Сажетак ▼

Нордијски савет представља организациони форум скандинавских држава и њихових аутономних регија. То је најстарије регионално партнерство у Европи и има улогу међупарламентарне сарадње. Садржајне институционалне делатности обухватају економију, екологију, културу, одрживи развој и климатске промене. Нордијски савет министара успостављен је у контексту међудржавне сарадње, при чему је конципиран као допуна ангажмана Нордијског савета. Државе чланице посматраног колективитета спајају сличне историјске основе, друштвене реалности и развојна опредељења. Аутохтона парадигма функционисања институције може бити модел, применљив и за друге територијалне групације у свету. У предметном раду посебно се разматрају релације држава дате групације, чланица ЕУ (ЕУ), према земљама субрегиона Западног Балкана. У претходном периоду есенцијални међународни значај заузима позиција Аутономне регије Гренланда, као дела суверене Данске, због претензија администрације Сједињених Америчких Држава (САД) да преузму ту територију. Констатуjeмо да се наведени Савети нису до сада експлицитно огласили поводом актуелне проблематике.

Сажетак ▼

Српска православна црква је 2004/2005. године одлучила да отвори стално представништво при европским институцијама у Бриселу, по угледу на остале европске помесне православне цркве. Међутим, иако је одлука Светог архијерејског синода Српске православне цркве о постављењу сталног представника и даље на снази, рад представништва је у застоју дужи низ година. У раду се анализирају могућности које би оживљавање рада сталног представништва у Бриселу донело Српској православној цркви, и то усмеравајући пажњу на заговарање о Косову и Метохији и располагање европским фондовима. Ипак, запажени су и изазови који се, углавном, тичу шире политичке ситуације на европском континенту и међуцрквеног спора Москве и Цариграда. Методологија истраживања обухвата анализу годишњих извештаја Европске комисије о Косову и Метохији (упоређених са извештајима Стејт департмента САД) у периоду од 2015. до 2024. године, те разговор са архимандритом Данилом Љуботином, дугогодишњим сталним представником Српске православне цркве при европским институцијама. Прво, примећене су одређене мањкавости у извештавању Европске комисије о стању Српске православне цркве на Косову и Метохији, што може бити део заговарачке агенде. Друго, запажени су потенцијали које Српска православна црква може да искористи кроз пројектно финансирање. Стога, закључује се да би активан рад сталног представништва у Бриселу имао позитивне ефекте за Српску православну цркву, упркос тренутној стратегији одржавања деликатне равнотеже.

Сажетак ▼

Независност судске власти један је од кључних елемената владавине права, a промовисање владавине права на међународном и националном нивоу је потциљ 16.3. Циљева одрживог развоја. Mатеријална независност судија једна је од важних гаранција њихове независности. Отуд не изненађује што је питање накнаде за рад судија сагледано у различитим међународним инструменатима меког права, међу којима се као посебно значајни истичу стандарди које формулишу европска струковна удружења и организације судија. Ови стандарди, иако формулисани у документима меког права, инкорпоришу се у право и праксу Европске уније (EУ) и њених држава чланица, а последично су од значаја и за државе кандидате за приступање ЕУ. За развој праксе њихове примене од посебног значаја је јуриспруденција Суда правде Европске уније, који је прво јасно успоставио општpу обавезу држава чланица ЕУ да поштују независност својих националних судова, а потом и доследно стајао на становишту да накнаде за рад судија јесу важан елемент њихове независности. У раду се прво применом упоредно-правног и нормативног метода представља начин на који се европски стандард материјалне независности судија тумаче и примењују у праву ЕУ. Потом, у раду се анализира пресуда Суда правде ЕУ у предмету C‐272/24 HZ v Tribunalul Galați из новембра 2025. године, у којој се додатно сагледава и накнада за прековремени рад судија. На самом крају, ауторка указује на могуће импликације наведене пресуде на правни систем и праксу у Србији.

