Сажетак ▼

Оснивање Европских заједница и Европске уније уклопило се у владајућу мултилатералну концепцију међународних односа које су наметале Сједињене Америчке Државе у годинама после Другог светског рата. Европска унија имала је задатак да споји више националних тржишта у једно, односно да либерализује трговинску размену, обезбеди слободну конкуренцију на унутрашњем европском тржишту и да донесе европско законодавство које би уједначило економске норме њених држава чланица. Виђена као мултилатерални производ неолибералног идеолошког концепта, Европска унија нашла се на удару неоконзервативне идеологије и америчке контрареволуције коју предводи амерички „пословни човек“, политичар и председник – Доналд Трамп (Donald Trump). Ова супранационална организација више није амерички миљеник, нити дисциплиновани и подређени савезник, већ се све више схвата као „паразит“ који живи на рачун Сједињених Америчких Држава и који потчињава своје грађане, потирући њихову националну и државну самосвојност, идентитет као и основне демократске вредности. Стога, 21. век означава историјски период у којем се Европска унија суоачава са унутрашњом институционалном кризом и спољним егзистенцијалним изазовима.

Сажетак ▼

Аутор у раду даје преглед развитка идеје Европске политичке заједнице од Другог светског рата до данашњих дана, уз теоријски модел „диференциране европске интеграције“ као парадигматични модел. У раду је показано да идеја Европске политичке заједнице у федералистичком контексту никада није могла заживети, али да би у данашње време као модел „диференциране европске интеграције“ могла постојати и на одређени начин супституисати Европску унију (ЕУ) какву данас познајемо.

Сажетак ▼

Покретање мисије ЕУЛЕКС на Косову 2008. године део је прокламоване намере ЕУ за постизањем шире друштвене нормализације између Београда и Приштине, која се тицала потребе превазлажења тзв. наслеђа прошлости, укључујући кривично гоњење починиоца међуетничких ратних злочина, идентификацију несталих особа и подршку повратку избеглица. Кључни задаци мисије ЕУЛЕКС односили су се на потребу успостављања владавине права на територији КиМ и стварања безбедног окружења за међуетничку динамику. Сложеност мисије огледа се у динамичном карактеру њеног мандата, који еволуира у континуитету и интегрише нове изазове, на које адекватан одговор често изостаје. Упркос присуству и раду мисије више од 16 година, владавина права на територији КиМ и даље је отежана, чиме се додатно усложњава процес друштвене нормализације односа између косовских Срба и косовских Албанаца. Додатно, деловање мисије открило је структурну асиметрију између стратешких циљева ЕУ и реалних капацитета деловања у специфичном локалном контексту. Ово је проблематизовало питање њених стварних могућности да допринесе трансформацији постконфликтног друштва, у складу са прокламованим циљевима. У раду се испитују учинци и кључна ограничења деловања ЕУЛЕКС-а на темељу нормативног приступа ЕУ. У раду ће бити указано на дубљу институционалну и политичку неусклађеност између нормативних очекивања Европске уније и комплексне друштвено-политичке стварности на терену. Истраживање се ослања на методу анализе садржаја релевантних званичних докумената и анализу дискурса.

Сажетак ▼

Специјализована већа и Специјализовано тужилаштво Косова основана су 2015. године, законом који је усвојила Скупштина Косова, а као одговор на извештај Савета Европе о нечовечном поступању и трговини органима на Косову и извештај Специјалног истражног тима. Ипак, иницијатива за оснивање специјалног суда није дошла са Косова, већ од стране Европске уније и Сједињених Америчких Држава и то уз велики притисак и претње косовским властима. Од самог почетка овај суд се суочава са одсуством политичке подршке и легитимитета. У раду аутор разматра разлоге за оснивање специјалног суда, као и резултате рада у последњих десет година, уз посебан осврт на неке од кључних проблема с којима се суд сусреће.

Сажетак ▼

У овом раду аутори применом догматичког и нормативног метода анализирају Директиву (ЕУ) 2016/343 Европског парламента и Савета, од 9. марта 2016. године, о јачању одређених видова претпоставке невиности и права на присуство суђењу у кривичном поступку. На крају рада аутори разматрају значај проучаване Директиве за Републику Србију и њен пут ка чланству у Европској унији. Они закључујуда, пре свега, Законик о кривичном поступку може да буде предмет усклађивања са Директивом, али да то могу да буду и други закони (на пример, о медијима) и прописи. Приликом усклађивања унутрашњег права са Директивом корисно је располагати подацима о нормативном и стварном стању по питању спровођења Директиве у појединим државама чланицама Европске уније, а у ту сврху остварити увид и у Извештај Комисије Европском парламенту и Савету о спровођењу Директиве. Коначно, аутори указују и да начин преношења Директиве у унутрашње правоРепублике Србије треба да буде у складу са Директивом.

