Европско законодавство

Европско законодавство је специјализовани научни часопис који се бави проучавањем права и правне праксе Европске уније. С обзиром на значај часописа за хармонизацију домаћег права са правом Европске уније, односно за усаглашавање правног система Републике Србије са европским правним тековинама (acquis communautaire), часопис има посебан значај за остваривање стратешких државних циљева. У часопису се објављују необјављени оригинални и прегледни научни радови, као и стручне анализе у којима се нуде нова искуства из емпиријског проучавања појединих правних и политиколошких области европских интеграција. Часопис излази у континуитету преко две деценије, четири пута годишње у четири одвојен свеске или у форми двоброја.

  

Последњи број: Европско законодавство Vol. 22 No. 84/2023

Институције

ИНСТИТУЦИОНАЛНА БУДУЋНОСТ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
Slobodan ZEČEVIĆ
Европско законодавство, 2023 22(84):15-23
Сажетак ▼
Европска унија установљена је на европском културном, верском и хуманистичком наслеђу. Полазећи од те чињенице, на тлу европског континента развијене су универзалне вредности које чине неотуђива и неповредива људска права, али и општеприхваћене вредности слободе, демократије, једнакости и владавине права. Европска унија није могла у потпуности да се ослони на америчко искуство где постоји асимилациони фактор енглеског језика, нити на кинеско искуство где 80% становништва чини етничка група Хан. Стога девиза Европске уније и јесте: „Уједињени у разликама“. Институционални систем Европске уније изражава интересе држава које су је основале, али и њених грађана кроз демократску институцију Европског парламента. У овом тренутку постоји потреба да се кроз упоредне процесе, њен институционални систем учини ефикаснијим, као и да се утврди јасан програм пријема нових држава чланица са Западног Балкана. Поред тога, Европска унија има намеру да заштити спољне границе, покрене активну демографску политику и покуша да развије самосталнију спољну и одбрамбену политику у односу на америчког савезника.
ОСОБЕНОСТИ САРАДЊЕ ПРАВОСУЂА И УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
Slobodan NEŠKOVIĆ
Европско законодавство, 2023 22(84):25-40
Сажетак ▼
Концепт функционисања Европске уније (ЕУ) подразумева адекватно и кохезионо деловање свих њених структуралних сегмената. Посебан значај од оснивања EУ посвећује се сфери безбедности у циљу имплементације инаугурисане правне регулативе предметне групације. Приоритет при томе има превенција и борба против свих видова организованог криминалитета, која се спроводи коегзистенцијом надлежних државних установа са постојећим европским институцијама. У наведеном контексту, есенцијални значај припада сарадњи правосуђа и органа унутрашњих послова. Ауторски рад разматра генезу и особености наведеног феномена, с посебним освртом на Евроџаст као аутохтону безбедносну организацију.

Законодавство

ПРЕКОГРАНИЧНИ ПРЕНОС ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ У ДОМАЋЕМ ПРАВУ И ПРАВУ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
Ostoja KALABA
Европско законодавство, 2023 22(84):41-77
Сажетак ▼
Усвајањем новог Закона о заштити података о личности 2018. године и његовим ступањем на снагу унете су многе новине у правни систем Републике Србије, по угледу на Општу уредбу о заштити података о личности ЕУ (ГДПР) која регулише општи режим обраде података, и тзв. Полицијску директиву (ЛЕД) којом се регулишу питања обраде података о личности коју врше надлежни органи у сврхе спречавања, истраге и откривања кривичних дела, гоњења учинилаца кривичних дела или извршења кривичних санкција, укључујући спречавање и заштиту од претњи јавној и националној безбедности (посебан режим обраде података), у погледу разраде већег броја питања која су се тицала прикупљања, држања, коришћења, преноса и других радњи обраде података о личности, уз мањи или већи степен његовог прилагођавања карактеристикама домаћег правног система. Имајући у виду сложеност тематике заштите података о личности, фокус овог рада биће на анализи одредаба важећег правног оквира из области заштите података о личности, које се односе на прекогранични пренос података о личности у праву ЕУ и праву Републике Србије, са акцентом на општи режим обраде података, уз осврт на правне могућности спровођења ове радње обраде и њихову међусобну усклађеност. Циљ анализе јесте утврђивање у којој мери је пренос података о личности на адекватан начин регулисан у праву Републике Србије, који су његови потенцијални недостаци, где би се могла пронаћи одређена решења, те у ком степену је овај сегмент обраде података о личности усклађен са правом Европске уније користећи позитивноправни и упоредноправни метод.

