Сажетак ▼

Да ли је Француска „економски болесник“ Европске уније? Јавни дуг кумулиран годинама уназад, највише за време Макронове (Emmanuel Macron) власти, нарочито у контексту епидемије коронавируса, достигао је 3.305 милијарди евра или 113% од БДП‐а. Политичка криза у Француској дошла је до кључања. Председник државе погођен је једним од најнижих стопа поверења бирачког тела у историји V Републике (око 17% задовољних грађана). Председници влада мењају се „као на траци“. Себастијан Лекорни (Sébastien Lecornu), биће четврти председник владе у протеклих 20 месеци, а седми од када је Емануел Макрон 2017. године изабран за председника Француске. Постојећа ситуација све више личи на некадашњу нестабилну, парламентарну IV Републику, а не на Де Голову стабилну и јаку, председничку V Републику. Да ли је реч о кризи режима? Да ли је Де Голов уставни концепт превазиђен? Да ли Емануел Макрон треба да поднесе оставку? На сва наведена питања, аутор ће у раду пружити одговарајућа рационализована објашњења.

Сажетак ▼

Владавина права у Европској унији (ЕУ) данас представља једну од темељних вредности на којима, сагласно члану 2. Уговора о Европској унији, почива ова наднационала организација. Истовремено, владавина права представља и кључни критеријум и инструмент спољне политике ЕУ, што је посебно изражено у склопу њене нове методологије процеса проширења. У предметној анализи испитује се еволуција владавине права, прати се нормативни и институционални развој овог концепта кроз различите фазе европских интеграција и пружају се објашњења у вези са механизмима које је ЕУ развила ради праћења, унапређења и заштите владавине права у унутрашњој и спољној политици. У фокусу анализе налази се процес проширења ЕУ, при чему се посебан акценат ставља на нову методологију проширења која уводи структуралнији и динамичнији приступ преговорима, са наглашеним значајем владавине права као централним стубом овог процеса. Кроз компаративну анализу ова два процеса, у раду се долази до сазнања да владавина права није само предуслов за чланство, већ и континуирани механизам надзора примењив и након приступања држава у ЕУ. Сам процес проширења ЕУ носи са собом мноштво изазова везаних за имплементацију владавине права, а што се нарочито рефлектује кроз примену ревидиране методологије проширења ЕУ.

Сажетак ▼

Основни проблем који се у овом раду разматра јесте еколошки криминалитет, који је у последње време у порасту како у Европској унији (ЕУ), тако и у Републици Србији. На домаћем терену посебан проблем еколошког криминалитета огледа се у делима шумске крађе, која се дешавају у граничном појасу са Косовом и Метохијом. Овакво некоректно поступање према животној средини доводило је и до обрачуна између извршилаца ових кривичних дела и локалног становништва, што је производило квалификоване последице. Супротстављање еколошком криминалу стога претпоставља предузимање строжијих мера превенције и санкционисања извршилаца, што је демонстрирано на анализи кривичног дела шумске крађе, код којег се уочава далеко већи безбедносно‐правни ризик него наступање материјалне штете. Са еколошког становишта, ова врста кривичних дела повлачи значајне последице на плану животне средине, због чега је важно на време обратити пажњу на предупређење оваквих штетних делатности.

Сажетак ▼

Злоупотреба доминантног положаја, у најопштијем смислу, представља недозвољену праксу антиконкурентског деловања на слободном тржишту. Европска унија (ЕУ), као међународна организација са наднационалним обележјима, досегла је значајне домете када је у питању нормативно регулисање и примена у пракси права конкуренције, као једног од носећих стубова европског заједничког тржишта. Чланом 102. Уговора о функционисању ЕУ забрањује се злоупотреба доминантног положаја. Један од њених појавних облика јесте и везана трговина, која се јавља када продавац захтева од купца да уз први производ купи и други, повезани производ. Пред Судом правде ЕУ вођено је више случајева због недозвољене пословне праксе везане трговине на заједничком тржишту Уније. Случај Microsoft несумњиво је један од најзначајнијих и најдалекосежнијих у овом домену. У основи овог случаја било је условљавање купаца истовременом куповином оперативног система и повезаног програма за репродукцију аудио и видео садржаја. Одлука Европске комисије из 2004. године, којом се поступак чувене компаније декларише као недозвољена пословна пракса, као и потоња пресуда Првостепеног суда из 2007. године, којом се предметна одлука потврђује – значајне су из више разлога. Најпре зато што је кривим проглашен технолошки гигант попут Мајкрософта, а потом и због чињенице да је изречена финансијска казна била до тада највиша у историји. Коначно, после две деценије – чини се да је правно резоновање у случају Microsoft и даље и те како „на цени“. У ери технолошке експанзије, буђења старих и продора нових (светских) економских сила, те трзавица у међународном трговинском систему, злоупотреба доминантног положаја у свим својим појавним облицима (п)остаје једно од важнијих правних питања савремене међународне политике.

