Сажетак ▼

Водеће економске силе све више користе економску међузависност као стратешко оруђе у политици моћи. Главне економске полуге моћи, као инструмента за остварење геополитичких циљева у савременим условима, су економске санкције и трговинска и технолошка ограничења наметнута конкурентским земљама. САД, Кина и Европска унија практикују „мање-више” ове економске полуге како би се оптималније позиционирале у глобалним геоекономским односима. Њихове геоекономске тактике подржане су опсежним истраживањима помоћу којих ове силе врше предикције и усклађивања сопствених економских интереса са економским интересима других земаља. Најновије процене, у том смислу, говоре да ће раст економске моћи глобалних економских сила у перспективи највероватније довести до убрзаног раздвајања глобалне економије на два главна блока – амерички и кинески. Тиме би уследила одређена криза која би се одразила на економско благостање, не само ових држава већ и претежног дела света. Да би се овај тренд зауставио, односно да би се избегли могући негативни ефекти, неопходни су координисани напори три највеће светске економије: САД, Европске уније и Кине. То би конкретно значило и конвенционално регулисање светске економије, попут конвенционалног регулисања других значајних друштвених питања као што су међународни оружани сукоби. Поред тога, то би значило даљу промоцију процеса глобализације, уз либерализацију међународне трговине и страних инвестиција. Тиме би се донекле обуздао и растући тренд геоекономске принуде, а економска конкуренција би остала пожељан метод за управљање дивергентним интересима водећих економских сила.

Сажетак ▼

На националним парламентарним изборима у Француској, одржаним по двокружном већинском изборном систему, председничка коалиција Заједно изгубила је релативну већину. Било је јасно да у Скупштини постоје три супротстављена блока, да нико нема апсолутну већину да би могао самосталнодаформира владу, да су непринципијелне коалиције карактеристичне за парламентарне режиме, иначе супротне духу деголистичке Пете Републике, потребне да би се изашло из политичке кризе. У Француској је присутна расправа о превазиђености Уставног концепта деголистичке Пете Републике. Од њеног оснивања 1958. године произилази да је Пета Република заправо била хуманистички експеримент. Њен оснивач генерал Шарл Де Гол полазио је од претпоставке да су само нације вечне и да стога треба створити јаку и независну државу француског народа,која би имала изузетне амбиције у погледу економског развоја, социјалне и здравствене заштите, одбране, просвете, науке и уметности.

Сажетак ▼

Европска комисија објавила је Саопштење о бољој регулативи 29. априла 2021. године, у циљу унапређења законодавног поступка и креирања политика на нивоу Европске уније (ЕУ). Саопштењем је настојала да унапреди раније формулисану Агенду за бољу регулативу тако што би се у што већој мери ускладила сациљевима одрживог развоја, зелене и дигиталне транзиције и како би се на ефикаснији начин укључила у стратешко предвиђење. Такође, Саопштењем се настоји побољшати транспарентност, ефикасност и кохерентност система боље регулативе. У раду се након кратког историјског осврта приказује у којој мери су се очекивања остварила, као и на који начин је потребно даље унапређиватисистем боље регулативе.

Сажетак ▼

На нивоу Европске уније (ЕУ) постоји тек незнатан број правила која се односе на имовинске односе супружника и то, пре свега, у области уговорног имовинског режима. Брачни уговор се посматра као фактор приближавања и потенцијалне хармонизације породичног права у законодавствима земаља чланица, јер је хармонизација у овој области лакше замислива на подручју уговорног него законског имовинског режима. У правној литератури не постоји општа сагласност о потреби приближавања породичноправних система, која је условљена природом породичног права као гране права на коју велики утицај имају култура и традиција одређеног народа. Из тих разлога породичноправна питања и даље нису непосредно регулисана европским законодавством. С обзиром на то да је наша земља у преговорима за приступање ЕУ, а да је брачни уговор правни институт који је уређен у домаћем породичном законодавству, у раду ће бити анализирана различита гледишта о брачном уговору као елементу у породичноправној материји који је нужан и користан. Ауторка је спровела истраживање применом догматскоправног, упоредноправног и историјскоправног метода. У закључку рада она потврђује полазну хипотезу према којој за сада још не постоје одговарајући услови за унификацију брачног уговора као формалног извора материјалног права у ЕУ.

