Сажетак ▼

Проблем корупције данас представља један од кључних кривичноправних проблема. Иако у Европској унији (ЕУ) постоје строга правила и прописи који промовишу борбу против корупције, корупција је према званичним статистикама још увек присутна. Тај друштвени феномен заокупља нарочиту пажњу у земљама које се још увек нису интегрисале у ЕУ. Стога је проблем сузбијања корупције у земљама кандидатима за приступање ЕУ веома важно. Посебно се то односи на инкорпорацију међународних и европских антикорупцијских стандарда у национално законодавство, како би се избегле ситуације неједнаког третмана корупције на националном и интернационалном нивоу. У предметном раду аутор кроз упоредно-правну анализу, разматра садржај законодавних решења о борби против корупције у ЕУ и земљама кандидатима за приступање ЕУ

Сажетак ▼

У раду се анализира регулаторни оквир Европске уније (ЕУ) за криптовалуте и мере за сузбијање сајбер криминала повезаног са дигиталним валутама. Са све већом употребом криптовалута као финансијског средства и њиховом привлачношћу за криминалне активности, попут прања новца и напада уцењивачким софтверима (тзв. „рансомвер напада“), ЕУ се суочава са изазовом успостављања ефикасне регулативе која штити потрошаче и одржава стабилност тржишта. Рад обухвата анализу кључних регулаторних аката у области „Тржишта криптоактиве“ (Markets in Crypto-Assets – MiCA), провера банкарских клијената (Know Your Customer – KYC) и борбе против прања новца (Anti-Money Laundering – AML), као и стандарда који су усмерени на побољшање транспарентности у финансијском сектору. Такође, анализирани су механизми као што су дигитална форензика и аналитика дигитално повезаних база података (тзв. „блокчејн аналитика), које се користе за праћење трансакција и идентификацију криминалних образаца. Поред анализе постојећих мера, рад истиче главне изазове, укључујући анонимност и децентрализацију криптовалута, и предлаже правце за будући развој регулативе који би омогућили ЕУ ефикасније спречавање сајбер криминала уз подстицање иновација. Из предметне анализе аутори закључују да континуирано унапређење регулативе и глобална сарадња представљају кључне елементе у борби против сајбер криминала у криптовалутном сектору.

Сажетак ▼

Порез на додату вредност (ПДВ) представља најиздашнији порески облик, како у ЕУтако и у Србији. Директива о заједничком систему пореза на додату вредност прописује правило о тржишним ценама као антиевазиону меру у случају манипулације ценама између повезаних лица. Србија је имплементирала део такве антиевазионе одредбе у своје национално законодавство. Предметно истраживање обухвата анализу имплементиране мере и њене самосталности у односу на већ постојeћа правила о трансферним ценама у домену пореза на добит, као и утицај делимичне имплементације на фискални национални систем. Полазећи од претпоставке да је потпуна имплементација неопходна како би се пореским властима омогућило да се супротставе евазији у пуном капацитету, као и да је самосталност овог антиевазионог правила неопходна у односу на исто правило које прописују прописи који регулишу порез на добит, аутор рада је кроз примену догматско-правног метода и метода анализе садржаја изнео осврт на праксу Суда правде ЕУ. Коначно, у раду се предлажу одређене препоруке националном законодавцу у циљу унапређења домаћег система ПДВ-а.

Сажетак ▼

У овом раду приказана је функција контроле усклађености банкарског пословања у Србији и пружен је приказ основних стандарда у овој области који се примењују у Европској унији (ЕУ). Након уводног дела рада, аутор износи анализу регулаторног оквира домаћег банкарског пословања који, између осталог, обухвата контролу банкарског пословања, пословне ризике и управљања овим ризицима, ризик од спречавања прања новца и финансирања тероризма, и вршење надзора од стране супервизора и регулатора. Трећи и четврти део рада садрже кратак опис релевантних принципа из смерница о унутрашњем управљању који се примењују у ЕУ, принципа Базелског комитета за банкарску супервизију о усклађености пословања, као и опис међународног стандарда ISO 37301 (система управљања усклађеношћу пословања). У петом делу рада разматрају се бројне пословне активности функције контроле усклађености пословања у пословној пракси банака у Србији. Завршни део рада садржи закључке у вези са значајем примена међународних банкарских стандарда о контроли банкарског пословања у Републици Србији.

