вођени идејом о предностима увођења отвореног учења и учења на даљину, аутори предметног рада полазе од претпоставке да исти могу постати део пројекта реорганизације система образовања у Републици Србији. Резултати увођења наведеног модела огледају се у рационализацији наставног процеса, квалитетнијим садржајима и значају улоге нових знања у унапређењу људских делатности.