Сажетак ▼

Информационе технологије (IT) владају светским тржиштем још од оснивања првог аутоматског букинг система у Сједињеним Америчким Државама 1946. године. Овај систем показао се изузетно успешним у раду авио‐компанија, да би у касније био уведен у праксу ланца хотела „Шератон“. Данас се информационе технологије користе у сврху обезбеђења слободног времена, а потом и новчаних користи. Путницима је омогућено да из удобности сопственог дома креирају резервације у хотелима широм света, користе услуге свих светских tour оператера и букирају аеродромске или друге карте светских превозниказа. Оно што је омогућило функционисање данашњих система е‑туризма покренуло је креирање првог централног резервационог система (Computer Reservation System – CRS) и каснијег глобалног дистрибутивног система (Global Distribution System –GDS), који је омогућио централизовање резервација од стране путника широм света у различите јединице модерног туристичког пословања. Разграничавањем рада CRS и GDS система туристичких агенција, tour оператера и авио‐компанија омогућена су и компјутерска решења за хотелско пословање. Хотелска предузећа развојем информационих система (Information system – IS), послују у оквиру својих система резервација CRS и менаџмент система објекта (Property Management System – PMS). У међувремену су креирана оперативна решења за руковођење туристичким дестинацијама кроз развој маркетиншких стратегија и оперативних система пословања, тј. кроз употребу менаџмент систем дестинације (Destinaton Management System – DMS) и туристичког менаџмент систем дестинације (Tourism Destination Management System TDMS). Сви ти системи допринели су смањењу трошкова и повећаној ефикасности обављања туристичких, хотелијерских и других повезаних услуга.

Сажетак ▼

Иако су Европска унија (ЕУ) и Сједињене Америчке Државе (САД) историјски биле међусобно усклађене, та складност се више не може узимати „здраво за готово“. Тим пре, јер је дошло до промене спољне политике САД, а са економским јачањем Кине и Европска унија све више тежи за већом аутономијом, што намеће преиспитивање њене геоекономске позиције у односима са светом. За сада, ЕУ вештим маневрисањем покушава да задржи САД као кључног партнера и сачува економске односе са Кином. С тим су повезани повећани напори ка трговинској диверзификацији, односно склапању што већег броја трговинских споразума са земљама које су од стране ЕУ перципиране као савезничке, чиме би требало да дође до оснажења њене улоге у систему глобалног управљања. На том путу ЕУ настоји да оснажи и свој положај у глобалном систему безбедности, што даље имплицира лимитирани ниво сарадње са Кином. Наиме, већина европских политичара верује да је Трампова влада пролазна, те да САД имају стратешки интерес да наставе сарадњу са европским савезницима. Међутим, у том „трианглу“ недостају блиски односи са Кином.

Сажетак ▼

Ризици у пословању осигуравајућих друштава су бројни, што често доводи до проблема у извршавању обавеза у делатности осигурања, које нису везане само за исплату по полисама осигурања. Због тога се поставља питање решавања финансијских проблема осигуравајућег друштва, како би се избегла инсолвентност и омогућио даљи рад. Право Европске уније (ЕУ) је и раније предвиђало поступке који се односе на решавање финансијских тешкоћа осигуравајућих друштава, што је, пре свега, чинила Директива Солвентност II, која представља свеобухватан акт у делатности осигурања. Међутим, акт који детаљније регулише наведена питања је Директива Европског парламента и Савета 1/2025 од 27. новембра 2024. године, о успостављању оквира за опоравак и санацију друштава за осигурање и друштава за реосигурање. Овај акт посвећује пажњу опоравку осигуравајућег друштва кад оно доноси план опоравка који се примењује у одређеном временском периоду и којим се жели избећи поступак санације, али и други поступци који се примењују у случају финансијских проблема друштва. План опоравка примењује се у оквиру самог осигуравајућег друштва, док се санација спроводи уз учешће и контролу спољних тела. У раду се наводе основне карактеристике плана опоравка, а посвећује се и пажња основним ризицима који прате пословање осигуравајућег друштва. Наводе се и овлашћења надзорних органа у поступку спровођења плана опоравка. Такође, критикује се законодавство Републике Србије које не регулише наведену материју.

