МЕЂУНАРОДНА АРБИТРАЖА У ПРАВУ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

ANTONOVIĆ Ratomir (Fakultet za pravo, bezbednost i menadžment „Konstantin Veliki”, Niš, Univerzitet „Union Nikola Tesla”, Beograd), antonovicr@gmail.com

У савременим правним системима све више се уочавала потреба за увођењем алтернативних начина решавања судских спорова. Правосуђе, нарочито у земљама које се налазе у поступку транзиције, било је споро и неефикасно, што је стварало извесни правни застој у решавању спорних правних питања, те су највећу последицу на својој кожи осетили грађани. Међународне арбитраже представљају правосудне процедуре које су установљене по сличним принципима као правосудне процедуре које се одвијају пред националним судовима. Значајна разлика између међународних арбитража и националних судова огледа се чињеници да се судијска дужност код арбитража поверава приватним лицима која имају статус арбитара. Предност арбитражних поступака огледа се у њиховој брзини и економичности. Арбитражни поступак често се назива хибридним, јер консумира у себи елементе грађанског и општег правног поступка. У Европској унији арбитража је остала ван њеног правног система. Идеја о арбитражном трибуналу није инкорпорирана у европско законодавство. Национална законодавства неких земаља Европске уније не третирају могућност решавања правних спорова путем арбитраже, док друга пак прописују само одређене спорове који се могу износити на арбитражно решавање, као и разлоге признавања, извршавања и поништавања арбитражних одлука.

Кључне речи: Арбитража, трибунал, одлука, Право Европске уније