Сажетак ▼

Право на информисаност је једно од кључних права окривљеног и саставни део права на одбрану у кривичном поступку. Као важна гаранција права на правично суђење, ово право окривљеног у кривичном поступку, препознато је и на нивоу Европске уније (ЕУ). У раду се даје приказ и кратка анализа одредби Директиве Европског парламента и Савета Европе од 22. маја 2012. године, о праву на информисаност у кривичном поступку. Иако је реч о старијем правном акту, његова анализа је значајна у процесу хармонизације кривичног процесног права са правом ЕУ. Циљ рада произилази из његовог предмета и огледа се у томе да се право на информисаност посматра у контексту права на одбрану окривљеног у савременом кривичном поступку.

Сажетак ▼

Кријумчарење лица (миграната) представља један од озбиљнијих облика прекограничног организованог криминала, који не угрожава само безбједност држава чланица Европске уније (ЕУ), већ и животе и основна људска права миграната. Прописи ЕУ обавезују државе чланице да кривичноправно инкриминишу свако намјерно помагање неовлашћеног уласка, транзита или боравка странаца када је извршено ради стицања имовинске користи. Такође, европско законодавство захтјева строжије кажњавање тежих облика кријумчарења миграната, као што су дјела извршена у оквиру организоване криминалне групе, уз угрожавање живота или здравља миграната, или уз поступање које је нечовјечно или понижавајуће. За теже облике кријумчарења лица захтијева се увођење одвраћајућих казни, што подразумијева строжије затворске санкције и проширену конфискацију имовине прибављене извршењем кријумчарења лица. Прихватање захтјева ЕУ за строжијим кажњавањем кријумчарења лица посебно је значајно за Босну и Херцеговину и за Србију, јер се обје државе налазе се на такозваној „балканској мигрантској рути“, што их чини посебно изложеним дјеловању организованих кријумчарских мрежа и повећаном ризику од извршења тешких кривичних дјела повезаних са илегалним миграцијама.

Сажетак ▼

Укрупњавање капитала, као и његова интернационализација, односно међусобно повезивање капитала чест је узрок консолидовања биланса. Велики удео европског, односно глобалног капитала налази се под окриљем повезаних предузећа, па се на тај начин капитал константно увећава. Професионална рачуноводствена регулатива временом се мењала и надограђивала у складу са реалним потребама рачуноводствене струке. У раду који следи представљају се различити методи консолидовања биланса и њиховог усклађивања са међународним рачуноводственим стандардима. Аутори истражују различите врсте метода који се могу користити за консолидовање финансијских извештаја. Посебно се апострофира њихова уподобљеност са међународном регулативом која обухвата и европске стандарде и правила, као и рачуноводствену праксу. Из анализе произилази закључак да подобност одређених метода зависи од мноштва фактора који се постављају пред привредне ентитете, а којима се тежи одговорити на захтеве које поставља унутрашња законодавна регулатива држава којом се прописује финансијско извештавање.

Сажетак ▼

Безбедност хране представља један од најзначајнијих изазова савременог друштва, будући да директно утиче на јавно здравље, поверење потрошача и стабилност тржишта. Сваки сегмент ланца исхране – од производње сировина, преко прераде и дистрибуције, до конзумације – захтева систематску контролу и примену стандарда квалитета. Овај рад анализира теоријске и практичне аспекте безбедности хране у Србији и међународној заједници, са посебним освртом на регулативу, инспекцијски надзор и механизме контроле квалитета. Рад се фокусира на појам и значај безбедности хране, улогу контроле квалитета и принципа HACCP система (Hazard Analysis and Critical Control Points), као и на функцију инспекцијског надзора у осигурању здравствене исправности производа. Посебан део посвећен је међународној регулативи, укључујући смернице Codex Alimentarius, европске уредбе и практичне смернице за имплементацију стандарда, са акцентом на хармонизацију законодавства Републике Србије са правом Европске уније (ЕУ). У закључку рада потврђује се да је безбедност хране мултидисциплинарна и стратешки важна област, у којој примена стандарда, квалитетна регулатива и проактивна пракса могу значајно допринети заштити потрошача, развоју домаће прехрамбене индустрије и међународној конкурентности.

