Сажетак ▼

Глобализација као савремени светски феномен води свет у брзе, дубоке, револуционарне и неповратне економске, културне, политичке, техничко-технолошке, правне и еколошке промене. Захваљујући научнотехнолошкој револуцији, економском развоју и реформи политичког и правног система процес глобализације постао je убрзан, а што је допринело социјалном развоју и просперитету. Због чињенице да идеолошка оријентација одређује садржај и смисао глобализације и њене позитивне и негативне утицаје на развој међународних односа, може се само претпоставити да ће овај процес успети да у будућности помири постојеће идеолошке различитости. Међутим, не би требало губити из вида да за једне овај процес представља глобално повезивање и интеграцију у циљу унапређења међународног система, док за друге пак, глобализација представља фрагментацију и ширење јаза између светова који може довести до сукоба цивилизација. Будући да се нико не може дистанцирати од постојећих глобалистичких изазова, ауторка је посебну пажњу посветила анализи утицаја овог процеса на хармонизацију правног поретка и трансформацију система међународне безбедности, на промене које се могу поистоветити не само са глобализацијом, већ и са јачањем међународних организација каква је Европска унија.

Сажетак ▼

Транзиција земаља Западног Балкана манифестује се у више социјалних, економских и правних аспеката. Већина земаља овог региона обухваћена је Процесом стабилизације и придруживања чији су главни стубови сачињени од развоја дoбрoсусeдских oднoса и рeгиoнaлне сaрaдње. Eврoпскa униja (ЕУ) је у ту сврху joш дeвeдeсeтих гoдинa 20. века, пoкрeнула рaзличитe инициjaтивe зa пoмирeњe нa прoстoримa бившe Jугoслaвиje. Meђу њимa су били Пaкт зa стaбилнoст у jугoистoчнoj Eврoпи и друге инициjaтивe, чиjи je главни циљ био пружaњe пoдршкe eврoпскoj пeрспeктиви и приступaњу земаља Западног Балкана – EУ. Taквa je, нa примeр била Сoлунскa aгeндa зa Зaпaдни Бaлкaн и Берлински процес чиjи je циљ био дa oчувa и унaпрeди мирну, стaбилну и дeмoкрaтску будућнoст зeмaљa Западног Балкана крoз oдрживи eкoнoмски рaст и зajeдничкo дeлoвaњe у прoцeсу eврoпских интeгрaциja. Иако су се земље Западног Балкана обавезале да предано раде на заједничким пројектима и иницијативама које би довеле до пуноправног чланства у ЕУ, до тога ипак није дошло будући да је процес остао условљен повезивањем њихових привреда. У ту сврху, земље Западног Балкана труде се да привуку што више директних страних инвестиција не би ли на тој основи убрзале приближавање ЕУ. На плану остваривања тих циљева и приоритета земље Западног Балкана остају условљене испуњавањем циљева Заједничке спољне и безбедносне политике, које приступ ЕУ кондиционирају даљим смањивањем политичких тензија, решавањем заосталих проблема из прошлости, као и укупном стабилизацијом политичких прилика у региону.

Сажетак ▼

Европска унија (ЕУ), представља политичку, економску и безбедносну групацију двадесет седам земаља, успостављену на бази заједничких интереса формулисаних у правно обавезујућим документима. Делујући кроз процес европских интеграција ЕУ спроводи своје стратешке политике кроз које продубљује и јача своје односе са државама, истовремено радећи на њиховом укључивању у своје институције. Остваривање поменутих циљева подразумева комплексне активности предвиђене дефинисаним процедурама које се спроводе по стандардним фазама приступања у оквиру организационе структуре EУ. Европски парламент представља посебан орган унутар организационе структуре ЕУ, који обухвата представнике свих грађана ЕУ који се бирају на непосредним демократским изборима сваких пет година у свим државама чланицама. Почетна саветодавна улога Европског парламента временом се повећала кроз политичко-контролне надлежности у различитим сферама, које су повезане са пословима осталих организационих целина, укључујући и домен Заједничке спољне и безбедносне политике (ЗСБП). Из предметне анализе произилази закључак да је због глобалних безбедносних промена у међународним односима последњих година уочена потреба за коренитом реформом ЕУ.