Сажетак ▼

У овом раду представљени су главни елементи Директиве о спречавању и борби против трговине људима и заштити њених жртава, чије су последње измене и допуне усвојене 2024. године. Овом Директивом успоставља се оквир за утврђивање минималних правила којим се дефинишу кривична дела и казне за трговину људима. Она садржи заједничке одредбе у оквиру којих се узима у обзир питање полова, а све у циљу спречавања овог кривичног дела и заштите жртава трговине људима. Такође, у њој су предвиђене мере које би државе чланице требало да предузму ради успостављања националних координатора или сличних механизама који би били задужени за праћење и извештавање о стању у области борбе против трговине људима.

Сажетак ▼

У чланку аутор анализира институционални и технолошки оквир дигитализације матичних евиденција у Републици Србији, с посебним фокусом на Предлог закона о Матичном регистру. Уводно се даје кратак преглед историјског развоја матичних књига, важеће правне регулативе и изазова постојећег хибридног система у коме се евиденције воде паралелно у папирном и електронском облику. Потом се детаљно разматра нови концепт вођења матичних евиденција који доноси увођење јединственог Матичног регистра – решења које подразумева потпуно напуштање папирних књига и прелазак на централизовани електронски статусни профил грађана. Посебна пажња посвећена је упоредно-правној анализи, са акцентом на праксе Естоније– државе препознате као лидера у области дигиталне управе у Европи – и Аустрије, дугогодишње чланице Европске уније са правним системом сличним оном у Србији, која је успешно спровела дигитализацију матичних евиденција. Циљ рада је да укаже на значај ове реформе, не само за ефикасност и транспарентност јавне управевећ и за јачање правне сигурности, унапређење заштите личних података, као и очување историјско-културног наслеђа у дигиталном окружењу.

Сажетак ▼

У циљу даље хармонизације компанијског права Србије са компанијским правом Европске уније у јуну и децембру 2018. године извршене су опсежне промене Закона о привредним друштвима из 2011. године усвајањем новела Закона о привредним друштвима из 2018. године.У складу са трећом ревидираном верзијом Националног програма за усвајање правних тековина ЕУ од 1. марта 2018. године, те свеукупним настојањем да се што ефикасније изврши преузимање комунитарних института у домаћи правни систем, новелама Закона о привредним друштвима из 2021. године предвиђено je ступање на снагу 1. јануара 2025. године норми којима се у Србији (поред постојећих опција оснивања ортачког друштва, командитног друштва, друштва сa ограниченом одговорношћу и акционарског друштва) први пут ствара и могућност оснивања комунитарних правних форми привредних друштава. Имајући у виду значај наведених новела у овом раду аутор анализира специфичности и правни положај Европског акционарског друштва (Societas Europea), превасходно из аспекта имплементирања наднационалних облика привредног организовања у домаћи Закон о привредним друштвима.

Сажетак ▼

Анализа најважнијих макроекономских индикатора показује хегемонију долара и позицију евра као убедљиво друге по важности валуте у међународном финансијском систему. Као резервна валута за централне банке, као средство акумулације и као трансакцијска валута (који су главни фактори који одређују степен интернационализације дате монете) долар доминира, док евро заузима друго место. Иако је учешће евра значајно у многим тржишним сегментима, посебно у платним трансакцијама преко SWIFT-а, он је и даље у многим аспектима регионална валута. Чини се извесним да ће долар наставити да држи кључно место у глобалној економији. САД и даље поседују ликвидна и дубока финансијска тржишта, конвертибилност валуте је неупитна, постоји још увек, и поред санкционисања бројних земаља, значајан ниво правне предвидивости и, можда најважније – америчка војна супремација се успешно одржава, упркос одређеним изазовима. Имајући у виду да Европска унија (ЕУ) није држава у класичном значењу те речи, потпуно остваривање планова за повећање међународне улоге монете еврозоне евентуално би омогућило ограничен пораст удела евра у званичним резервама, трговинским и финансијским трансакцијама. Последично, оптималан начин за одржавање дугорочне улоге евра, као једне од водећих светских резервних валута, могућ је кроз статус тзв. „хегемона у сенци“, где би доминација долара била неупитна. Алтернативни пут за одржавање тренутне позиције евра могућ је кроз настајање мултиполарног валутног система, који подразумева снажно јачање значаја кинеске монете. Оно што у оба сценарија земље еврозоне морају да ураде поред неизоставног успостављања банкарске уније – јестекреирање критично велике понуде заједничких еврообвезница, чиме би се поспешио развој ликвидних и дубоких финансијских тржишта која су неопходна подршка евру у времену кризе.

