Стратешке технологије за европску платформу

Bjelica Vlajić Iris (Fakultet za poslovne studije i pravo Univerziteta \"Union Nikola Tesla\", Beograd), iris.bjelica.vlajic@fpsp.edu.rs

Промене у међународним односима утичу и на безбедност и одбрану свих земаља. Европскаунија(ЕУ)уочила је неопходностреформиу секторимакојиомогућавају њенустратешкусамосталности независност од трећих земаља. На конкурентност индустрије ЕУ негативно су утицали висока инфлација, мањак радне снаге, поремећаји у ланцима снабдевања након пандемије COVID-19, повећање каматних стопа, те пораст трошкова енергије. Одлуком (ЕУ) 2022/2481 Европског парламента и Савета о успостављању програма политике дигиталне деценије 2030, дат је подстицај за раст и модернизацију привреде ЕУ путем дигиталне и зелене трансформације. Дигитална трансформација требало би да буде извршена усвајањем дигиталних и иновативних технологија, а чиста и ресурсно ефикасна технологија и биотехнологија су кључне за хармонизацију стратешких циљева ЕУ с циљем осигуравања технолошког суверенитета и стратешке аутономије и промовисања конкурентности и отпорности њене индустрије. У том погледу, очекује се позитиван утицај на функционисање унутрашњег тржишта, јавних услуга и размену информација, повећање образовних пројеката, оснаживања науке и квалитетан приступ јавности. Резултат преласка на ове технологије је стварање нових пословних могућности истицање конкурентске предности ЕУ на глобалном тржишту. Рад представља резултат истраживања законодавства ЕУ које је усмерено на постизање стратегијске аутономије ЕУ, те оних активности и обавеза које су преузеле државе чланице. Посебан део рада бави се могућностима које произлазе из идеја и мера садржаних у овом документу за Републику Србију.

Кључне речи: ЕУ стратегија, стратешке технологије, дигитална трансформација.