Сажетак ▼

Истраживање се бави анализом примене bail‑in механизма, у складу са Директивом о опоравку и реструктурирању банака (BRRD) као алтернативом традиционалном bail‑out приступу. Циљ рада је процена ефеката овог регулаторног оквира на финансијску стабилност, тржишну дисциплину и јавне финансије. Поређењем механизма показује се да bail in смањује фискални терет за државу и подстиче одговорније управљање ризиком, али у пракси отвара питања правне сигурности, једнаке заштите акционара и повериоца и могућег губитка поверења у банкарски сектор. Кроз студије случаја Кипра, Италије и Шпаније приказани су институционални и правни изазови примене bail‑in у реалним условима, укључујући несразмерне ефекте по поједине категорије депонената, као и комплексност судске контроле над одлукама органа за реструктурирање. Посебна пажња посвећена је транспозицији BRRD у српско законодавство и улози Народне банке Србије у имплементацији нових инструмената. Закључак указује да bail‑in није универзално применљив модел и да његова ефикасност зависи од институционалне зрелости, правне транспарентности и надзорне компетенције. У Србији је неопходно даљње јачање капацитета и усаглашавање са европским стандардима како би се обезбедило ефикасно и правично реструктурирање банака у кризним ситуацијама.

Сажетак ▼

У раду се анализирају главни нормативни елементи и аспекти Уредбе о успостављању Инструмента за безбедносне мере за Европу (SAFE) путем јачања европске одбрамбене индустрије, укључујући правни основ њеног доношења, циљеве, мехaнизме њеног спровођења, посебан режим за јавне набавке, комплементарност са другим актуелним наднационалним инструментима у овом домену, као и улогу институција Европске уније у њеном спровођењу. Посебна пажња посвећена је потенцијалним ефектима по односе са трећим државама, у првом реду земљама кандидатима за чланство, а подвучене су и импликације укључивања Украјине у европски механизам финансирања набавки одбрамбених производа. Ступање на снагу предметне Уредбе 29. маја 2025. године означава преломни тренутак у развоју стратешке димензије деловања Европске уније. Настала као одговор на актуелну безбедносну и геополитичку ситуацију, она производи далекосежне последице по европски конституционални поредак. Закључује се да најзначајнију тековину Уредбе – тзв. SAFE финансијски инструмент – не треба посматрати као још један у низу секторских инструмената ЕУ, већ као израз шире трансформације европског поретка и европске стратешке културе.

Сажетак ▼

У циљу пружања подршке Украјини током оружаног сукоба са Русијом, Европска унија основала је Инструмент за Украјину, чиме је обезбеђено да се помоћ ЕУ Украјини пружа на организован, систематичан и плански начин. Издвојена финансијска и друга средства, која су део Инструмента за Украјину, обухватају све фазе помоћи. Конкретно, то подразумева помоћ током ратних сукоба и помоћ коју би Украјина требало да добије након завршетка ратних сукоба. Један део помоћи која се пружа Украјини омогућава одржавање стабилности у овој држави. Други део помоћи који је саставни део Инструмента за Украјину предвиђен је за обнову Украјине након завршетка ратних сукоба. Поред тога, Инструмент за Украјину омогућава укључивање трећих субјеката у пружање помоћи Украјини. Република Србија није угрожена на начин на који је Украјина угрожена, али је у претходним периодима била угрожена ванредним ситуацијама. У тим ванредним ситуацијама помоћ Европске уније није изостала. На основу изнете анализе Инструмента за Украјину, може се претпоставити да би у случају дуже ванредне ситуације на територији Србије, која би изазвала велике материјалне штете, Европска унија организовала помоћ за Србију слично Инструменту за Украјину.