Сажетак ▼

Савремено либералније поимање породице уз напредак репродуктивних технологија у пракси доводи до негативних последица по несметано уживање родитељских права. Унутар Европске уније (ЕУ) често се дешава да се идентитетска, имовинска, образовна и друга права деце нађу на удару због различитости у правним системима држава чланица у погледу основа за утврђивање родитељства. Тежећи да смање негативне последице различитих материјалних правила држава чланица у подручју родитељства, а водећи се притом примарним интересом заштите права детета, Европска комисија упутила је крајем 2022. године Предлог Уредбе о надлежности, меродавном праву, признавању одлука и прихватању јавних исправа у питањима родитељства и успостављању Европске потврде о родитељству. Предложеним инструментом Комисија је настојала да ојача правосудну сарадњу држава чланица у грађанским стварима, што је предуслов за остварење правне сигурности и заштите деце од дискриминације по основу порекла. За коначно усвајање овог акта биће неопходна једногласност држава чланица у Савету. Гласови побуне појединих држава чланица, уплашених од прекомерног задирања ЕУ у осетљиво подручје породичног права, буди сумњу у коначни успех иницијативе. Ипак, и поред структуралних, садржинских и територијалних ограничења новопредложеног акта, несумњив је његов шири друштвени и политички значај. Иницијатива Комисије би, независно од њене коначне правне судбине, требало да буде важан узор за одлучније реаговање држава у питањима родитељства са прекограничним импликацијама.

Сажетак ▼

Приступ критичним сировинама од кључног је значаја за економију Европске уније (ЕУ), функционисање њеног унутрашњег тржишта и за постизање циљева зелене и дигиталне транзиције. Ризик од поремећаја у снабдевању овим сировинама непрестано расте због растућих геополитичких тензија и конкуренције у области ресурса. Стога, ако се питање повећане потражње не реши на оптималан начин, повећана потражња за критичним сировинама могла би имати негативне последице по животну средину и друштво. С обзиром на сложеност и транснационални карактер ланаца вредности критичних сировина, некоординисане националне мере за обезбеђењем безбедног и одрживог снабдевања критичним сировинама садрже ризик од нарушавања функционисања унутрашњег тржишта. Да би се ове ситуације превазишле и да би се заштитило функционисање унутрашњег тржишта ЕУ, Европски парламент и Савет 11. априла 2024. године усвојили су Уредбу 2024/1252 о успостављању оквира за обезбеђење безбедног и одрживог снабдевања критичним сировинама, чиме су створене претпоставке за заштиту економске отпорности ЕУ и њену стратешку аутономију.

Сажетак ▼

Процес постсоцијалистичке тржишне трансформације у Србији почео је стицајем објективних околности касније него у другим европским земљама. У другој етапи транзиције, након октобра 2000. године, требало је у Србији решавати проблеме које су друге земље у транзицији разрешиле у току прве транзиционе етапе у периоду од 1989. до 1994. године. Разматрајући различита значења појма „транзиција” аутори у тексту пружају сувисла објашњења о његовим противуречностима која произилазе из теоријских тумачења овог процеса. С тим у вези, аутори указују на могуће путеве разрешавања транзиционих проблема у Србији, не само кроз креирање ефикаснијих тржишних механизама већ и кроз успостављање друштва које своје постојање треба да заснива на европским принципима и вредностима. Ови принципи и вредности требало би да буду хармонизовани не само са правног већ и са економског, етичког и социјалног аспекта. Европски принципи и вредности, према мишљењу аутора, требало би да буду инкорпорирани у основне обрасце економских реформи које се спроводе у Србији, па отуд и у њихове економске резултате. Следствено, аутори сматрају да би било рационално образложити нужност усмеравања економске транзиције Србије у правцу приступања Европској унији, кроз унапређење одређених привредних области попут пољопривреде, туризма, хотелијерства и др.