Сажетак ▼

У раду се анализирају положај Европске уније (ЕУ) и перспективе њене привреде и еврозоне током 2023. године и средњорочно. Основни циљ рада јесте да испита на који начин прекид економских веза са Руском Федерацијом и почетак политичког и економског раздвајања (decoupling) између Сједињених Америчких Држава (САД) и Кине утиче на економије земаља чланица ЕУ, односно еврозоне. На основу тренутних показатеља и разних релевантних пројекција не може се искључити улазак земаља ЕУ и еврозоне у економску рецесију. Ситуацију додатно отежава и нестабилност евра у односу на долар, што је последица смањеног неповерења инвеститора према европској монети у контексту нерешене енергетске ситуације, конфликта у Украјини и поремећаја ланаца снабдевања. Поменути проблеми одражавају се на опадање конкурентности европске привреде у односу на кинеску и америчку привреду. Овакав тренд, по свој прилици, наставиће се и у наредном периоду, а европска привреда настојаће да сопственим економским моделима пронађе адекватна решења за излазак из рецесије.

Сажетак ▼

Кохезиона политика Европске уније, као саставни део њене регионалне политике, представља стратешко опредељење ове међународне организације усмерено ка одрживом eкoнoмском рaзвojу и социјалном просперитету њених држава чланица. За остваривање наведених циљева Европска унија определила je одговарајућа средства финансијске помоћи која се додељују државама посредством Кохезионог фонда. Преко овог фонда држaвe члaницe дoбиjajу бeспoврaтнa срeдствa у сврху постизања уједначеног економског раста, изградње инфраструктуре и развоја људских капацитета. Финансијска помоћ из Кохезионог фонда, и других структурних фондова, требало би да допринесе „економској, територијалној и социјалној кохезији”. Државе Западног Балкана, које су кандидати за пријем у ЕУ, осим помоћи за развој имају могућност да користе средства претприступне помоћи из IPA фонда, који представља инструмент припреме за коришћење структурних фондова пре пријема у ЕУ. У том смислу, државе кандидати користе могућности постојеће финансијске подршке за развој својих институционалних капацитета и спровођење економских реформи. Будући да економске реформе представљају предуслов економског одрживог развоја, у државама Западног Балкана све више се ставља нагласак на развој транспортне инфраструктуре и мреже путева са којима би било лакше остварити интеграцију у саобраћајну инфраструктуру Европске уније. Постизање позитивних ефеката на том плану повезано је са развојем међународне сарадње, не само са државама чланицама Европске уније већ и са азијским државама. У том смислу, Република Србија има посебан интерес да искористи своје добре међународне везе за унапређење своје инфраструктуре и привреде.

Сажетак ▼

Почев од 2001. године Европска унија предано ради на доградњи и усавршавању законодавства о корпоративном управљању. У извештају под називом: Winter, који је приредила експертска група правника 2002. године, дате су препоруке према којимa би законодавство Европске уније морало да обавеже компаније да објављују своје годишње извештаје и да примењују принцип „примени или објасни”. Према овим препорукама европске компаније требало би да јавно објаве саставе својих управних одбора, моделе њиховог независног деловања, начине плаћања надокнада и награда, потом и друге податке о процедурама електронског изјашњавања чланова управних одбора, као и начине информисања акционара у корпорацијама у сврху доношења корпоративних одлука. Успостављање адекватног концепта корпоративног управљања, хармонизованог са принципима који важе у Европској унији, те његова стална доградња кроз успостављање адекватног и интегрисаног правног оквира, нарочито у домену финансијског надзора, од значаја је за државе у транзицији због релативно ниског нивоа знања и искустава учесника у процесима корпоративног управљања, те због специфичности које се огледају у нижем степену поверења у институционални и реални амбијент који је произишао из постприватизационих процеса где се власничке трансформације спроводе по правилу на штету малих акционара.