Економија, конкуренција, предузетништво

НОВО ЗАКОНОДАВСТВО ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ О ЗАШТИТИ ОД ЕКОНОМСКЕ ПРИНУДЕ КОЈУ ПРИМЕЊУЈУ ТРЕЋЕ ДРЖАВЕ
Duško DIMITRIJEVIĆ
Европско законодавство, 2023 22(84):79-93
Сажетак ▼
Турбулентни развој савремених међународних односа донео је са собом одређене изазове, али и конкретне претње по економске интересе Европске уније (ЕУ). Економски интереси појединих држава чланица у претходним годинама озбиљно су уздрмани мерама економске принуде које произилазе из трговинских и пословних трансакција са трећим земљама. У Саопштењу из фебруара 2021. године Комисија је нагласила потребу постизања отворене, одлучне и одрживе трговинске политике која би могла да одговори изазовима сарадње са трећим државама.Изменама индустријске политике, из маја исте године, ЕУ је настојала да ојача економску отпорност и реши проблем стратешке зависности. У том смислу била је наглашена потреба доношења одговарајућих мера о спровођењу зелене и дигиталне транзиције уз пружање адекватне помоћи за одржавање стабилности унутрашњег тржишта. Како би се планирани циљеви остварили, процењено је и да би било неопходно усвојити јединствен законодавни оквир са могућношћу предузимања широког спектра пропорционалних и делотворних противмера против принуде, нарочито оних њених хибридних облика који се манифестују на плану одржавања трговинских и инвестиционих односа са трећим земљама. Након што су испитани могући учинци увођења оваквих противмера, Европски парламент и Савет донели су у октобру 2023. године Уредбу о заштити ЕУ и њених држава чланица од економске принуде коју примењују треће државе. Тиме је трасиран пут за очување стратешких економских интереса ЕУ у њеним међународним економским односима.

Пољопривреда

НОВА УРЕДБА ЕУ О ОРГАНИЗАЦИЈИ ТРЖИШТА ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРОИЗВОДА
Dušan DABOVIĆ
Европско законодавство, 2023 22(84):95-112
Сажетак ▼
Овај рад има за циљ да представи основне елементе Уредбе 2021/2117 којом се мењају и допуњују Уредба 1308/2013 о успостављању заједничке организације тржишта пољопривредних производа, Уредба 1151/2012 о системима квалитета пољопривредних производа и хране, Уредба 251/2014 о дефиницији, опису, представљању, означавању и заштити географских ознака производа од ароматизованог вина и Уредба 228/2013 о успостављању специфичних мера за пољопривреду у удаљеним регионима Уније. Значај Уредбе 2021/2117 је у томе што је, истовремено донета и објављена са Уредбом 2021/2116 о финансирању, управљању и праћењу заједничке пољопривредне политике и Уредбом 2021/2115 о подршци стратешким плановима које ће израдити државе чланице у оквиру Заједничке пољопривредне политике. У највећем делу ова Уредба је ступила на снагу, чиме је успостављен правни основ нове Заједничке пољопривредне политике ЕУ. После уводног разматрања у тексту су у садржају изнети елементи који се мењају и допуњују у наведеним Уредбама, при чему су у највећој мери, будући да су најбројније, изнете измене идопуне које се односе на сектор винарства. Суштина изнетих измена и допуна је да се, као што се наводи у циљевима нове Заједничке пољопривредне политике ЕУ, успостави повећана ефикасност, односно постизање резултата, док се истовремено тежи смањењу административног оптерећења корисника.