Сажетак ▼

Директива Солвентност II регулише обављање делатности осигурања и реосигурања, надзор над радом друштава за осигурање и друштава за реосигурање, као и друга питања у области осигурања. Примена Директиве више пута је одлагана, да би 2016. године Директива постала ефективна на територији Европске уније (ЕУ). Директива Солвентност II покрива материју осигурања и реосигурања. Она дефинише реосигурање као делатност која се састоји од ризика који је уступљен од стране друштава за осигурање, било да су она из држава чланица ЕУ или из трећих земаља. Њоме се одређује реосигурање као један од начина ублажавања ризика, очувања стабилности осигуравајућих друштава и тржишта осигурања. Реосигурање се посматра кроз солвентност капитала и минимално потребног капитала, чије израчунавање зависи и од прихваћеног обрачунског метода. Према Директиви Солвентност II осигуравач је дужан да реосигура вишак који не може да покрије својим средствима код сваког уговора о осигурању. У раду који следи, аутор посебну пажњу посвећује утицају Директиве на тржиште осигурања у Републици Србији, као и на законодавна решења о реосигурању присутна у домаћем законодавству.

Сажетак ▼

Директивама Европске уније (ЕУ) прописано је на која лица и у којем обиму се примењују њихове одредбе. Међутим, Суд правде ЕУ донео је 2021. године пресуду којом је обим Директиве о заједничком систему пореза на додату вредност, у случају примене заједничке и солидарне пореске обавезе као антиевазионе мере, проширио и на лица која нису обвезници плаћања ПДВ-а, а што није у складу са одредбама наведене Директиве. Као разлог за доношење такве одлуке Суд је навео потребу превенције пореске евазије и заштиту фискалних интереса позивајући се на члан 273. Директиве о заједничком систему пореза на додату вредност. Циљ овог истраживања јесте анализа усклађености поменуте пресуде са основним карактеристикама ПДВ-а на нивоу ЕУ, као и анализа њеног утицаја на будуће случајеве у контексту правне сигурности и извесности. Аутори у раду користе правно-догматски и метод анализе садржаја са посебним освртом на анализу пресуда Суда правде ЕУ.

Сажетак ▼

У раду се анализира садржај Уредбе ЕУ бр. 1069/2009 о утврђивању здравствених правила у погледу споредних производа животињског порекла и добијених производа који нису намењени за људску исхрану. Аутор компаративноправном методом анализира однос ове регулативе са одговарајућим решењима присутним у законодавству Републике Србије. Коришћени методи у овом раду су формално правни, анализа текста и компаративни метод. У раду су посебно обрађена питања која се односе на обавезе субјеката, општа ограничења здравља животиња, категоризацију споредних производа животињског порекла, ограничења употребе ових производа и др. Аутор на крају текста долази до закључка да наша земља само спорадично уређује предметну материју, те осим једног правилника, Србија није донела неки општи правни акт којим се регулише материја споредих производа животињског порекла и пропратних производа који нису намењени за хуману употребу. Отуд постоји потреба хармонизације домаћег законодавног оквира са правом ЕУ, што је и једна од обавеза наше земље у поступку европских интеграција.

Сажетак ▼

Споразумо сарадњи између Републике Србије и Евроџаста (EUROJUST) представља покушај правног уобличења заједничког органа правосудне сарадње на нивоу земаља чланица Европске уније (ЕУ). Oва активност је неопходна јер криминалитет на известан начин има транснационални карактер. Заједничком деловању криминалаца треба супротставити заједничко деловање свих оних који се против њих боре и тек се онда могу очекивати дугорочни резултати у области сузбијања криминалитета. У овом процесу правосуђе има веома важну улогу. У предметном раду аутор посвећује посебну пажњу анализи одредаба Споразума о сарадњи између Републике Србије и Евроџаста, кроз призму сарадње држава чланица ЕУ у области кривичног правосуђа и трећих држава, с циљем сузбијања различитих облика криминалитета. С обзиром на то да је то један од стубова на којима прочива ЕУ, значај проучавања ове теме сасвим је очигледан.