Сажетак ▼

Јединствено дигитално тржиште (Digital Single Market – DSM) представља кључну компоненту стратегије Европске уније (ЕУ) за трансформацију једног од највећих светских економских простора у слободан и конкурентан дигитални простор. ЕУ је започела борбу за већи удео у дигиталном свету са усвајањем стратегије „Европа прилагођена дигиталном добу 2020 године“. У циљу јачања стратешке аутономије и стварања јединственог дигиталног тржишта, ЕУ ће преко Комисије обезбедити практичне смернице и правну регулативу која ће у наредном периоду бити инкорпорирана у унутрашње правне системе држава чланица, и истовремено утицати на земље кандидате. Прилагођавање дигиталном добу значи да ће ЕУ до 2030. године чинити потребне напоре у ојачавању свог дигиталног суверенитета. У складу с тим, Савет европских националних регистара (Council of European National Top Level Domain Registries – CENTR), као удружење европских регистара националних домена највишег нивоа, има за циљ да својим члановима обезбеди форум за размену информација, притом поштујући културне и историјске разлике у локалним интернет заједницама. Због тога се у овом раду, у контексту деловања ове организације, разматра Директива (ЕУ) 2022/2555 познатија и као NIS2 Директива. Директива (NIS2), која има формални назив „Директива о мерама за високи заједнички ниво сајбер безбедности широм Уније“, представља акт који поставља једнаке, усклађене захтеве за сајбер безбедност у целој Унији. За земље кандидате, као што је Србија, NIS 2 је релевантна у оквиру усаглашавања са ЕУ acquis ом, као и за поглавља везана за информационо друштво, дигитализацију, безбедност и припреме критичне инфраструктуре за улазак у ЕУ. Следствено, овај рад пружа увид у утицај ове директиве на српско законодавство, будући да аутори сматрају да је она од посебне важности за дигиталну трансформацију српског друштва.

Сажетак ▼

Циљ овог рада је да испита однос између јавног интереса, узбуњивања и заштите тајности података, кроз упоредну анализу права Европске уније (ЕУ) и праксе Европског суда за људска права (ЕСЉП). Истраживање полази од тезе да узбуњивање представља један од кључних механизама демократске контроле, али да његова правна природа није потпуно заокружена у нормативном оквиру ЕУ, посебно у погледу материјалног појма јавног интереса. Методолошки, рад комбинује нормативну анализу Директиве (ЕУ) 2019/1937 и Директиве (ЕУ) 2016/943 са доктринарном анализом значајних пресуда ЕСЉП. Резултати показују да се у ЕУ јавни интерес јавља само имплицитно, кроз повреду права ЕУ, док ЕСЉП развија супстантивни тест који укључује процену јавног интереса, добру веру узбуњивача, тежину откривене повреде, делотворност механизама унутрашњег узбуњивања и постојање узрочно последичне везе између узбуњивања и учињене одмазде. Судска пракса стога функционише као материјални коректив Директива, посебно у случајевима откривања поверљивих, пословних или државних тајни. Закључак рада указује да је за правни систем Републике Србије, у којем недостају прецизни критеријуми за одређивање јавног интереса, јуриспруденција ЕСЉП од пресудног значаја за уједначену и ефективну заштиту узбуњивача.

Сажетак ▼

Са новим предлогом „Закона о свемиру“ Европска унија (ЕУ) позвала је државе чланице да усвоје јединствен и усклађен правни оквир за свемирске активности, са фокусом на безбедност, отпорност и одрживост. Овакав фокус покрива свемирски саобраћај, екологију и сајбер безбедност за критичну инфраструктуру у сврху давања већег подстицаја свемирској економији и стратешкој аутономији ЕУ. Суштински, Комисија је предлогом од 25. јуна 2025. године иницирала усвајање Уредбе о безбедности, отпорности и одрживости свемирских активности којом се предвиђа замена фрагментираних националних законодавних решења заједничким правилима за оператере, чиме се обезбеђује сигуран и непрекидан приступ свемирским услугама, уз подстицање технолошких иновација и стварање јединственог тржишта за обављање свемирских активности које треба да допринесу ојачавању глобалне конкурентности европске свемирске привреде.