Сажетак ▼

У економској теорији устаљен је израз биланс, који најчешће користимо уместо израза финансијски извештаји. Састављање консолидованог биланса на основу сопственог књиговодства групе, односно матичног предузећа и зависних предузећа или холдинга, је компликованији и стога тежи пут и његов евентуални избор противречио би принципу ефикасности. Због тога је општеприхваћено да се биланс повезаних предузећа изводи из појединачних биланса правно самосталних подсистема кроз поступак спајања, елиминисањa и допунe позицијe стања и успеха који се назива консолидација. Информације за праћење реалних токова и номиналних добара, изражених кроз приказивање целокупне и истините слике имовине и резултата, неопходне су не само за законом прописане ентитете и њихове подсистеме у поменутом смислу, него и за чисто економске ентитете, какве су такозване групе настале обједињавањем помоћу финансијских или уговорних веза правно самосталних циљева. Овакав облик повезивања предузећа познат је под именом матично и зависно предузеће, а биланс који се саставља за ове групе назива се консолидовани биланс.

Сажетак ▼

Зелена економија представља постмодерни концепт свеобухватног укључивања животне средине у пројекте одрживог развоја. Појављује се као нова парадигма за побољшање привредног раста, уз истовремено смањење потрошње природних ресурса и спречавање девастације екосистема. Економски просперитет има одговарајуће социјалне конотације које суоличене у унапређењу здравственог стања становништва, социјалне правде, запослености и заштити животног амбијента. Он је од посебног значаја за државе Западног Балкана које су сиромашне, али са огромним потенцијалима за имплементацију зелене економије, циљева одрживог развоја и еколошког предузетништва. Актуелни подухват заснива се на Зеленој агенди за Западни Балкан, који је усклађен са Европским зеленим договором, која обухвата пет примарних области: декарбонизацију, циркуларну економију, смањење загађења, одрживу пољопривреду и биодиверзитет. Рад има за циљ да прикаже могуће модалитете равнотеже између економског прогреса и социјалне инклузије у контексту заштите животне околине. Наведени сегменти утичу на привредну, политичку и друштвену стабилност. Резултати истраживања упућују на нове правце остваривања друштвеног просперитета са већим бројем могућих решења за превазилажење контроверзи, где је потребно садржајно и компетентно ангажовање државних институција. Значај актуелног разматрања огледа се у неопходности конципирања дугорочне стратегије одрживог развоја на платформи зелене економије у државама субрегиона Западног Балкана, утемељеној на Зеленој агенди Европске уније.

Сажетак ▼

У Резолуцији о ванредној ситуацији у вези са климом и животном средином, Европски парламент од Комисије тражи хитну акцију и предузимање конкретних мера да би сви релевантни будући законодавни и буџетски предлози у потпуности доприносили доследности политика Европске уније (ЕУ) о климатским и еколошким ванредним ситуацијама, посебно кроз реформу њене политике улагања у пољопривреду, трговину, транспорт, енергију и инфраструктуру у циљу ограничавања глобалног загревања испод 1,5°С. План опоравка ЕУ следеће генерације промовише улагања у секторе кључне за зелену и дигиталну транзицију, како би се изградила отпорност и створио раст и радна места у праведном и инклузивном друштву, али и заштитила водна тела на територији ЕУ. Осми европски акциони план (ЕАП), као укупни акциони програм ЕУ за животну средину до 2030. године заједно са буџетом ЕУ за 2021–2027, укључује нови механизам праћења како би се осигурало да ЕУ подржава циљеве Европског зеленог договора везане за животну средину и климу, дефинисане Агендом УН 2030, Конвенцијом из Рија и другим релевантним међународним споразумима. Постизање циљева одрживог развоја (СДГ) и њена подршка трећим земљама да учине исто од суштинског су значаја да би ЕУ постала глобални лидер у постизању одрживог развоја. Акције за постизање еколошких и климатских циљева ЕУ треба да се спроведу у складу са спровођењем Европског стуба социјалних права, међу којим је, пре свега, право на чисту воду. Због тога је заштита вода један од неизбежнихелемената овог акционог плана.Посебан део рада бави се могућностима за Републику Србију, које произлазе из идеја и мера садржаних у овимдокументима.