Сажетак ▼

Успостављање унутрашњег тржишта Европске уније претпоставља реализацију концепта одрживог развоја, који се заснива на уравнотеженом економском расту, социјалном напретку и заштити животне средине. Преданост Европске уније, у свеобухватној реализацији овог концепта, огледа се у спровођењу циљева из „Агенде 2030” Уједињених нација од 25. септембра 2015. године. Следећи правац из поменуте Агенде, Европска унија је, 11. децембра 2019. године, усвојила иницијативу која је кроз Саопштење формулисана као: „Еврoпски зeлeни план”, којим се прeдвиђa нoвa стрaтeгиja oдрживoг рaзвоја заснованог на модернизацији европске привреде и прерастању Европске уније у праведније и просперитетније друштво. Ова трaнзициja трeбaлo би дa будe отворена према свим актерима, с циљем очувања природних ресурса уз зaштиту здрaвљa и дoбрoбити грaђaнa oд ризикa пoвeзaних сa живoтнoм срeдинoм, кao штo су климaтскe прoмeнe, губитaк биoдивeрзитeтa, oштeћeње oзoнскoг oмoтaчa, зaгaђeња вoдe, земље и вaздухa и изaзивaња урбaних стрeсoвa. Будући да је остварење стратегије одрживог развоја непосредно везано за финансијски план oпoрaвка – „Слeдeћa гeнeрaциja Eврoпскe униje”, који је промовисан у Саопштењу Комисије од 27. маја 2020. године, сва пословна улагања унутар Европске уније требало би да иду у прaвцу увoђeњa нoвих, eфикaсниjих и лeгитимниjих мoдeлa oдрживoг рaзвoja. Крећући се у поменутом правцу, Европска унија донела је Уредбу 2020/852 којом се предвиђа регулаторни оквир неопходан за олакшавање тзв. одрживих инвестиција, које би требало да постану један од кључних фактора у прерастању традиционалне европске привреде у одрживу „зeлeну eкoнoмиjу”.

Сажетак ▼

Финансирање најзначајнијих развојних пројеката намењених јединицама локалних самоуправа у Републици Србији потиче из фондова Европске уније (ЕУ). Развојни пројекти распоређени су кроз различите програме подршке ЕУ друштвеном и економском развоју. Спајањем бесповратних средстава и кредита у јединствену финансијску подршку развоју различитих области (од екологије, енергетике, транспорта, до социјалне политике и развоја приватног сектора), ЕУ обезбеђује помоћ Републици Србији у припреми за њено пуноправно чланство у овој организацији. Основни услов за кандидовање пројеката за добијање потребних финансијских средстава јесте њихова спремност и расположивост (поседовање планова и потребне техничке документације, елабората, дозвола и сл.) са којима локалне заједнице имају већу могућност да узму учешће на јавно објављеним конкурсима. Нажалост, већина јединица локалних самоуправа не испуњава услове спремности и расположивости пројеката, нити има довољних кадровских и техничких капацитета у њиховој припреми и реализацији. И поред ове отежавајуће околности, јединице локалне самоуправе у могућности су да користе средства из претприступне помоћи ЕУ. Након извршених државних реформи и усклађивања домаћег законодавства са законодавством ЕУ, Србија ће бити у могућности да користи средства из структурних фондова која би допринела побољшању квалитета живота и одрживом економском развоју.

Сажетак ▼

У раду се анализирају одредбе Уредбе број 2021/2116 о финансирању, управљању и праћењу Заједничке пољопривредне политике Европске уније (ЕУ), из децембра 2021. године. Након уводних разматрања, кроз употребу адекватне правне и статистичке методологије аутор је анализирао садржај Уредбе који обухвата регулативу о финансирању, управљању и праћењу Заједничке пољопривредне политике, а која се односи конкретно на управљачка тела, начин управљања фондовима, поравнавање рачуна, повраћај средстава, систем контрола и казни, и друге важне области. Аутор се у раду осврће и на одредбе Закона о пољопривреди и руралном развоју и Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју који уређују питања из надлежности ове Уредбе. С обзиром на то да Уредба нeма ограничену важност, аутор сматра да је због повезаности са буџетом ЕУ предвиђено да се Уредба примењује закључно до краја 2027. године. Узимајући у обзир ову околност, аутор закључује да би након истека важности Стратегије у области пољопривреде и руралног развоја – 2024. године – Република Србија требало да усвоји нову Стратегију у овој области за дугорочни период (од 2025–2035. године), и у том периоду би домаће законодавство било у целости хармонизовано са одредбама предметне Уредбе.

Сажетак ▼

Од стицања македонске независности до данас односи између Бугарске и Северне Македоније нису били пример добросуседских односа. Разлози за такво стање дубоко су укорењени у различитим тумачењима историјских чињеница. Уз недоследан однос према мањинама, негативан развој међусобних односа још више је продубљен. Из аспекта развоја суседске политике, ова околност може бити једна од битнијих препрека на путу приступања Северне Македоније у Европску унију. У том смислу, предметна анализа политичких односа Северне Македоније и Бугарске обухвата расправу о условима које Софија поставља Скопљу на путу ка пуноправном чланству у Европској унији. Кроз студију случаја, аутор настоји да одговори на питање – да ли су европске интеграције земаља Западног Балкана условљене отвореним политичким питањима и изазовима између суседних држава, или је европска перспектива овог региона детерминисана актуелним изазовима и околностима у оквирима Европске уније? Односи Северне Македоније са суседном Бугарском представљају добар пример у том смислу, имајући у виду реторику званичне Софије која решавање отворених политичких питања са Скопљем користи како би условила перспективу Северне Македоније за приступање Европској унији, чији је то иначе главни спољнополитички циљ.