Саобраћај

СТАНДАРДИ СИГУРНОСНОГ СИСТЕМА ЗАШТИТЕ ВОЗАЧА И ПУТНИКА У ДРУМСКОМ САОБРАЋАЈУ
Branimir MILETIĆ
Европско законодавство, 2023 22(84):113-127
Сажетак ▼
У раду се анализирају европски стандарди транспоновани у унутрашњи правни поредак Републике Србије о систему заштите возача и путника у друмском саобраћају. Аутор анализира техничка решења прописана одредбама позитивног права Републике Србије и даје одговарајуће препоруке са објашњењима у вези са заштитним мерама које се спроводе путем сигурносних појасева. Он појашњава њихову улогу, принципе деловања и ефекте примене. Посебну пажњу рад посвећује значају сигурносних појасева у заштити возача и путника у саобраћајним незгодама. У том смислу рад истиче важност примене система заштите одређених категорија лица попут трудница.Примењујући адекватан научно-методолошки приступ, аутор у раду разматра резултате примењених истраживања настојећи да открије закономерности у поступањима приликом предузимања заштитних мера у овој области. Коначно, долази до закључка да је Република Србија имплементацијом европског законодавства прихватила и европске стандарде сигурносног система заштите возача и путника у друмском саобраћају.

Безбедносна и одбрамбена политика

ПОДРШКА ЕУ ИМПЛЕМЕНТАЦИЈИ СПОРАЗУМА О ТРГОВИНИ ОРУЖЈЕМ
Iris BJELICA VLAJIĆ
Европско законодавство, 2023 22(84):129-139
Сажетак ▼
Заједничка спољна и безбедносна политика (CFSP) Европске уније, има за циљ очување мира и јачање међународне безбедности у складу са принципима Повеље Уједињених нација. УсвајањемСпоразума о трговини оружјем (АТТ) под окриљем Генералне скупштине Уједињених нација (УН), поклопили су се циљеви Европске уније (ЕУ) и УНопобољшању животних и безбедносних услова обезбеђивањем одговорне трговине свим врстама војног конвенционалног наоружања и система, муниције, сродне технологије, резервних делова и компоненти. ЕУ даје свој допринос ефикасном спровођењу Споразума, посебно што су све државе чланице ЕУ истовремено државе странке Споразума, а активности усмерене на спречавање ширења оружја за масовно уништење и разоружања доприносе ефикасном спровођењу и других међународних уговора, конвенција и споразума који се баве оружјем за масовно уништење и конвенционалним оружјем. Циљ успостављања контроле над трговином конвенционалним оружјем јесте смањење незаконитог гомилања и трговине овим оружјем чиме се даје допринос миру, безбедности и стабилности у Европи и свету. Рад на промоцији и пружању подршке спровођењу Споразума треба наставити, јер се међу 54 земље које му нису приступиле налазе Белорусија, Индија, Ирак, Иран, Пакистан и Руска Федерација. Мултилатерална и билатерална сарадња Републике Србије у овој области посебно је усмерена на наставак усклађивања законодавства с међународним стандардима, даље унапређење контроле унутрашњег и спољнотрговинског промета оружја, смањење инцидената извршених оружјем и броја нелегалног оружја у поседу грађана, уклањање вишкова малог и лаког оружја, муниције, као и експлозива за цивилну употребу.
МЕЂУНАРОДНА ВОЈНА САРАДЊА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У ОКВИРУ ЗАЈЕДНИЧКЕ БЕЗБЕДНОСНЕ И ОДБРАМБЕНЕ ПОЛИТИКЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
Hatidža BERIŠA, Goran KORSEV, Dragan STEVANOVIĆ
Европско законодавство, 2023 22(84):141-157
Сажетак ▼
У савременим међународним односима државе своју безбедност више не остварују темељећи је на сопственим националним интересима и вредностима, већ је граде у сарадњи и савезништвима са водећим светским силама и у оквиру регионалних и глобалних иницијатива (Уједињене нације, Северноатлантски савез, Европска унија и друге). У том смислу, у оквиру своје спољне политике Република Србија дефинисала је четири стратешка ,,стуба“ сарадње, а то су: Европска унија, Сједињене Америчке Државе, Руска Федерација и Народна Република Кина. На нивоу регионалне сарадње Република Србија јача своје односе са суседима, али остварује и активно учешће у бројним регионалним иницијативама. Све то доприноси процесу европских интеграција као једном од прокламованих стратешких спољнополитичких приоритета наше земље.Истраживање обухвата анализу међународне војне сарадње унутар Заједничке безбедносне и одбрамбене политике Европске уније (ЗБОП). Истраживачки циљ рада обухвата систематизацију сазнања о достигнутом нивоу међународне војне сарадње, као и предикцију Министарства одбране о могућности даљег унапређења ове сарадње у сврху унапређења истраживања на овом плану