Сажетак ▼

У раду се разматрају основни постулати концепта „Новог јавног менаџмента“, као савременог стратешког проjекта реoрганизациjе јавне управе. Након избијања светске нафтне кризе, развијене земље западне Европе сусреле су се са проблемима реформе јавне управе и смањивањем улоге државе. Талас реформи захватио је и бивше социјалистичке земље, међу којима је била и Република Србиjа. Користећи се компаративним методом анализе, аутор у раду испитује успешност два модела реформе јавне управе – у Великој Британији и Данској. Као зачетник концепта о „Новом јавном менаџменту“, Велика Британија је међу првима успела да спроведе процес приватизације јавног сектора. С друге стране, Данска je спровела мирнију и спорију реформу јавне управе, настојећи да очува концепт „државе благостања“. Позитивна искуства ових земаља нису била од веће користи за спровођење реформи јавног сектора у Републици Србији, пре свега због неконзистентности усвојеног модела приватизације, чије негативне последице трају до данас.

Сажетак ▼

Развојни пројекти јединица локалних самоуправа земаља кандидата за приступање Европској унији (ЕУ), у великој мери се финансирају из фондова ЕУ. Ова средства намењена су програмима подршке развоју њихових локалних самоуправа. У Републици Србији, као земљи кандидату за приступање ЕУ, финансијска подршка ЕУ треба да доведе до равномернијег друштвено‐економског развоја локалних заједница и побољшања квалитета живота локалног становништва. Реализација финансијских програма ЕУ отуд представља битан фактор у приступном процесу у оквиру Поглавља 22, које се тиче регионалне политике и припреме за коришћење структурних фондова ЕУ. Кандидовање пројеката за добијање одређене финансијске подршке умногоме зависи од спремности локалних самоуправа да кроз техничке пројекте, елаборате, студије и друге стратешке документе конкуришу у оквиру програма подршке које ЕУ финансира кроз развојне фондове унутар њене кохезионе политике. Како ЕУ пружа и одређену техничку и саветодавну помоћ приликом израде поменутих стратешких докумената, то је и идеална прилика за наше локалне самоуправе и друге заједнице да граде капацитете и унапређују планирање развоја својих локалних средина.

Сажетак ▼

Климатске промене један су од највећих изазова са којима се човечанство данас суочава. Европска унија (ЕУ), већ дуго настоји да се позиционира као лидер у глобалној климатској политици, како кроз обликовање међународних институционалних аранжмана, тако и развојем политика и мера усмерених на смањење сопствених, али и глобалних емисија гасова са ефектом стаклене баште. ЕУ се често суочава са изазовом дефинисања сопствене улоге као „актера“ у пуном смислу те речи, будући да је у различитим областима моћ одлучивања распоређена између више институција, држава чланица и друштвених актера. Тако се доводи у питање и њена могућност да буде лидер у овој области. Предметни рад посвећује пажњу анализи актерства ЕУ, као и врстама лидерства које ЕУ испољава на међународном плану. У том смислу, посебан део рада испитује фазе климатске политике ЕУ и њену улогу у међународним преговорима о климатским променама.

Сажетак ▼

Еко‐манипулација и њене негативне последице годинама уназад су предмет велике забринутости на нивоу Европске уније (ЕУ). То је довело до постепеног развоја регулаторног оквира у циљу њеног сузбијања. Предметни рад има за циљ да пружи објашњења основних обележја пракси еко‐манипулације у контексту оглашавања производа и услуга, а потом, применом нормативног метода, да анализира предложену Директиву поткрепљивању и саопштавању експлицитних еколошких тврдњи, као једну од најзначајних иницијатива ЕУ у борби против еко манипулације. Ауторка посебну пажњу посвећује анализи обима предложене Директиве, као и обавезама поткрепљавања и верификације које она намеће трговцима ex‐ante, односно пре саопштавања еколошких тврдњи. Поред наведеног, у раду се анализирају посебна правила у односу на шеме еколошког обележавања, као и различити аспекти у спровођењу предлога ове Директиве. На основу спроведене анализе произилази закључак да предложена Директива о еколошким тврдњама настоји да успостави заокружен систем правних правила који на свеобухватан начин регулише еколошке тврдње. Другим речима, може се очекивати да ће примена ових правила бити ефикасна, те да ће компаније мање прибегавати употреби пракси еко‐манипулација. Истовремено, остаје спорно да ли ће примена предложене Директиве наметати трговцима велики финансијски и административни терет, што може водити нежељеном дејству у смислу потпуног избегавања коришћења еколошких тврдњи приликом рекламирања производа и услуга.