Сажетак ▼

Настојање Европске уније (ЕУ) да ојача сопствену безбедност и одбрану, и да своје одбрамбене капацитете ојача на начин да могу деловати независно од спољних фактора као што су Сједињене Америчке Државе (САД), од пресудне је важности за цео европски континент. Почетак функционисања Европског одбрамбеног фонда, намењеног координацији и повећању улагања у одбрамбене сврхе држава чланица ЕУ, управо означава нову етапу у развоју њене Заједничке безбедносне и одбрамбене политике (ЗБОП), као и њен покушај да се након више деценија изградње институционалне архитектуре осамостали од неевропских добављача и ресурса. Развој савремених међународних односа у којима ЕУ има истакнуту улогу, међутим, није довео до промена у позиционирању ЕУ према Северноатлантском савезу (НАТО), будући да обе организације деле исте вредности и да се ЕУ и даље ослања на НАТО капацитете за своју одбрану. То свакако има одређени значај и за однос ЕУ према трећим земљама које су кандидати за приступање у њено чланство. Тако се од држава кандидата очекује да се усагласе са институционалним оквиром којег је поставила ЗБОП. Република Србија у том погледу има тачно одређене обавезе. Иако нема могућност коришћења средстава из Европског одбраменог фонда, Република Србија на основу уговора са Европском одбрамбеном агенцијом (ЕДА), има могућност бољег разумевања и укључивања у истраживања нових технологија од значаја за европску безбедност.

Сажетак ▼

Споразумом измeђу Eвропске уније (ЕУ) и Републике Србиje о стабилизацији и придруживању из 2008. гoдинe, прописане су обавезе које Србија као држава кандидат за придруживање у чланство ове организације има да испуни на плану заштите животне средине. Посебну пажњу, у том смислу, овај Споразум посвећује сарадњи у области екологије, као једне од приоритетних области за добијање потребне финансијске помоћи. У склaду сa Oпштим aкциoним прoгрaмoм EУ зa зaштиту живoтнe срeдинe, инструмeнти пoлитикe у oблaсти живoтнe срeдинe укључуjу поред финансијских и тржишних подстицаја и учешће различитих aктeра нa рaзличитим нивоима. У том смислу, аутори предметног рада кроз студију случаја анализирају учешће компаније „Hisense” – фабрике „Горење” у очувању и заштити животне средине града Ваљева. Компанија је на тржишту препознатљива по решењима за очување животне средине код различитих партнера – у индустрији, трговини, занатству и јавном сектору. Фабрикa „Горење” у Ваљеву има веома висок квалитет производа и услуга, базиран на знању о индустрији и законодавству, конкурентним ценама и снажној пословној и истраживачкој мрежи коју поседује компанија „Hisense”. Отуд постоји могућност да компанија одржи јака и дугорочна партнерства са кључним привредним партнерима, међу којима су неке од највећих и најважнијих локалних и глобалних компанија које послују на тржиштима jугоисточне Европе.

Сажетак ▼

Културна добра уживају посебну заштиту у свим савременим законодавствима. Информатичко друштво у којем сада живимо наметнуло је потребу да се културно наслеђе заштити новим савременим методама. Дигитализацијом се културно наслеђе, у целини, не само штити већ и чини доступнијим. Значај процеса дигитализације у овој области препознат је и на нивоу Европске уније (ЕУ), што је резултирало усвајањем Препорука Комисије о дигитализацији и онлајн доступности културних добара и дигиталној заштити од 24. августа 2006. године (585/EК). Иако је реч о препорукама њихов значај произилази из потребе да се културно наслеђе адекватно заштити и учини доступнијим. Узимајући у обзир интерес држава да на адекватан начин превентивно делују на заштити културних добара, аутори на крају у раду дају приказ правног оквира за њихову кривичноправну заштиту у Републици Србији.