Регионална политика

РАЗВОЈ И ПРИМЕНА НОРМАТИВНОГ ОКВИРА У ОБЛАСТИ МАЊИНСКИХ ПРАВА У ХРВАТСКОЈ У КОНТЕКСТУ ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА
Isidora POP-LAZIĆ
Европско законодавство, 2023 22(84):159-175
Сажетак ▼
Ове године навршава се деценија како је Хрватска посталачланица ЕУ (ЕУ). Управо та временска дистанца отвара прилику да се хронолошки сагледа развој нормативно-правног оквира у области мањинских права у Хрватској, али и његова примена у пракси. Посебан акценат у овој анализи биће на остваривању мањинских права припадника српске националне мањине, као најбројније мањине у Хрватској, као и утицаја ових питања на развој регионалне сарадње и билатералних односа са Србијом. Циљ анализе је да оцени да ли је процес евроинтеграција Хрватске допринео развоју и унапређењу мањинских права или се, напротив, могу уочити супротне тенденције. Анализа развоја инструмената у области заштите мањинских права обухватиће међународни, регионални и национални ниво. Осврнућемо се и на специфичну тежину ових питања у преговарачким процесима за чланство Србије и Хрватске у ЕУ. Методолошки оквир обухватиће дескриптивну и експликативну анализу, као и методу анализе садржаја секундарних извора (закона и других аката). Поред тога, биће примењена и компаративна анализа како бисмо утврдили да ли се постојећи законски оквир примењује једнако на све припаднике националних мањина.

Технологија и медији

САЈБЕР БЕЗБЕДНОСТ vs. ПРИВАТНОСТ – ОПШТА РАЗМАТРАЊА И ОСНОВИ ЗАШТИТЕ
Dragana PETROVIĆ
Европско законодавство, 2023 22(84):177-192
Сажетак ▼
Данас се у свету на различитим нивоима воде озбиљне расправе о могућностима модерних информационо-комуникационих технологија (ICT), али и о њиховим нежељеним последицама. За обичног човека, „нов“ начин комуникације преко интернета и мобилне телефоније истовремено је лак, једноставан, брз, нужан – постаје чињеница његовог свакодневног живота. Штавише, савремено доба подразумева интернет као једно од главних средстава комуникације. Уколико се користи „како треба“, представља изобиље информација на готово сваку тему и доноси многе бенефите. Уз разноврсну количину прикупљених података с лакоћом посредује у стицању нових знања и обликовању животног стила. У тој перспективи, живот у интернет мрежи постаје све више простор подложан манипулацијама и злоупотребама. Списак злоупотреба је дуг – од напада на туђу приватност, прогањања, сајбермобинга, вршњачког насиља, сексуалног узнемиравања и насиља, трговине људима и људским органима и др. На тај начин, појава нових технологија значајно угрожава право на приватност. Последњих година право на приватност у највећој мери доводи се у везу са подацима о личности. Право на приватност и заштита личних података спада у ред основних људских права. Будући да се ради о темељном праву човека и грађанина, основњегове заштите у нашем законодавству садржан је, пре свега, у Уставу, Закону о заштити података (ЗЗЛП) и Кривичном законику (чл 146. Неовлашћено прикупљање личних података).Циљ рада је да се допринесе научној расправи у тој области.