Сажетак ▼

Планирање и предузимање криминалистичко- оперативних мера и радњи на сузбијању имовинских кривичних дела претпоставља правовремено долажење до сазнања о припремању или извршењу кривичних дела. Као један од извора сазнања, оперативни радници у нашој земљи, као и у државама чланицама Европске уније (ЕУ), и даље користе традиционалне методе прикупљања информација од сарадника и информатора из криминогене средине. Уз савремене системе физичко-техничког обезбеђења и видео-надзора, као и убрзани развој сектора приватне безбедности чије је деловање нормативно регулисано у нашој земљипо узору на ЕУ, оперативци који се баве откривањем имовинских кривичних дела у могућности су да брже дођу до сазнања о њиховим учиниоцима, што утиче и на њихово ефикасније процесуирање. С обзиром на то да откривање учинилаца и доказивање имовинских кривичних дела захтева одређену способност и знање, потребно је уложити више напора од стране надлежних државних органа, како би се створили услови за специјализацију и оспособљавање оперативних радника. У том смислу потребно је и одређено упознавање оперативних радника са мерама превенције које се широко користе у земљама ЕУ, попут појачаног надзора, провере, осматрања, прављења заседа, праћења, блокирања и др. Такође, потребна је и њихова одређена едукација у погледу упознавања са домаћим законодавним оквиром, као и са правним тековинама ЕУ у овој области, а што би сасвим сигурно дало позитивне учинке у погледу ефикаснијег вођења кривичног поступка и бржег процесуирања учинилаца кривичних дела.

Сажетак ▼

Енергетска безбедност представља концепт од есенцијалног значаја за укупну стабилност сваке државе, при чему је енергија један од главних покретача одрживог развоја. Енергетска заједница означава стратешки пројекат сарадње Европске уније и земаља региона Југоисточне Европе у области енергетике, промовисан почетком овог века. Пројекат дефинише компоненте процеса који имају за циљ стабилност у снабдевању и функционисању тржишта енергије. Енергетска унија је компатибилан план Европске комисије у обезбеђивању оптималних услова за своје чланице. У раду се разматрају импликације ових концепата на геобезбедносни положај и перспективе земаља региона. Рат у Украјини имплицирао је огромне егзистенцијалне контроверзе у међународној заједници. Њиме је драстично угрожена енергетска безбедност, што производи многобројне ретроградне реперкусије у свим сферама јавног живота.

Сажетак ▼

Отпад са бродова чине одбачени материјали и било шта повучено из употребе, било да је настало на пловилу или од терета, без обзира на величину и обим. Међународна конвенција за спречавање загађивања са бродова (MARPOL) садржи опште забране заграђивања мора са бродова, али и регулише услове под којима се одређене врсте отпада могу испуштати у морску средину, те захтева од страна уговорница да обезбеде адекватне прихватне објекте за отпад у лукама. Европска унија (ЕУ) наставила је са имплементацијом делова MARPOL конвенције кроз Директиву 2000/59/ЕЗ. Упркос овим регулаторним развојима, испуштања отпада у море и реке се наставља и узрокује значајне еколошке, друштвене и економске проблеме. Нису увек доступни адекватни лучки прихватни објекти, спровођење је често недовољно и недостају подстицаји за испоруку отпада на копно. Нова Директива ЕУ/2019/883 усмерена је ка заштити водног окружења од негативних ефеката испуштања отпада са бродова који користе луке које се налазе у ЕУ, уз обезбеђивање несметаног одвијања водног саобраћаја, побољшањем доступности и коришћења адекватних лучких прихватних објеката и испоруком отпада до тих објеката. Рад има за циљ да представи обавезе које државе чланице имају у овој области, као и услове које бродарске компаније треба да испуњавају како би коришћењем лучких објеката смањиле загађења мора и река. Истраживање показује да се Република Србија са осам међународних лука убрзано укључује у европски водни саобраћај, па је потребна изградња имодернизација лучке инфраструктуре, посебно у погледу постројења за прихват и третман отпада, али и посвећеност у провођењу те обавезе.