Сажетак ▼

Овај рад има за циљ да утврди основне елементе система органске производње ЕУ (EU). Аутор у раду анализира мере које ЕУ доноси, узимајући у обзир и независне извештаје који су донети о тој области и одговарајуће релевантне статистичке податке: Он настоји да утврди значај система органске производње за Републику Србију. При томе, аутор користи научне методе анализе текста, формално-правни метод, упоредно-правни метод и статистичке методе. У уводу рада даје се увид о основним важећим прописима ЕУ из ове области. У садржају су представљена питања структури основне Уредбе у овој области. Притом, због обимности текста анализиране су само методе производње посебних група органских производа (биљни производи, сточарство, аква култура, прерађена храна и прерађена храна за животиње). Аутор је изнео и одређени садржај других Уредби ЕУ којима се уређује посматрана област, а дао је и одговарајућу анализу важећег Акционог плана за период 2021–2027. године. Такође, у раду је представљен веома значајан независни ревизорски извештај о финансијској помоћи ЕУ у овој области за период од 2014–2022. године, са неким подацима до 2024. године. Осим тога, дати су најзначајнији релевантни статистички подаци за претходни период. Аутор рада пружа и одговарајућу анализу садржаја Закона о органској производњи Републике Србије, као основног правног акта у овој области у нашој земљи.

Сажетак ▼

:Процес дигитализације, који је у средишту Четврте индустријске револуције, суштински мења начин производње добара, услуга и редефинише економске постулате сваке државе. Стратегија управљања квалитетом у привређивању подразумева садржајну примену одговарајућих међународних стандарда, што је од прворазредног значаја за пољопривредну производњу и пројекте безбедне хране. У актуелном глобалном окружењу, оптерећеном бројним изазовима и суровим надметањем економских супарника, квалитетни производи остварују конкурентску предност компанија и држава. Имплементацијом разматраних парадигми реконцептализују се свеукупни односи између субјеката егзистенцијалног амбијента пословних сфера друштва, као и позиција пољопривредних породичних газдинстава. Стратешки концепти дигиталне трансформације и управљања квалитетом у контексту унапређења конкурентности породичних пољопривредних газдинстава имплицирају есенцијалну улогу науке и перманентног образовања менаџмента и запослених у циљу реализације доктрине одрживог развоја. Република Србија улаже значајне финансијске ресурсе у дигитализацију пољопривредних газдинстава и имплементацију европских постулата управљања квалитетом, што манифестује афирмативну конкурентску позицију на домаћем и међународном тржишту.

Сажетак ▼

Иако се то у међународним документима не наводи изричито, право на здраву животну средину може се сматрати правом треће генерације. Њему се пружа заштита на нивоу Европске уније (ЕУ)од стране Европског суда за људска права путем заштите права на живот, права на имовину, права на информисање и сл. Осим тога, на нивоу ЕУприсутан је консензус да је право на здраву животну средину неопходно заштити и кривичноправним одредбама, а које би требало да представљају ultimaratio. Иако су на нивоу земаља чланица прва кривична дела којима се штити животна средина почела да се прописују у националном законодавству већ седамдесетих и осамдесетих година 20. века, није постојао јединствен приступ у сузбијању еколошког криминалитета на нивоу ЕУ. Дефинисање радње извршења кривичних дела на различит начин, те различит приступ у њиховом сузбијању није допринео међународној сарадњи, а што се посебно одразило у области сузбијања еколошког криминалитета који има прекогранични карактер. Како су кривична дела која се могу сврстати у еколошки криминалитет лукративног карактера и често су повезана са кривичним делима која се могу сврстати у организовани криминал, ефикасност у њиховом сузбијању захтева посебну пажњу, као и мултидисциплинаран приступ уз адекватну сарадњу надлежних органа и институција како на националном тако и на међународном нивоу. У овом раду ауторка посвећује пажњу анализи развоја кривичноправне заштите животне средине на нивоу ЕУ, с обзиром на то да потреба за њеним унапређењем још увек постоји, а о чему сведочи и чињеница да је током 2024. године, усвојена нова Директива ЕУ о заштити животне средине путем кривичног права.