Сажетак ▼

С обзиром на значајно повећање броја сателита у Земљиној орбити, отпорност и безбедност свемирских средстава Европске уније (ЕУ) и држава чланица налазе се под озбиљним ризиком. ЕУ сматра да је од суштинског значаја осигурање дугорочне одрживости свемирских активности обезбеђењем свемирског окружења. У Заједничком саопштењу Високог представника ЕУ за спољне послове и безбедност од 15. фебруара 2022. године, упућеном Европском парламенту и Савету, утврђен је приступ ЕУ у управљању свемирским саобраћајем (Space Traffic Management – STM). Овај приступ фокусира се на четири битна задатка, које тренутно спроводе Генерална дирекција за безбедност и информационе технологије (Directorate‑General for Security and Information Technology – DG DEFIS) и Европска служба за спољне послове (European External Action Service – EEAS), а који обухватају развој цивилних и војних услова за управљање свемирским саобраћајем, јачање оперативних капацитета за надзор и праћење како би се избегли судари сателита и других свемирских објеката, праћење и развој нормативног и законодавног оквира и сарадње са међународним партнерима у циљу обезбеђења регионалних доприноса напорима који се чине на глобалном плану ради унапређења управљања свемирским саобраћајем.

Сажетак ▼

У раду се представља институција истополног регистрованог партнерства и њен развој у Европској унији (ЕУ). С oбзиром на то да ЕУ нема ингеренције да наметне истоветна правна решења за државе чланице у овој материји, ситуација се разликује од државе до државе. Тако, на тлу ЕУ постоје државе које правно признају истополни брак, државе које признају истополне заједнице, али и државе које не пружају никакву правну регулативу за истополне заједнице. Будући да се прогресивни развој ове материје у ЕУ одвијао доста сложено кроз усвајање одређених законодавних аката, али и кроз јуриспруденцију Суда правде ЕУ и Европског суда за људска права, аутор је кроз компаративну анализу законодавстава три чланице ЕУ, настојао да дође до одређених закључака који се односе на постојеће разлике у правним системима, као и на сам процес усвајања ове институције који се одвијао у различитим социјалним и културним околностима.

Сажетак ▼

Предметна анализа бави се пуноважношћу правила којима се спортистима ограничава слобода изражавања о политичким питањима у сврху остваривања принципа политичке неутралности. У првом делу рада указује се на значај поштовања овог принципа за спорт. Потом се излажу појавни облици изражавања спортиста о политичким питањима на спортским приредбама и у дигиталном окружењу. Уједно се ретроспективно приказују и изазови са којима се спортски покрет суочавао у остваривању свог деловања. У другом делу рада аутор уочава могуће дилеме у оцени да ли је правно ваљано уговорно ограничавање права на слободу изражавања. Применом нормативног и догматског метода закључује се да је нужно постићи баланс између права спортиста на поштовање приватног и породичног живота и права на слободу изражавања, као и између права спортских организација и клубова на заштиту угледа. Тешкоће у постизању таквог баланса препознају се у томе што је спортистима правно и фактички ограничена слобода уговарања. У трећем делу рада, кроз студију случаја и анализу праксе Европског суда за људска права, пружају се објашњења у погледу оправданости ограничавања права на слободу изражавања спортиста о политичким питањима. Аутор закључује да релативна људска права, ради заштите принципа деловања спортских организација, могу бити оправдано ограничена, под условом да је то ограничење прописано законом. У Закону о спорту Републике Србије није прописана општа норма којом се спортистима забрањује изражавање о политичким питањима. Међутим, Законом се упућује на непосредно обавезујућу примену спортских правила у којима су садржана ограничења права спортиста на слободу изражавања. С обзиром на квалитет норми спортских правила, оправданост ограничавања права може бити спорна. Штавише, могуће је да дође и до повреде права на слободу изражавања.