Сажетак ▼

Европска свемирска агенција (European Space Agency– ESA), представља главног европског актера у истраживању и коришћењу свемира. Основана је 1975. године, од стране Европске свемирске конференције која је одлучила да створи ову Агенцију с циљем спајања већ постојећих организација– Европске организације за истраживање свемира (European Space Research Organisation– ESRO) и Европске организације за развој лансера (European LauncherDevelopmentOrganisation–ELDO). Сврха Европске свемирске ESA је да обезбеди и промовише сарадњу међу европским државама у свемирским и научно-технолошким истраживањима. Истраживања би требало да се користе за научне сврхе и за развој оперативних система у свемиру. То претпоставља разраду и спровођење дугорочне европске свемирске политике којом се утврђују конкретни свемирски циљеви и којом се препоручује усклађивање државних политика у односу на политике других националних и међународних организација и институција. Коначно, овакав приступ требало би да доведе до координације свемирских програма унутар Европске уније, те до усвајања кохерентнијих националних индустријских политика у области свемира. У том погледу, Европска свемирска агенција је и важан фактор у формирању међународног свемирског права кроз интерне процедуре које развија, као и кроз имплементацију међународних свемирских пракси и споразума које закључује.

Сажетак ▼

Проституција је одраз друштвене неједнакости полова, што је посебно уочљиво када је реч о проституцији жена. Сексуално искоришћавање је једна од најтежих последица неједнакости полова у друштву. Резолуција Европског парламента о сексуалном искоришћавању и проституцији и њеном утицају на једнакост полова, од од 26. фебруара 2014. године, представља доказ да је Европски парламент препознао друштвену опасност ове појаве и дао основне смернице за њено сузбијање. У раду ће бити приказане најважније мере за сузбијање сексуалног искоришћавања садржане у овом правном акту, с циљем да се још једном истакне значај заједничког деловања читаве међународне заједнице у области сузбијања ове негативне друштвене појаве.

Сажетак ▼

Опасне руте миграционих кретања где су животи људи угрожени, посебно на отвореном мору у области изван националних јурисдикција, покрећу питање заједничке одговорности држава. Међутим, чини се да многе државе настоје да ту одговорност избегну, остављајући најтеже последице на најрањивије групе лица. Рад истражује концепт вантериторијалне надлежности Европског суда за људска права кроз призму савремених миграционих изазова. Иако међународноправни извори постављају оквир за адекватну заштиту, различите стратегије вантериторијалне контроле миграција на отвореном мору остављају празнину између правних обавеза и њихове практичне имплементације. Из тог разлога, нужно је преиспитати постојећи концепт надлежности и прилагодити га сложеним реалностима у којима поступање или пропуштање држава има негативне последице изван националних граница. Кроз функционални приступ вантериторијалне надлежности указује се на могућност изградње правичнијег система заштите људских права пред Европским судом.

Сажетак ▼

У предметном раду анализира се однос права на пословни углед правних лица и слободе изражавања. Аутор полази од тезе да је право на пословни углед зајемчено европским, као и правним прописима Републике Србије, али да су његово дефинисање, обим и правна заштита недовољно прецизни. У квалитативној анализи коришћен је дескриптивни метод за приказивање нормативног оквира којег је поставила Европска конвенција о људским правима и пракса Европског суда за људска права. Исти метод послужио је и код изношења приказа законодавних и практичних решења у Републици Србији, с циљем указивања на правне недостатке постојећег система и изналажења конкретних решења. У раду се закључује да је право на пословни углед правних лица директно детерминисано и дефинисано слободом изражавања и да постојећи европски систем и систем Републике Србије не одговарају тренутним приликама у којима правна лица располажу све снажнијим капацитетом економске моћи, оличеном у њиховом пословном угледу. Истовремено се изводи и закључак да се овим субјектима не омогућава да пословни углед адекватно заштите. Заокрет у доскорашњем приступу у европском систему представља посматрање права на пословни углед као имовине коју субјект поседује, што је иновативно, али недовољно развијено решење. Аутор рада подржава решење које подразумева да правна лица поред накнаде материјалне штете, чије доказивање у пракси често постаје probatio diabolica, имају право на накнаду и нематеријалне штете, по узору на част и углед физичких лица и њихову заштиту од лезионо способних информација, јер сматра да овакво решење одговара савременим изазовима и супротставља се практичним проблемима постојећег система.