Сажетак ▼

Геоблокирање је у савременом дигиталном окружењу кључно технолошко решење које омогућава територијално ограничено коришћење предмета ауторскоправне заштите путем интернета. Наведеним ефектом у дигиталном окружењу одржава се и учвршћује традиционални концепт територијалности ауторског права. Имајући у виду да је виртуелни простор неограничен, те да не познаје концепт државних граница, геоблокирање представља један од кључних механизама у смислу функционисања ауторског права. Геоблокирање је посебно заступљено на интернет платформама за стриминг аудио визуелних садржаја. Поред тога што представља вид заштите у смислу територијалног важења ауторског права, с друге стране доприноси фрагментацији јединственог тржишта ЕУ. Другим речима, његовом применом дистрибутери имају могућност за ексклузивност територијалних лиценци и обезбеђују економску оправданост инвестиција у продукцију аудио‐визуелних садржаја. Кроз институције Европске уније (ЕУ) у последњем периоду води се садржајна дискусија о ефектима геоблокирања на јединствено дигитално тржиште. ЕУ је артикулисала своја настојања ка смањењу неоправданог геоблокирања кроз Уредбу ЕУ 2018/302. Међутим, из подручја примене ове Уредбе изузимају се аудио‐визуелне услуге, укључујући услуге чија је основна сврха пружање приступа преносима спортских догађаја и које се пружају на основу искључивих територијалних лиценци. Summa summarum, у актуелном нормативном и технолошком оквиру, геоблокирање и даље задржава улогу кључног механизма за очување територијалног важења ауторског права у дигиталном простору. Иако оптерећено извесним функционалним слабостима, оно представља неопходно средство за спровођење ауторског права у условима глобалне доступности садржаја и одржавања економске оправданости лиценцирања ауторских дела на националним тржиштима.

Сажетак ▼

Здравље је основно људско право, признато бројним међународним, регионалним и националним правним инструментима. У већини земаља, укључујући и највећу светску економију – Сједињене Америчке Државе, његова примена тренутно је далеко од реализације. Данас, међутим, Куба показује да право на здравље мора и може бити реализовано не само кроз усаглашавање националног законодавства са универзалним правним стандардима, већ и кроз развој националне медицине и медицинске праксе чији резултати могу бити примењени делотворно и на ширем међународном плану. У том погледу, унапређење сарадње европских земаља са Кубом у области медицине и медицинских истраживања могло би установити нове стандарде понашања којим се потврђује универзално право људи на здравље.

Сажетак ▼

Последњих десетак година сведоци смо убрзаног развоја интернета и дигиталних технологија. Сва нова техничка достигнућа обогатила су животе људи, али су донела и бројне опасности, посебно за децу. За разлику од одраслих, деца су у много већем ризику од различитих врста непријатности, злостављања, експлоатације како у дигиталном, тако и у стварном свету. Државе и међународне организације предузимају разне мере да заштите децу од опасности које вребају на интернету. Рад разматра одлуку Европске комисије о оснивању стручне групе која служи као Мрежа за превенцију од сексуалног злостављања деце. Мрежа има задатак пружања помоћи Комисији у припреми и спровођењу политика и мера спречавања сексуалног злостављања и експлоатације деце. Такође, она успоставља координацију између Комисије, држава чланица, релевантних истраживача, службеника на терену и других актера у питањима која се односе на спровођење законодавства, програма и политика Уније у подручју заштите права детета у дигиталном и стварном свету. У анализи се посвећује пажња и другим иницијативама Европске уније (ЕУ) усмереним на заштиту права детета што на интернету, што ван њега, а разматра се и значај ове Мреже за Републику Србију. Рад закључује да ЕУ предузима неопходне мере како би заштитила децу од опасности и манипулација које доноси нова и све софистициранија технологија.