Сажетак ▼

У раду су представљени главни елементи Уредбе којом се успоставља заједнички оквир за медијске услуге на унутрашњем тржишту и којом се мења Директива 2010/13 (Европски закон о слободи медија). Уредба има за циљ пружање заштите слободе медија, медијског плурализма и уређивачке независности у Европској унији (ЕУ). Европски закон о слободи медија успоставља заједнички оквир за медијске услуге на унутрашњем тржишту ЕУи уводимере које имају за циљ заштиту новинара и пружалаца медијских услуга од политичког мешања, а истовремено олакшава рад преко унутрашњих граница ЕУ. Нова правила гарантују право грађана на приступ бесплатним и разноврсним информацијама и дефинишу одговорност држава чланица у погледу обезбеђења одговарајућих условаи оквира за њихову заштиту.

Сажетак ▼

Иако постоји велики број иницијатива, како на нивоу националних јурисдикција тако и на глобалном нивоу (предлози о међународним споразумима или оснивању међународног тела за надзор), до сада је само Европска унија (ЕУ) учинила иоле озбиљан покушај да грађане заштити од ризика повезаног са коришћењем система вештачке интелигенције. Европски акт о вештачкој интелигенцији ступио је на снагу 1. августа 2024. године. У дискусијама које су се водиле о његовој садржини, једна од главних критика била је усмерена на недостатак индивидуалних правних лекова. У међувремену, Европска комисија је сачинила нацрт Директиве о одговорности за вештачку интелигенцију, чије су одредбе предмет овог рада.Предлог Директиве се разматра у целости, како би се указало на значај предметне материје и пружила основа за даља истраживања. Из анализе произлази да, уколико садашњи текст Предлога Директиве не буде измењен, оштећени би се могао суочити са препрекама у доказивању постојања узрочно-последичне везе у причињеној штети, нарочито када су у питању системи вештачке интелигенције које Акт о вештачкој интелигенцији не класифкује као високоризичне. Правила о вануговорној грађанскоправној одговорности у вези са вештачком интелигенцијом остају на позицијама субјективне одговорности (одговорности по основу кривице) како би се олакшала позиција оштећених лица. Такав приступ је потврђен и кроз фазни поступак имплементације Предлога Директиве, јер је тек у другој фази пројектована могућност да се пређе са субјективне на објективну одговорност за штету.

Сажетак ▼

Савремени токови глобализације произвели су корените промене са бројним противречностима у свим сферама јавног живота Европске уније. Процеси који трају пуних пет деценија у потпуности су изменили некадашњу слику света, нарочито у политици, економији и сфери комуникација. Присутна је велика експанзија информационо- комуникационих технологија које су инкорпорирале нове парадигме пословања и предузетничке културе. Економија се директно повезује са спољном политиком Европске уније, померајући границе од индустријског према дигиталном и виртуелном тржишту. Отуд је настао и концепт дигиталне дипломатије који подразумева имплементацију медијских садржаја, постмодерних технологија и платформи друштвених мрежа у реализацији пројектованих циљева eвропских интеграција. Значај информационо-комуникационих технологија и медија у Европској унији је толики, да технологије и медији постају све више есенцијално средство у остваривању пословних стратегија применом метода адекватног редуковања просторно временских димензија догађаја.