Социјална политика

ВАНСУДСКО РЕШАВАЊЕ РАДНИХ СПОРОВА У СРБИЈИ И ЗЕМЉАМА РЕГИОНА
Dijana SAVIĆ BOŽIĆ
Европско законодавство, 2023 22(84):193-213
Сажетак ▼
У раду се анализирају методе вансудског решавања радних спорова у Републици Србији и земљама региона. Проблемрешавања радних спорова у Србији веома је сложен и представља нужност деловања и реформи у више области истовремено – како радног права тако и грађанског процесног права, односно система организације судова. Решења која су представљена плод су истраживања и искустава аутора, и израз напора да се систематски и свеобухватно приступи реформи радног права на начин који би извесноморао укључивати и заштиту права радника на одговарајући и ефикасан начин. Ефикасно решавање радних спорова није само у интересу радника, већ и послодаваца. Предуги радни спорови често подразумевају енормне износе накнаде штете за неисплаћене зараде и неуплаћене доприносе, које послодавац дугује након неколико година спорења око законитости отказа уговора о раду који је завршен у корист запосленог.

Људска права

БУДУЋНОСТ ЉУДСКИХ ПРАВА – ОСНОВНЕ ТЕКОВИНЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ НА РАСКРШЋУ ИЗМЕЂУ ХРИШЋАНСТВА И ИСЛАМИЗМА
Sanela VELJKOVIĆ, Mitko ARNAUDOV
Европско законодавство, 2023 22(84):215-230
Сажетак ▼
Европска унија представља жељено одредиште имиграције многих међународних миграната. Промовисање демократских вредности, људских права и слобода, толеранције и мултикултурализма појачава таласе имиграције ка Европи. Уједно, економски мотиви представљају још један од покретача овог процеса. Током времена, имиграционе политике Европске уније мењале су се у складу са актуелним међународним, регионалним и локалним дешавањима. Стога, у одређеним периодима биле су либералније или рестриктивније природе. Међутим, тек након терористичких напада који су се догодили с краја 20. и почетком 21. века, као и мигрантске кризе са којом је Европи била суочена током 2015. и 2016. године, приметан је тренд пораста страха од исламизма код европског становништва. Ови догађаји резултирали су јачањем десних политичких струја у одређеним државама чланицама Европске уније, које своју реторику заснивају на популизму што доприноси расту ксенофобије у европском друштву. Становништво исламске вероисповести представља и данас доминантно становништво Европе. Проблем интеграције муслимана у европско друштво присутан је као и могућност угрожавања европске културе и европских вредности. У складу с тим, у раду се испитује култура као линија разликовања између хришћанског и муслиманског становништва у Европској унији.

Судска пракса

СЛОБОДА ВЕРОИСПОВЕСТИ У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ: НОШЕЊЕ ВЕРСКИХ СИМБОЛА НА РАДНОМ МЕСТУ
Sanja ŽARKOVIĆ
Европско законодавство, 2023 22(84):231-247
Сажетак ▼
У овом раду ауторка се бави начином на који је ношење верских симбола на радном месту, као вид испољавања вере, уређено у праву Европске уније. Она закључује да је ношење верских симбола разапето између дивергентних тежњи ЕУ да оствари имиџ неутралности и да ојача заштиту људских права кроз забрану дискриминације како би се олакшао приступ тржишту рада. Управо ношење верских симбола на радном месту, према аутору, доказује да је та неутралност схваћена као секуларност, где се од религије очекује да буде скрајнута у приватну сферу, а од појединца да се уздржи од њеног испољавања у јавности. Овоме у прилог иде и пословна политика неутралности, коју Суд правде ЕУ прихвата као легитиман циљ послодаваца код забране ношења верских симбола на радном месту. Следствено се ради о искључујућој концепцији неутралности, која једнако непријатељски гледа на испољавање свих религија, уместо плуралистичке и укључујуће која би једнако уважила све религије.