Сажетак ▼

Европска унија (ЕУ) започела је борбу за већи удео у дигиталном свету. Усвајањем стратегије „Европа прилагођена дигиталном добу 2020. године”, ЕУ у дугорочном периоду планира да се одазове овом дигиталном изазову. Стратегија је понудила основу за јачање конкурентности Европске уније у тзв. „четвртој индустријској револуцији”. У циљу јачања стратешке аутономије и стварања јединственог дигиталног тржишта, ЕУ ће преко Комисије обезбедити практичне смернице и правну регулативу која ће у наредном периоду бити инкорпорирана у унутрашње правне системе држава чланица. Прилагођавање дигиталном добу значи и да ће ЕУ до 2030. године чинити потребне напоре у ојачавању свог дигиталног суверенитета. Најновија регулатива Европске уније у дигиталној области обухваћена је Програма политике дигиталне деценије 2030, од 14. децембра 2022. године. Одлука представља важан правни извор који би требало да омогући подстицање дигиталне трансформације Европске уније. Њоме се предвиђају општи и конкретни дигитални циљеви, механизми праћења и успостављања сарадње држава чланица и трећих држава, као и правни оквир за пројекте које би требало да омогуће реализацију Програма политике дигиталне деценије.

Сажетак ▼

Изменама и допунама Директиве о аудио-визуелним медијским услугама из 2018. године, Европска унија прописала је обавезу о уделу европских аудио-визуелних дела код услуга на захтев. У предметном раду, аутори дају најпре приказ историјског развоја услуга на захтев као посебне врсте услуга, затим износе упоредну анализу обавеза које се постављају пред пружаоце услуга на захтев са посебним освртом на обавезе које се третирају као удео у европским аудио-визуелним делима. Уз наведено, аутори анализирају позиционирање најјачих играча у овој области, као и решења присутна у домаћем законодавству. Осврћући се нове трендове у пружању услуга на захтев на глобалном и европском тржишту, аутори износе и разлоге у вези усвајања нових законских решења којима би било могуће извршити усаглашавања са европском регулативом, као и са важећим светским стандардима у овој области.

Сажетак ▼

Сваки рат са собом носи последице по зараћене стране, као и по околне државе и регионе. Специјална операција Русије у Украјини, започета 2022. године, прети да остави последице по цео свет. Услед ратних разарања у Украјини, Европска унија (ЕУ) суочена је са приливом избеглица из Украјине. Посебно су озбиљне последице и трауме које рат оставља на децу и омладину. Ова категорија лица суочава се са бројним опасностима – од трговине људима, нелегалних усвојења, физичког и сексуалног злостављања, као и последица по здравље, школовање, развој и социјалну интеграцију. У предметној анализи ауторка разматра Резолуцију Европског парламента о заштити коју ЕУ пружа деци и омладини избеглој из Украјине, као и препреке са којима се ЕУ суочава на овом путу. У анализи су разматрана и искуства која Република Србија има у погледу овог питања. Приступајући озбиљно анализи ове значајне и актуелне теме, ауторка долази до закључака који указују да ЕУ улаже велике напоре у спајању породица, социјалној интеграцији, обезбеђивању здравствене заштите, давању психолошке подршке, обезбеђивању наставка школовања и решавању других проблема избегле деце и омладине из Украјине. Према њеном мишљењу, мере које је ЕУ до сада предузела у заштити деце и омладине избегле из Украјине показале су се ефикасним, због чега би било могуће искористити ова позитивна искуства као одговарајуће смернице за уподобљавање домаће праксе у пружању избегличке заштите.

Сажетак ▼

У савременим правним системима све више се уочавала потреба за увођењем алтернативних начина решавања судских спорова. Правосуђе, нарочито у земљама које се налазе у поступку транзиције, било је споро и неефикасно, што је стварало извесни правни застој у решавању спорних правних питања, те су највећу последицу на својој кожи осетили грађани. Међународне арбитраже представљају правосудне процедуре које су установљене по сличним принципима као правосудне процедуре које се одвијају пред националним судовима. Значајна разлика између међународних арбитража и националних судова огледа се чињеници да се судијска дужност код арбитража поверава приватним лицима која имају статус арбитара. Предност арбитражних поступака огледа се у њиховој брзини и економичности. Арбитражни поступак често се назива хибридним, јер консумира у себи елементе грађанског и општег правног поступка. У Европској унији арбитража је остала ван њеног правног система. Идеја о арбитражном трибуналу није инкорпорирана у европско законодавство. Национална законодавства неких земаља Европске уније не третирају могућност решавања правних спорова путем арбитраже, док друга пак прописују само одређене спорове који се могу износити на арбитражно решавање, као и разлоге признавања, извршавања и поништавања арбитражних одлука.