Сажетак ▼

ЕУ је идентификовала свемирски простор за свој стратешки домен. У актуелном геополитичком контексту све веће конкуренције моћи иинтензивирањахибридних претњи, ЕУпредузимаакциједазаштитисвоја свемирска средства, одбрани своје интересе, одврати непријатељске активности у свемиру и ојача своју стратешку одрживост и аутономију. Комисија и Високи представник су у марту 2023. године, по први пут, представили Заједничко саопштење о Европској свемирској стратегији за безбедност и одбрану. Стратегија је директна имплементација претходно усвојеног Стратешког компаса ЕУ који је дефинисао свемирски простор за спорни стратешки домен, заједносапоморским и сајберпросторима, ачија би безбедност морала бити обезбеђена предузимањем низа акција. Ове акције покривају мере против различитих свемирских претњи које би требало да допринесу ојачавању отпорности и унапређењу система Заједничке безбедносне и одбрамбене политике.

Сажетак ▼

У савременом дигиталном добу, безбедност информационих система и мрежа представља основу за функционисање економских, друштвених и институционалних структура. Европска унија(ЕУ)препознала је значај ове области и развила свеобухватан правни оквир који обухвата низ директива и уредби с циљем јачања информационе безбедности и отпорности. Овај оквир укључује кључне акте попут NIS2 Директиве, која унапређује безбедносне стандарде и подстиче сарадњу између држава чланица, DORA Уредбе, која се бави управљањем дигиталним ризицима у финансијском сектору, CER Директиве за заштиту критичних инфраструктура, као и CSA и CRA Уредбе које дефинишу безбедносне стандарде за дигиталне производе и услуге. У раду се анализира постојећи правни оквир ЕУ, разматра се његова улога у јачању дигиталне отпорности и испитују се изазови у његовој примени. Посебна пажња посвећује се значају ових регулаторних мера за Републику Србију, која би као кандидат за чланство у ЕУ требало да усагласи своје прописе са европским стандардима. Имплементација поменутих директива и уредби представља не само регулаторни изазов, већ и прилику за унапређење националних капацитета у области информационе безбедности.

Сажетак ▼

У августу 2024. године ступилаје на снагу Уредба Европске уније о утврђивању усклађених правила о вештачкој интелигенцији (познатија као Акт или Закон о вештачкој интелигенцији). Овај правно обавезујући инструмент поставља правила за развој, стављање у промет, пуштање у рад и употребу система вештачке интелигенције у Европској унији(ЕУ). Као први опсежни правни оквир на свету о овој напредној технологијиима за циљ да подстакне иновације, уз истовремену заштиту појединца од потенцијалне штете везане са применомсистема вештачке интелигенције. Уредбатакође укључује још увек недовољно разрађене механизме управљања који су оријентисани ка постизању њене делотворне примене на територији држава чланица. У том смислу, основана је и Европска канцеларија за вештачку интелигенцију која би требало да постане стожер стручног знања на нивоу Унијеи темељјединственог европског система управљања овом напредном технологијом. У раду се истражује њена улога као центра експертизе иважне институције заобликовањеполитике и пракси вештачке интелигенције на нивоу ЕУ. Такође се разматрају и њени оснивачки принципи, оперативни статус, мисија и задаци, као и сарадњаса релевантним актерима. Критичко испитивање открива потенцијалне изазове као што су преклапања надлежности, ризик од гушења иновација прекомерном регулативом и бирократска инерција. Ауторка закључује да се успех најновије европске иницијативе неће мерити искључиво по стопи усклађености правила која вежу добављаче вештачке интелигенције, што је формални мандат Канцеларије, већ и по опипљивим друштвеним користима које произилазе из одговорне примене система и модела вештачке интелигенције.