Сажетак ▼

У раду се истражује родно засновано насиље у смислу права на азил кроз законодавство ипраксу Суда правдеЕвропске уније, националних судова држава чланица те надлежних органа у Републици Србији. Конвенција о статусу избеглица из 1951. године, као темељни акт избегличког права, не дефинише пол као један од основа прогањања на темељу којих се може одобрити избеглички статус. Такође, релевантна Директива 2011/95/ЕУ преузима дефиниције избеглице из Конвенције, иако прописује да се аспекти повезани са полом, укључујући полни идентитет, узимају у обзир приликом одлучивањa о праву на азил. С тим у вези, у раду ће бити приказане две актуелне одлуке Суда правде Европске уније које доносе важне новитете у овој области, те успостављају стандарде за одлучивање о праву на азил у односу на жене жртве насиља. Анализирајући ове одлуке закључује се да се жене жртве насиља могу окарактерисати као припаднице посебне друштвене групе, које на том темељу полажу право на азил. Такође, анализа законодавства и праксе у Републици Србији показала је да је законодавни оквир адекватан те прописује пол као један од основа прогањања за одобравање избегличког статуса. Mеђутим, пракса надлежних органа у Републици Србији показала је мањкавост у успостављању јасних стандарда одлучивања и испитивања околности у земљи порекла, као и претерани терет доказивања у односу на подноситељке захтева за азил које требају доказати да су заиста жртве родно заснованог насиља.

Сажетак ▼

Климатске промене представљају један од најсложенијих глобалних изазова нашег времена који се поставља пред међународну заједницу. Негативни утицаји климатских промена на људска права садашњих и будућих генерација су све очигледнији и не смеју се занемарити. Циљ рада је да укаже на посебан значај људских права у борби против климатских промена и испита у којој мери механизми за заштиту људских права имају капацитет да одговоре на изазове климатских промена. Људска права државама намећу обавезе у контексту климатских променa које морају да поштују, утичући на креирање прописа и политике и уједначавање праксе, док начело заједничке али диференциране одговорности омогућава разликовање њихове одговорности. У том контексту, пружа се осврт на правни систем Републике Србије, релевантан за заштиту људских права од климатских промена.

Сажетак ▼

У раду се у кратким цртама анализира однос Европског суда за људска права према институцијама истополног брака и регистрованог партнерства. Иако је истополни брак правно прихваћен у релативно малом броју држава у последњих пар деценија, видна је тенценција његовог законског признања, нарочито у земљама Европске уније (ЕУ). Европска конвенција о људским правима (посебно њене одредбе из чланова 8, 12. и 14) одиграла је кључну улогу у унапређењу права и признавању истополних бракова у Европи. Кроз праксу Европског суда за људска права еволуирала су правна тумачења приватног и породичног живота, као и недискриминације и признавања веза међу истополним партнерима. Аутор предметног рада истражује еволуцију јуриспруденције Европског суда за људска права кроз анализу најважнијих случајева о истополним браковима.

Сажетак ▼

Скоро педесет година је прошло откако је Европски суд за људска права (Европски суд, ЕСЉП), донео пресуду у предмету Голдер против Уједињеног Краљевства. Пресуда у овом предмету сматра се једном од прекретница у пракси Европског суда: предмет спора је било право које није изричито нормирано чланом 6. став 1. Kонвенције за заштиту људских права и слобода (Европска конвенција, ЕКЉП), па су методе тумачења ЕКЉПбиле екстензивно ангажоване у образложењу пресуде.Међутим, почев од ове пресуде Европски суд је проширио списак процесних гаранција које нису изричито обухваћене правом на правично суђење подводећи их под право на приступ суду. Устав Србије не нормира право на приступ суду, па и судска пракса лута у коначном одређењу појма права на приступ суду, мада и поред тог недостатка у бити пружа одговарајућу заштиту лицима којима је повређено ово право. Разматрајући развој праксе од случаја Голдер, ауторка сматра да право на приступ суду ваља тумачити у ужем и у ширем смислу, узимајући у обзир да ограничења и повреде овог правамогу потећи из материјалног и процесног права и да могу резултирати у арбитрарности рада домаћих судија, због чега би релевантне законодавне одредбе домаћег права којима се гарантује право на приступ суду требало да уваже све наведене аспекте.