Предлог регулаторног оквира Европске уније о вештачкој интелигенцији

Dabić Dragana (Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), ddabic@diplomacy.bg.ac.rs

Како апликације генеративне вештачке интелигенције улазе у општу употребу, а софистицирани системи и модели постају комерцијална роба, све је већи фокус на питањима регулисања (зло)употребе ове напредне технологије. Иако постоји велики број иницијатива, како на нивоу националних јурисдикција тако и на глобалном нивоу (предлози о међународним споразумима или оснивању међународног тела за надзор), до сада је само Европска унија учинила иоле озбиљан покушај да грађане заштити од ризика повезаног са коришћењем система вештачке интелигенције. У 2021. години Комисија је сачинила Предлог уредбе о вештачкој интелигенцији. Очекивања су да она почне да се примењује најраније од 2026. године, након што је формално усвоје Савет и Парламент. Међутим, до тада би модели вештачке интелигенције могли напредовати до непрепознатљивости. Предлог уредбе се разматра у целости, како би се указало на значај предметне материје и пружила основа за даља истраживања. Предочени су критички ставови изнети у литератури и назначени поједини недостаци у погледу садржине Предлога уредбе. Из анализе произилази да је окосница европског приступа у нормирању вештачке интелигенције двојака. С једне стране, ЕУ настоји да заштити основна права, етичка начела и води рачуна о правној сигурности и захтевима за транспарентношћу. С друге стране, очитава се и намера да Европа не заостаје у технолошком надметању на међународном плану, те се настојало да се не спута иновативни потенцијал и да европске државе остварују корист од нових технологија. Ова два приступа није увек могуће истовремено остварити у пракси.

Кључне речи: Европска унија, вешачка интелигенција, регулаторни оквир