Сажетак ▼

Промене у међународним односима утичу и на безбедност и одбрану свих земаља. Европскаунија(ЕУ)уочила је неопходностреформиу секторимакојиомогућавају њенустратешкусамосталности независност од трећих земаља. На конкурентност индустрије ЕУ негативно су утицали висока инфлација, мањак радне снаге, поремећаји у ланцима снабдевања након пандемије COVID-19, повећање каматних стопа, те пораст трошкова енергије. Одлуком (ЕУ) 2022/2481 Европског парламента и Савета о успостављању програма политике дигиталне деценије 2030, дат је подстицај за раст и модернизацију привреде ЕУ путем дигиталне и зелене трансформације. Дигитална трансформација требало би да буде извршена усвајањем дигиталних и иновативних технологија, а чиста и ресурсно ефикасна технологија и биотехнологија су кључне за хармонизацију стратешких циљева ЕУ с циљем осигуравања технолошког суверенитета и стратешке аутономије и промовисања конкурентности и отпорности њене индустрије. У том погледу, очекује се позитиван утицај на функционисање унутрашњег тржишта, јавних услуга и размену информација, повећање образовних пројеката, оснаживања науке и квалитетан приступ јавности. Резултат преласка на ове технологије је стварање нових пословних могућности истицање конкурентске предности ЕУ на глобалном тржишту. Рад представља резултат истраживања законодавства ЕУ које је усмерено на постизање стратегијске аутономије ЕУ, те оних активности и обавеза које су преузеле државе чланице. Посебан део рада бави се могућностима које произлазе из идеја и мера садржаних у овом документу за Републику Србију.

Сажетак ▼

У раду се детаљно анализира Директива 2019/1152 ЕУ о транспарентним и предвидивим условима рада, која представља важан инструмент у борби против социјалног дампинга јер пружа запосленима минимум гарантија у вези са условима рада. Прво се обрађује персонални домен примене Директиве сциљемда се укаже на проширени круг лица који уживају правну заштиту и у односу на које послодавац мора обезбедити одређене информације, а затим се приказује начин на који се обавеза информисања извршава, као и рок у којем се то чини. С тим у вези, критички се преиспитује неодговорајућа дужина рока будући да не води транспарентности, а подстиче непријављен рад. Поред тога, разматра се правна природа писане изјаве послодавца као један од могућих докумената у којем су садржане информације о условима рада, а која се нарочито користи у земљама у којима уговор о раду није формални акт или писани документ.

Сажетак ▼

Стицање пуноправног чланства у Европској унији је стратешко опредељење Републике Србије. Поглавље 23– „Правосуђе и основна права“ кључно је на европском путу наше државе. Једно од педесет прелазних мерила у Поглављу 23, задатих од стране Европске комисије, посвећено је правима детета. Међу индикаторима испуњености овог мерила посебно се истичу закључна запажања Комитета за права детета Уједињених нација. Препоруке из закључних запажања које је Комитет упутио Републици Србији 2017. године, ауторка групише у четири целине, и то: развијање законодавног, стратешког и институционалног оквира, поштовање општих принципа, уживање највишег могућег стандарда здравља и образовања и заштита посебно осетљивих категорија деце. Из приказа тренутног чињеничног стања, она утврђује у којој мери је Србија поступила по препорукама Комитета. Ауторка идентификују критичне празнине у националном систему права детета и формулише препоруке за будуће кораке, како би истакла значај који поступање по закључним запажањима Комитета за права детета Уједињених нација има на процес приступања Републике Србије Европској унији.